Irena Jendrika i njena majka bili su samo 12 minuta od ubistva kada je njihov austrijski logor oslobođen na kraju Drugog svetskog rata.
Ali sada je 77-godišnja Irena, koja je veći deo svog odraslog života živela u Dendiju u Škotskoj, primorana da se prijavi za pravo na ostanak.
Rok za prijavu građana EU bio je 1. jul i još uvek joj nije rečeno da li ima "pravo" da ostane u Velikoj Britaniji ili ne.
Od dolaska nakon završetka rata nije putovala izvan Velike Britanije i nikada joj nije bio potreban pasoš.
Ali sada, sedam decenija od spasavanja svoje porodice kao izbeglice, Irena je ostala "u mraku" oko toga da li je njen status rezidenta potvrđen.
Svoj radni vek provela je pomažući Velikoj Britaniji i najpotrebitijima kroz crkvu, služeći toplu hranu beskućnicima i organizujući i donirajući odeću i posteljinu za izbeglice koje su izbegle sukobe širom sveta.
Nakon što je oslobođena kao beba, prvih pet godina života provela je živeći u izbegličkim naseljima i objektima za raseljena lica u Italiji, Engleskoj i Škotskoj sa majkom i čovekom kojeg bi znala kao oca - koji je i sam preživeo Staljinovgulage kao mladi ratni zarobljenik - pre nego što je u Italiji upoznao svoju buduću suprugu i ćerku.
"Ne možeš da sediš i dozvoliš da te to proždire, moraš da veruješ. Kad vidim šta se oko nas dešava u svetu, čini mi se da se istorija ponavlja i najgore, bojim se, tek dolazi", kaže ona. Irenina majka Poljakinja prebačena je u logor smrti u Austriji, gde je rodila Irenu.
Nakon oslobađanja od američkih trupa, oni su bili poslati "kamionima" u Italiju na niz godina, pre nego što su prebačeni u Dover, zatim Hal, Bervik u kampu raseljenih i na kraju farmu u Angusu.
Kada su je zamolili da "dokaže" da ima pravo da ostane u Britaniji kako se bližio rok EU programa za nagodbu, gospođa Jendrika rekla je da se oseća "izopštenom" bez osećaja "pripadnosti".
"Zbog celog ovog iskustva osećam se iscrpljeno, poput istisnutog peškira", rekla je.
"Moja majka je patila, zajedno sa milionima Jevreja, Roma, sveštenika, Poljaka, Rusa".
"Bojala sam se da progovorim, nikada nisam imala priliku. Ali zalagaću se za ovo, za druge ljude".
"Neko drugi me je stavio u ovu poziciju, ali moram da se setim svih koji su patili više od mene i hoće."
Kurir.rs/Mirror
