Najnovije vesti

SINOVI DRVETA: Misteriozna drevna veštačka ostrvca u škotskim jezerima ne prestaju da privlače pažnju arheologa VIDEO
Foto: John Peter Photography / Alamy / Profimedia

arheologija

SINOVI DRVETA: Misteriozna drevna veštačka ostrvca u škotskim jezerima ne prestaju da privlače pažnju arheologa VIDEO

Planeta

Iako niko ne zna zašto su ova ostrvca napravljena, ona pružaju jedinsven pogled na život ljudi u neolitskoj Britaniji.

Znatiželja je podstakla penzionisanog ronioca britanske kraljevske mornarice Krisa Mareja da pre deset godina zaroni u ledene vode oko misterioznog ostrvca u malom jezerzu u blizini njegovog doma na ostrvu Luis na škotskim Hebridima.

Kada se ispostavilo da izvanredno dobro očuvan komad grnčarije koji je pronašao na obali ostrvca potiče iz 3600. godine pre nove ere, stručna javnost se zainteresovala za civilizaciju koja je postojala na Britanskim ostrvima pre Stonhendža i prvih piramida u Egiptu.

Ostrvce koje viri iz "loha" (jezera) na Hebridima primer je veštačkog ostrva poznatog kao kranog. Gotovo 600 ovih ostrvaca pronađeno je u Škotskoj i na njenim ostrvima i bila su dovoljno velika da se na njima izgradi grupa manjih kuća povezanih uskim dokovima sa obalama jezera.

Iako se i dalje ne zna tačan razlog izgradnje kranoga, niko ne dovodi u pitanje veštinu sa kojom su napravljena. "Ova ostrvca predstavljaju monumentalan napor od pre više hiljada godina da se izgrade mini ostrva gomilanjem tone kamenja na dno loha", rekao je BBC-u profesor Frejžer Strut, arheolog sa Univerziteta Sauthempton koji proučava kranoge u saradnji sa dr Dankanom Gerovom sa Univerziteta Reding.

Reč "kranog" na galskom znači "sin drveta" ili "mlado drvo" i odnosi se na cinjenicu da su izgrađeni tako što su u dno jezera u krug pobodena debla a potom u unutrašnjost nagomilano kamenje. Ljudi su stotinama godina živeli na ovim ostrvima, u nekim slučajevima do 17. veka.

Samo postavljanje kamenja kako bi se "ispunilo" ostrvo zahtevalo je ogroman napor kako bi se najpre prikupio materijal, a potom čamcima dovezao do lokacije. A sve se to dešavalo u neolitskom dobu i pod sumornim škotskim vremenom.

Da bi se razumelo koliki je to bio poduhvat, dovoljan je podatak da su arheolozi koji su 1990ih odlučili da rekonstruišu jedan od karnoga u Loh Taju, to radili tri godine uz pomoć modernog alata. Jedan od glavnih izazova bio je prenos sedam do devet metara dugih balvana iz lokalnog gaja do sredine jezera i onda ručno zabijanje tih debala dva metra u dno jezera "uvrtanjem" napred nazad. Za izgradnju tog jednog kranoga, koji je kasnije postao Škotski kranog centar, bilo je potrebno 168 debala.

Pionir istraživanja kranoga bio je Robert Manro koji je u 19. veku napustio karijeru lekara i posvetio se arheologiji i antropologiji. On je svoja istraživanja ovih ostrvaca objavio 1882. godine u publikaciji "Drevna škotska jezerska naselja". Pa ipak, 150 godina kasnije, svega 20 procenata kranoga je do sada stručno ispitano a svega 10 posto datirano.

"Znamo da su kranozi bili naselja, da su tu ljudi živeli. Ali niko ne zna zašto", kaže podvodni arheolog Beri Andrijan koja, zajedno sa partnerom dr Nikom Diksonom, istražuje ova ostrvca još od 1980ih. "Moguće je da su kranozi bili naselja za lokalne vođe. Možda su bili mesta za trgovinu locirana na vodenim putevima koje su ljudi tog perioda koristili. Možda je život na vodi imao neki duhovni ili kosmološki značaj", rekla je ona.

Gerov ima još ideja. "Moguće je da im se upotreba menjala vremenom ili zavisno od regije do regije. Neka su verovatno podignuta za određene rituale, druga za odbranu. Mislim da su imala različite namene, čak i ona iz istog perioda", rekao je on.

Ono što je izvesno je da kranozi pružaju jedinstven pogled na ljudski život u neolitskoj Britaniji zahvaljujući mulju i ledenim vodama škotskih jezera koji su sačuvali većinu onoga što bi bilo izgubljeno na drugim lokacijama. Grnčarija, poput one koju je Marej našao na Hebridima, često je savršeno očuvana.

"Voda oko kranoga usporava propadanje", kaže Andrijan. "Toliko da su drvene alatke često savršeno očuvane. I ne samo predmeti. Vode oko ostvaca sačuvale su od propadanja i mikro biljke i ostatke polena koji nam daju dragocene informacije o ishrani, prirodnoj okolini i načinu života stanovnika ovih kranoga", dodala je ona.

Arheolozi su tako saznali da su stanovnici ovih ostrva čuvali stoku, gajili pšenicu i ječam. Od konoplje su pravili užad i tkaninu i koristili su semenke maka i drugih biljaka u medicinske svrhe. Gajili su koprivu i pepeljugu i od koprive pravili užad, konopce i niti za tkanje. Ostaci odeće napravljene od ovih biljaka pronađeni su na ostrvcetu Oukbenk u Loh Teju i retko su otkriće i pokazatelj da su stanovnici kranoga umeli da tkaju i u ranom Gvozdenom dobu.

Osnivač Škotskog močvarnog arheološkog programa En Kron još jedna je ključna figura u istraživanju kanoga i to na polju dendrohronologije, naučnog istraživanja drevne drvene građe.

"Kranozi su san za dendrohronologe jer je drvo obilato korišćeno u njihovoj izgradnji i preživelo je u anerobnim uslovima unutar kranoga", rekla je ona. Dendrohronologija može precizno da datira svako deblo i da tako dobijemo vrlo preciznu hronologiju izgradnje i života na kranogu, dodala je Kron.

Kron i njene kolege nailaze na neka zanimljiva otkrića širom Škotske. "Često pronalazimo predmete koje nikada ne možemo da pronađemo na arheološkim lokalitetima na kopnu, poput kože, drvenih predmeta i tekstila. To su fantastična otkrića", rekla je ona.

Posle Marejevog otkrića, Gugl Ert je identifikovao i druga pocentijalna mesta na Hebridima gde su možda izgrađena ostrvca. Sa druge strane, Andrijan koristi dronove, avione i povremeno i zmaja sa kamerom kako bi locirala kranoge.

Andrijan i Dikson su bili ti koji su pokrenuli projekat rekonstrukcije drevnog kranoga koji sada predstavlja sedište Škotskog kranog centra i gde posetioci mogu da steknu utisak kako su izgledali životi stanovnika ovog ostrvca.

Okružen vodama prelepog jezera Taj, kranog Andrijan i Diksona je rekonstrukcija 2500 godina starog Okubenk kranoga u blizini severne obale jezera. Rekonstrukcija im je, kaže Andrijan, otvorila oči. "Bio je to pravi inženjerski poduhvat posle koga morate da se divite majstorstvu drevnih inženjera i graditelja", rekla je ona.

Iako je kranog uništen u požaru u junu ove godine, plan je da se izgradi novi Kranog muzej u Dalerbu, mestu na severnoj obali Loh Taja, blizu mesta gde je nekada postojalo jedno od 18 ostrvaca ovog jezera.

A kako Škotska ima mnogo neistraženih jezera, postoji velika verovatnoća da će još kranoga biti otkriveno.

Što se tiče Mareja sa početka priče, on je i dalje redovno roni u malin jezerima na Hebridima u potrazi za artefaktima. Svoje otkriće iz 2020. godine, gotovo savršeno očuvana 5500 godina stara posuda, opisao je škotskom listu Nordern tajms.

"Na neke četiri stope sam video mali fragment kako proviruje iz mulja... Popio sam malo vode iz nje i neverovatna mi je pomisao da je poslednji put neko pio iz nje pre više hiljada godina. Potpuno je fantastično kada shvatite da je to starije od Stonhendža, Kalaniša i piramida", rekao je on.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track