Vladajuća koalicija konzervativne Hrišćansko-demokratska unija (CDU) - koja je dominirala nemačkom politikom decenijama zajedno sa Hrišćansko-socijalnom unijom Bavarske (CSU) - i Zelenih dugo je delovala kao najverovatniji rezultat izbora, ali su im gafovi njihovih kandidata, smanjili šanse.
Sa druge strane, Socijal-demokratska partija (SPD) na čelu sa kontroverznim ministrom finansija Olafom Šolcom, prema poslednjim anketama, ima sve veće šanse da iznedri kancelara. Ne računajući kratak uzlet u pojedinim anketama 2017. godine, nemačke socijaldemokrate su praktično prvi put u eri demohrišćanske kancelarke Angele Merkel postale najpopularnija stranka u Nemačkoj.
Ostale partije koje bi takođe mogle da se nađu u koalicionoj vladi su Stranka slobodnih demokrata (FDP) i Levica (Linke). Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ima snažnu podršku u istočnim delovima Nemačke, ali je u senci glavnih partija upravo zbog politike koju promoviše.
Prosta matematika – ako se zna da niko ne želi u koaliciju sa desničarskom AfD – kaže da će prvi put u posleratnoj istoriji, Nemačkoj trebati vlada sastavljena od tri raznorodne političke opcije.
Ukoliko SPD dobije izbore, imao bi pravo prvenstva da proba da formira koaliciju sa zelenima i liberalima, ili pak zelenima i Levicom. U obzir dolaze i kombinacije sa demohrišćanima i zelenima, ili demohrišćanima i Levicom.
Demohrišćani bi pak, čak i ako izgube, mogli da porade na koaliciji sa zelenima i liberalima, i tako ipak sačuvaju kancelarsko mesto.
SPD i Olaf Šolc
Kada je reč o kandidatima za šefa vlade, Šolc je ubedljivo najpopularniji kandidat. Ankete posle TV sučeljavanja kandidata pokazale su da se Šolc po pitanjima kompetencije nalazi ispred kandidata Unije CDU/CSU Armina Lašeta i Analene Berbok iz stranke Zeleni.
Šolca, Merkelinog zamenika i ministra finansija, ispitanici smatraju i simpatičnijim od dvoje konkurenata, uprkos tome što mu je nedavno tužilaštvo pretražilo ministarstvo finansija tokom istrage o mogućem pranju novca.
SPD je tradicionalna, opoziciona stranka levog centra, čiji koreni idu do Vajmarske republike i dalje. Jedina je partija koja je uz CDU imala kancelara, ali, poput mnogih drugih socijaldemokratskih partija u Evropi, popularnost joj je godinama opadala. SPD je deo vladajuće "velike koalicije, GroKo, još od 2013. što neki u partiji vide kao deo problema.
CDU/CSU i Armin Lašet
Armin Lašet je kandidat konzervativne alijanse na čijem je čelu (bila) Angela Merkel. Konzervativni i pomalo dosadni premijer Severne Rajne-Vestfalije izabran je, kao naslednik politike kancelarke Merkel i nakon što se živopisni i omiljeni bavarski lider Markus Zeder povukao iz trke, za kandidata CDU.
Uprkos "mutinoj" podršci, podrška javnosti njemu i njegovoj stranci polako ali sigurno opada još od februara, a nije pomoglo ni Lašetovo smejanje sa kolegama tokom posete delovima Nemačke koje su u julu pogodile katastrofalne poplave.
Prema svim merilima, CDU je jedna od najuspešnijih stranaka u istoriji Federalne Republike Nemačke. Za 72 godine postojanja, nisu bili deo vlade samo 20 godina.
Zeleni i Analena Berbok
Zeleni su se pokazali kao moćna politička sila a zahvaljujući izbornom sistemu, imaju pozamašan blok mesta u Bundestagu. U periodu između 1998. i 2005. bili su deo vladajuće koalicije sa SPD Gerharda Šredera.
Kako se žensko vođstvo Nemačke pokazalo uspešnim, Zeleni su svoju kopredsedavajuću Analenu Berbok izabrali za kandidata. Analena Berbok, dobitnica bronzane medalje na nacionalnom prvenstvu u vežbama na trampolini, obrazac je čelnice kakvu Nemačka želi: posvećena poslu, usredsređena na zadatak, sklonija da traži savete stručnjaka.
Berbokova se našla pod lupom javnosti posle priča da je plagirala delove svoje knjige, ali joj je njeno ozbiljno, mudro i brzo reagovanje tokom poplava diglo rejting, naročito u poređenju sa Lašetom koji je izbijao šale okružen postapokaliptičnim scenama porušenih zgrada i mrtve dece.
FDP-Liberali i Kristijan Linder
Slobodna demokratska partija (FDP) je manja liberalna stranka desnog centra, nešto manje konzervativna od CDU i opuštenija po pitanju ekonomije od SPD. Tokom godina bili su koalicioni partner obe stranke, poslednji put od 2009. do 2013.
Levica sa Suzan Henig-Veslov i Žanin Visler
Osnovana od ostataka istočnonemačkih komunista i socijaldemokrata Zapadnog Berlina i posledica nezadovoljstva centrizmom SPD, Levica je sada populistička stranka koja najviše podrške ima u istočnim krajevima zemlje.
Suzan Henig-Veslov i Žanin Visler izabrane su da vode nemačku stranku Levice. Jedna je umerena i spremna na kompromise, druga je marksistkinja.
Henig-Velsov se zalaže da Levica konačno bude deo vladajuće koalicije i na saveznom nivou, ukoliko nakon izbora u septembru to dozvole rezultati. Visler, njena nova partnerka na čelu Levice, pak spada u radikalno krilo stranke koje nije spremno da pravi previše kompromisa kako bi došlo na vlast. U govoru na kongresu, ona je podsetila da su tokom pandemijske krize siromašni osiromašili, a bogati postali još bogatiji.
Alternativa za Nemačku sa Jergom Mojtenom i Tinom Krupalom
Alternativa za Nemačku (AfD) je populistička, ultradesničarska stranka koja se žestoko protivi migrantima i skeptična je prema evropskim integracijama.
Osnovana 2013. godine, stranka je prvi put ušla u parlament 2017. na talasu migrantske krize. Uprkos ekstremnim stavovima, AfD ima lojalnu bazu pristalica, mahom na istoku zemlje, ali je njena politika ne čini privlačnim kandidatom za koalicionog partnera.
Na sve to, Krupal je nedavno uspeo da se izblamira u razgovoru sa učenikom jedne škole. Uprkos punim ustima priče o očuvanju nemačke kulture i jezika i književnosti, vođa stranke nije mogao da nabroji ni najdražu nemačku pesmu ni omiljenog pisca. Možda ne čita?
Pobednici i gubitnici izbora znaće se iste noći. A onda kreću mučni pregovori o koalicionoj vladi i kancelaru koji će zameniti "mamu Merkel" i koji mogu da potraju nekoliko nedelja, a možda čak i nekoliko meseci. Nemačku čeka burna jesen.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
