Najnovije vesti

SLUČAJ POTAPANJA BRODA LAKONIA Nemačka torpeda su brod poslala na dno, a naredba je admirala Denica oterala pravo u Nirnberg
Foto: Printscreen YT

Drugi svetski rat

SLUČAJ POTAPANJA BRODA LAKONIA Nemačka torpeda su brod poslala na dno, a naredba je admirala Denica oterala pravo u Nirnberg

Planeta

Sredinom 1942. godine na zadatak krenula je grupa nezavršenih velikih nemačkih podmornica tipa IX D/42 od 1.365 tona deplasmana i sa radijusom plovljenja od 31.600 nautičkih milja. Ove podmornice upućene su da opšerišu na krajnjem juju Atalntika u zoni oko Kejp Tauna. Na putu do Rta dobre nade desila se i ova priča 12. septembra 1942.

Na svom putu nemačka podmornica registraske oznake U-156 kojom je komandovao kapetan korvete Verner Haternštajn uočila je britanski brod "Lanconiu" koji je bio težine 19.615 brutoregistarskih tona. Susret se dogodio na oko 100 nautičkih milja od ostrva Ascensions. Na brodu je bilo 436 članova posade, 288 britanskih i 160 poljskih vojnika, 1.800 italijanskih ratnih zarobljenika, 80 žena i dece. Brod je plovio iz Sredozemnog mora kroz Suecki kanal, Crveno more i uz istočnu obalu Afrike, preko rta Dobre Nade za Veliku Britaniju.

Komandant podmornice kada je periskopom uočio cilj izdao je naređenje za lansiranje dva torpeda koji su pogodili brod. Pošto su odjeknule dve eksplozije i brod počeo da tone, Haternštaj je naredio izranjanje i lagani prilazak brodu koji je tonuo. Dok se nalazio na komandnom mostu Hartenštaj je čuo krike i zapomaganje na italijanskom jeziku. Kada se približio zatekao je pakao. Neki su plivali, neki su bili u spoasilačkim čamcima. Video je žene i decu. Jednom rečju pravi očaj. U pitanju je bilo oko 190 brodolomnika koji su tražili očajnički spas iz vode. Tad je i saznao da je potopio britanski putnički brod na kome je bilo 1.800 italijanskih ratnih zarobljenika, koji su bili ostavljeni na cedilu da poptonu sa brodom, zbog čega se veliki broj njih i udavio, a malobrojni su uspeli kad su britanci da napuste brod i oni u tome uspeli.

Pošto je preuzeo brodolomnike Harteštajn je preko radio stanice poečo da eituje otvorene radio poruke na nemačkom i engleskom jeziku tražeči pomoć za brodolomnike i davao grancije da nemačka podmornica neće niko napasti ko bude prvi priskočio u pomoć. O celom slučaju Haternšajn je obavestio i svoju komandu. Nastalo je zatišije pošto je Berlin bio u šoku šta raditi sa brodolomnicima na nemačkoj podmornici. Inače valja dodati da to prema propisima nije bilo dozvoljeno. Komanda nije mogla Hartenštajnu da naredi da u more jednostavno pobaca brodlomnike, jer među njima je bilo i savezničkih vojnika. Admiral Denic je zatim od kapetana Hartenštajna zatražio da podmornica U-156 mora da sačuva borbenu sposobnost, dok su vlasti od kolaboracionističke francuske vlade u Višiju zatražila pomoć u spasavanju brodolomaca upućivanjem francuskih brodova u lukama zapadne Afrike da pomognu. U pomoć pritekle su i dve nemačke podmornice serijskih brojeva U-506 i U-507 koje su prihvatile da tokom površinske vožnje tegle po nekoliko čamaca sa brodolomnicima.

Trinaesti, četrnaesti i petnaesti septembar su prošli bili relativno mirno. Podmornica U-156 pored 115 brodolomnika na podmornici teglila je još četiri puna čamca unesrećenih. Podmornica je inače na anteni komandnog mosta izvisila bila veliku zastavu crvenog krsta. Tog dana jedan američki bombarder B-24 koji se nalazio u patroli potrage za nemačkim podmornicama uočio je U- 156. On je podmronicu preleteo, a posle sat vremena se ponovo vratio i otvorio vatru iz mitraljeza po podmornici . Zatim avion je sa male visine počeo da izručuje teret bombi. Podmornica je bila lakše oštećena, a oko 200 ranjenih brodolomnika našlo se u moru koje je bilo crveno od krvi. Kapetan korvete Hartenštaj je zatim naredio da svi oni koji su se nalazili na palubi podmornice smesta napuste palubu i skoče u mnore. Oni koji su to odbili bili su bačeni, a podmornica je posle toga zaronila u dubine Atlantika.

Amerikanci su ovaj čin kasnije pravdali objašnjenjem da je podmornica napadnuta bila jer je bila blizu tajne američke baze. U ovom napadu poginulo je više od 20 brodolomnika. U većernjim satima istog dana posada francuske krstarice "Glorie" ugledali su prve čamce sa brodolomnicima i krenulo je odmah njihovo spasavanje. Takođe i drugi brod "Arnanit" naleteo je na brodolomnike koji su pet punih dana proveli na otvorenom moru. Posade brodova, a kasnije i vlada u Višiju pružila ima je bila svaku pomoć bez razlike na njihovu nacionalnu pripadnosti.

A, šta je bilo sa kapetanom korvete Haternštajnom?

Haternštaj u kome se u jednom trenutku pojavila ljudskost svoj život završio je u vodama oko Karipskog mora 8. marta 1943., kada je dubinskim bombama njegovu podmornicu direktno pogodio američki hidroavion "Katalina", dok je podmornica U-156 bila u površinskoj vožnji istočno od Barbadosa. Bačene su četiri bombe. Napad nije preživeo niko od članova podmornice U-156.

Eiplog ove pomorske ratne tregdije je bio 1658 mrtvih od čega je najviše stradalo italijanskih zarobljenika njih 1394. Posle ovog napada Admiral Denic izdao je naredbu komandantima nemačkih podmornica da je zabranjeno spasavanje ili pružanje bilo kakve pomoći preživelima sa potopljenih brodova. Upravo ova naredba postala je temelj optužnice na Ratnom sudu u Nirnbergu jer bila direktno krešenje pomorskog prava, koje je nalagalo pomoći preživelima u brodolomu na otvorenom moru. Denic je i zbog toga bio osuđen.

Kurir.rs/A.Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja