"Topljenje neće dovesti samo do gubitka ovih drevnih, arhiviranih mikroba i virusa, već će ih u budućnosti pustiti u životnu sredinu“, napisali su istraživači u novoj studiji objavljenoj u Microbiome-u, koju je vodio mikrobiolog Dži-Ping Džong iz Ohajo, piše Sajensalert. Zahvaljujući novim metagenomskim tehnikama i novim metodama za održavanje sterilisanih uzoraka jezgra leda, istraživači rade na boljem razumevanju šta je tačno na hladnom.
U novoj studiji, tim je uspeo da identifikuje arhivu desetina jedinstvenih virusa starih 15.000 godina iz ledene kape Guliia na Tibetanskoj visoravni i stekne uvid u njihove funkcije.
"Ovi glečeri su se formirali postepeno, a zajedno sa prašinom i gasovima, i puno virusa se naselilo u tom ledu“, rekao je Džong.
Ovi mikrobi potencijalno predstavljaju one u atmosferi u vreme njihovog taloženja, objašnjava tim u svom radu. Unutar ovih smrznutih zapisa iz davnina, istraživači su otkrili da 28 od 33 virusa koje su identifikovali nikada ranije nisu viđeni. "To su virusi koji bi uspevali u ekstremnim okruženjima“, rekao je mikrobiolog Državnog univerziteta Ohajo Metju Salivan.
Upoređujući njihove genetske sekvence sa bazom podataka o poznatim virusima, tim je otkrio da su najrasprostranjeniji virusi u oba uzorka jezgra leda bili bakteriofagi koji zaraze Methilobacterium - bakterije važne za metanski ciklus u ledu. Najviše su bili povezani sa virusima koji se nalaze u sojevima Methilobacterium u staništima biljaka i tla.
"Ovi smrznuti virusi verovatno potiču iz tla ili biljaka i njihovim domaćinima olakšavaju sakupljanje hranljivih sastojaka“, zaključio je tim. Iako se spektar drevnih virusa čini posebno zabrinjavajućim usred pandemije, najveća opasnost leži u onome što još uvek oslobađa topljeni led - ogromne rezerve odvojenog metana i ugljenika.
Kurir.rs/Science Alert
NE PROPUSTITE
