Zakon je namenjen zaštitii vrednosti države, ali kritičari, uključujući Amnesti Internešnal, izrazili su ozbiljnu zabrinutost da bi to moglo da spreči slobodu udruživanja i izražavanja i da poveća diskriminaciju, prenosi Gardijan.
Novi zakon, kažu kritičari, ozbiljno može da utiče na izgradnju džamija i da da više diskrecije lokalnim vlastima da zatvore lokalne asocijacije za koje se smatra da su u suprotnosti sa ''republikanskim principima''.
Makron je novi zakon najavio u oktobru nakon niza napada u kojima je od 2015. godine ubijeno više 265 ljudi.
Međutim jedna od najkontroverznijih tačaka koja se nalazila u nacrtu zakona je širenje zabrane ženama da nose marame u javnim sektorima ili u privatnim organizacijama koje pružaju javnu uslugu.
Podneti su dalji amandmani koji zabranjuju burkinije na plažama, da devojčice mlađe od 18 godina u javnosti nose hidžabe, kao i da majke ne smeju da nose hidžabe na školskim putovanjima svoje dece.
Oni su naknadno osporeni, ali stigma koju legitimišu i dalje živi.
Ovog meseca, sud pravde EU rekao je da kompanije iz EU mogu, pod određenim uslovima, zabraniti zaposlenima da nose maramu.
Iako vlada Emanuela Makrona insistira ma tome da novi zakon nije usmeren na bilo koju određenu religiju, mnogi muslimani se boje upravo toga.
-Vidimo opravdanje za kršenje slobode i osnovnih prava u ime bezbednosti, kaže francuska pravnica Rim-Sara Aluan.
-To je deformisano pravno čudovište, koje ima za cilj ne samo da se odnosi na muslimane, već da ih izbriše iz javne sfere, smatra ona.
Francuskinje su progovorile o ''islamofobiji'' i o svojim strahovima u budućnosti.
Ajša je majka petoro dece koja je odrasla u radničkom naselju izvan Pariza i traži posao.
Godine 1994. kada je imala 14 godina vlada je odredbom vlade savetovano školama da zabrane nošenje ''razmetljivih verskih simbola'', 10 godina pre nego što je to postalo zakon.
-Bila sam uzoran đak do trenutka kada nisam odbila da skinem maramu. Uvek sam prisustvovala predavanjima, nikada nisam kasnila, a ipak sam se našla ispred disciplinske komisije. Sećam se da su pokušali da nas zastraše, rekli su nam da nismo u Iranu. Nisam imala pojma šta to znači. Optužili su nas da smo deo FIS-a (Front islamskog spasa), ali ja sam Marokanka, rekla je Ajša.
-Bili smo prisiljeni da dolazimo u školu, ali nam je bilo zabranjeno da prisustvujemo časovima. Bili smo kao protvoreni i nije nam bilo dozvoljeno da izađemo u dvoriste kako se ne bismo mešali sa ostalim učenicima. Imali smo samo pet minuta pauze. To je trajalo mesecima, prisetila se ona.
Noura je univerzitetski istraživač i majka troje dece, a odrasla je u Parizu u kraju gde živi srednji stalež.
-Godine 2019. kada je moj sin imao osam godina, volontirala sam u njegovoj školi i htela sam da im budem pratilac na školskom izletu. Učiteljica se složila i baš sam se tome radovala. Ali kada sam sledećeg jutra došla u školu glavna nastavnica je razgovarala sa mnom, rekla je ona.
-Onda je došla učiteljica mog sina i rekla mi je da odem izmišljajući izgovor da u autobusu nema mesta. Pitala sam zašto sam ja od svih roditelja zamoljena da odem, dodala je Noura.
Kako je ispričala, onda joj je prišla glavna učiteljica i rekla joj je da mora da razume da one žive u sekularnoj državi i da ako joj se ne dopada ode kući.
-Zahvalila sam joj se što me je podsetila da je Francuska republika, podsetivši je koje je moje zvanje i da sam ga stekla na jednom od najboljih francuskih univerziteta, rekla je Noura.
-Znam da po zakonu ne može da mi zabrani da odem, tražila sam joj napismeno da objasni zašto mi je tražila da odem. Onda je ona pozvala policiju rekavši da sam joj pretila. Ispred autobusa punog dece i roditelja, ispred mog sina dvojica policajaca su mi govorili da je ovo sekularna država i da moram da odem, prisetila se ona.
Hiba Latrek je 22-godišnja glavna sekretarka i zamenica predsednika organizacije Femyso (Foruma evropske muslimanske omladine i studenata), studentkinja prava iz Strazbura. Ona i još nekoliko muslimanki osmislile su kampanju ''Ne diraj mi hidžab'' (Don't touch my hijab) koji je postao viralan i naišao je na podršku mnogih.
-Mi smo pokrenule ovu kampanju nakon što je senat glasao za ovaj zakon u nadi da će se njihov glas čuti. Mi smo francuske žene i devojke koje žele da se prestane sa mešanjem u naša deta i uverenja, rekla je ona.
-U Francuskoj mi smo često izolovanje i na meti smo napada na anšu slobodu, često postoji takva disonanca, pa smo shvatile da nam je potrebna međunarodna podrška kako bismo pokazale da ono što tražimo nije nerazumno, istakla je ona.
Podsetimo, 2018. godine gornji dom holandskog parlamenta odobrio je delimičnu zabranu pokrivanja lica u nekim javnim oblastima.
Donji dom holandskog parlamenta, podseća Rojters, usvojio ovaj zakon 2016. godine, nakon pokušaja uvođenja sveobuhvatnije zabrane burki i drugih velova koji pokrivaju lice.
Takođe, iste godine danski parlament usvojio je zakon koji predviđa zabranu nošenja odeće koja prekriva lice, poput muslimanskih velova nikaba i burki, čime se pridružila evropskim zemljama koje su ranije uvele takvu zabranu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
