Na taktičku vojnu vežbu "Nebeski most 21" koja se ove nedelje održava na jugu Srbije na kojoj pored 63. padobranske brigade Vojske Srbije učestvuje i 173. padobranska brigada Oružanih snaga SAD ponovo je pokrenula priču o ovoj jedinici i njihovom skoku na aerodrom Bašur na severu Iraka 26. marta 2003 posle petočasovnog leta iz Evrope.
General Tomi Frenks komandant Centralne komande (CENTCOM) koja se nalazi u bazi Mek Dil na Floridi kreirajući plan napada na Irak sa svojim planerima za brzo zauzimanje ove zalivske države zmaislio je dva scenarija za jug i sever Iraka.
Operacija "Iračka sloboda" od samog početka krenula je uspešno. Vojne jednice koje su krenule iz Kuvajta prema Bagdadu kretale su se nezaustavljivo. Iračka vojska pružala je veoma slab ili gotovo nikakv ozbiljniji otpor. Planeri Centralne komande smatrali su da se rat može veoma brzo završiti ako se pored južnog otvori i severni front. U okviru tog plana bilo je zammišljeno da iz Turske u napad krene 4. mehanizovan divizija sa oko 62.000 vojnika, koji su trebali avionima da slete na sever Iraka i zauzmu taj prostor. Međutim politika se umešala i ceo ovaj plan je propao.
Naime, Turska nije dozvolila iako je članica NATO i lojalan američki saveznik, američkim trupama prolaz preko turske teritorije na sever Iraka, kao i korištenje turskih vojnih baza, pre svega baze Indžirlik za napad na ciljeve u Iraku.
Turska je strahovala, da ako to dozvoli, Kurdi na severu Iraka, koji zvaničnoj Ankari stvaraju decenijske glavobolje u dalekoj perspektivi dobiće američku zaštitu, što je bilo neprihvatljivo. S druge strane Amerikanci su strahovali da bi Turci sa njima upali u Irak i da bi došlo do potencijalnog sukoba sa kurdskim gerilcima , što bi dovelo do rasparčavanja Iraka, na šta Amerikanci nisu ni pomišljali.
Dok se pokuašlo politička kombinatorika da se okonča, Amerikanci su smatrali da je zauzimanje severa Iraka od presudne važnosti, jer samo tako su mogle snage koje se pojave na tom prostoru da vežu za sebe čak šest iračkih divizija, koje su ostale na severu umesto da se priključe kružnoj odbrani Bagdada.
Vojni planeri vojske SAD odlučili su da se pokrene operacija vazdušnog desanta na sever Iraka. Kao ishodišna tačka izabran je grad Bašur odnosno njegov aerodrom. Inače grad Bašur nalazi se 50 kilometara od turske granice i 350 kilometara severno do Bagdada. Zonu oko grada i samog aerodroma kontrolisali su kurdski borci. Znatno pre desanta na taj prostor spušteni su bili pripadnici američkih specijalnih jednica i agenti CIA koji su se povezali sa njima na terenu. Njihov glavni zadatak bio je da se obezbedni mesto prizemljenja za američke snage, i spreče sve eventualno neugodna iznenađenja i osiguraju da ne dođe do protivudara iračke armije.
Planeri CENTCOM i Pentagona izvođenje operacije poverili su 173. vazdušnoj desantnoj brigadi, koja je bila bazirana u Evropi. Jedna od zanimljivosti vezana za ovu jedniciu bila je i ta da je brigada zvanično postala operativna 14. marta 2003. godine kad je formiran drugi pešadijski bataljon. Inače ova brigada je pre toga ušla u proces tranformacije po programu "Force 21" koju je sprovdio general Erik Šinskei, načelnik generalštaba Kopnene vojske SAD od 1999-2003, kada je počeo proces operativnog prestruktuisanja jednica sa divizijskog na brigadni nivo.
Za to vreme druge dve vazdušnodesantne divizije 82. i 101. prodrle su u Irak sa juga iz Kuvajta. Sa severa u Irak trebala je da uđe 4. mehanizovana divizija, a 173. vazdušnodesantna brigada trebala je da postane laka pešadijska jedinica koja bi trebala da obezbedi podršku.
Međutim, sve se promnilo preko noći kad je Turska stavila zabranu. Da ironija bude veća 4.mehanizovana divizija bila je ukrcana na brodovima i blizu same truske obale kad je stigla zabrana iskrcavanja. Još veća ironija bio je naziv operacije zauzimanja severa Iraka "Severno odlaganje" .
Planeri su obavestili komandu 173. vazdušnodesantne brigade da oni postaju glavna operativna jednica zauzimanja severa Iraka. Izmenjeni plan zahtevao je pretpotčinjavanje jednice Komandi kombinovanih komponenti snaga za specijalne operacije koja se već nalazila na severu Iraka preko svojih specijalaca. Upravo oni su sa kurdskim gerilcima obezebdili da iskrcavanje prođe u najboljem redu.
Operativni plan predviđao je da se pripadnici ove brigade do zone desantiranja dovezu transportnim avionima C-17 gloubmaster 3. Za desantiranje izdvojeno je 15 aviona . U 10 trebalo je da se prevezu padobranci, a u pet se nalazila oprema i naoružanje. Ukupno prvog dana desanta trebalo je u zonu oko aerdoroma Bašur da se iskrca 1.000 padobranaca.
Zvanično operacija počela 26. marta 2003 godine u 20 časova uveče po lokalnom vremenu pošto su se posle skoro petočasovnog leta iz Evrope približili aerodromu Bašur. Inače pre samog padobranskog desanta brobeni avioni F/A-18 su eliminsali laserski bombama sve sumnjive mete na samom aerodromu. Pred samim aerodromom transportni C-17 počeli su naglo spuštanje sa visine od 10.000 na 300 metara. U prvom naletu iz transportnih C-17 desantirano je 20 terenskih vozila hamvi i 959 padobranaca.
Po spuštanju prvoj grupi padobranaca prišli su američki specijalci i kurdski gerilci, dok su ostali prikupljali tehniku i naoružanje. Da ironija bude veća pred desant je iskrcan u blato. Predviđenog otproa nije bilo kako u okolini, tako i na samom aerodromu.
Već u prvim satima usledila je druga akcija kada je iz Grčke preko Mediterana poletelo nekoliko teških transportnih helikoptera CH-53. Njihov zadatak bila je evakuacija povređenih padobranaca njih ukupno 37, koji su imali povrede nogu prilikom doskoka.
Posle skoro sat vremena od prikupljanja padobranci su se organizvali u čete i vodove i krenuli na izvršenje borbenog zadatka. Krećući se terenom oko aerodroma prema Bagdadu padobranci nisu naleteli na otpor iračke republikanske garde. Prvi sa kojima su stupili u sukob bila je grupa Ansar koju je Džordž Buš junio označio kao krilo Al Kaide koji su bili zbrisani.
Ubrzo je i sam aerodrom bio osposobljen za poletanje i sletanje pa su se stekli uslovi za sletanje prvih transportnih aviona .
Statistika posle izvršenja ove operacije pokazala je da su transportni avioni C-17 sleteli čak 48 puta. Na aerodromu iz aviona iskrcano je dodatnih 2.000 vojnika i 400 primeraka razne tehnike i dodatne opereme. Inače jedna od važnih zanimljivosti bila je i ta što je iskrcavanje trupa i tehnike izvedeno bilo u kompletnom mraku. Odmah po dolasku preostalih trupa 173. vazdušnodesantna krenula je u borbene zadatke u pravcu Kirkuka i Mosula.
Borbena premijera u Vijetnamu, a oživela u Vićenci
173. padobranska brigada svoj prvi borebni skok izvela je 22. februara 1967. U pitanju je bio masovni padobranski skok u okviru operacije "Džankšn Siti". Inače ova brigada kao prva borbena jednica je stigla u Vijetnam 1965, a 173. padobranska brigada povučena je u SAD 1971. Brigada je deaktivirana 1972. A ponovo formirana pred invaziju na Irak kao modularna brigada u okviru projekta Fors 21 gebnerala Erika Šinsekija. 173. vazdušnodesantna brigada formirana je ponovo u bazi "Ederle" u Vićenci, kao pešadijska brigada u sastavu Južnoevropske borbene grupe oružanih snaga SAD.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
