Najnovije vesti

ZA DŽIHADISTE KAO DA JE 1914: Kako Al Kaida može da pokrene novi stvarno globalni sukob u kome će se naći SAD, Rusija i Kina
Foto: Profimedia, Shutterstock

opasno

ZA DŽIHADISTE KAO DA JE 1914: Kako Al Kaida može da pokrene novi stvarno globalni sukob u kome će se naći SAD, Rusija i Kina

Planeta
21:22h

Poštujući naređenja talibanske vlade u Avganistanu, Al-Kaida se za sada smirila. Ali takvo stanje stvari moglo bi se promeniti preko noći i novi režim bi mogao krenuti u džihadističke akcije na Bliskom istoku.

Prvi bi mogli početi članovi talibanske frakcije u Pakistanu koji su se pokazali vrlo agresivnima u protekle dvije godine i koji su opasni jer mogu računati na podršku talibanskog režima u Kabulu. Da stvar bude gora, pakistansko državno rukovodstvo smatra da bi mu ovi teroristi mogli biti od koristi u spornoj provinciji Kašmir, koju Pakistan želi da otme od Indije. Ovako je londonski Ekonomist sažeo trenutnu opasnost od novog, globalnog, džihadističkog rata.

S obzirom na to da je Indija rastuća globalna velesila, čini se da islamističko zveckanje oružjem u Kašmiru ne bi prošlo bez Kine, koja se s Indijom svađa oko granice na Himalajima. Ako Kina interveniše, ni Amerika ni Rusija ne mogu ostati po strani. U tom slučaju, šačica terorista mogla bi rasplamsati globalni sukob velikih sila, slično onome što se dogodilo nakon Sarajevskog atentata 1914. godine.

Ipak, mnogi u Evropi i Americi potcenjuju opasnost od džihada jer veruju da su zapadne obavještajne službe potpuno razbile islamistički terorizam. S tim se slaže i najnoviji broj prestižnog časopisa Forin Afers, čiji su stručnjaci detaljno analizirali dva dosadašnja globalna rata protiv islamizma, prenosi Slobodna dalmacija.

Prvi globalni rat protiv islamizma počeo je nakon zloglasnog terorističkog napada na Njujork 11. septembra 2001. Potom je usledila čuvena vojna kampanja američkog predsednika Džordža Buša mlađeg poznata kao „rat protiv terora“ koji se vodio u prvoj deceniji ovog veka. Taj rat je u vrlo kratkom roku "zahvatio" talibane u Avganistanu, ali se "zaglavio" u Iraku, koji je nakon sloma diktature Sadama Huseina ponovo postao staro versko ratište između šiitskih i sunitskih muslimanskih sekti, pa ne čudi što tu je stvorena zloglasna Islamska država.

Zato je u drugoj deceniji ovog veka vođen globalni rat protiv Islamske države koja je osvojila znatnu teritoriju u Iraku i Siriji i čiji su krvavi teroristički napadi duboko uznemirili Evropu.

U oba slučaja, teroristi su zahvatili Zapad i postigli iznenađujuće uspehe sve dok na scenu nije izašla prava moć zapadnih sila, što se pokazalo nezaustavljivim.

Danas američki vojnici i obaveštajci, umesto nekadašnjeg otvorenog rata protiv terora, deluju na mnogo profinjeniji način. U stotinama zemalja širom sveta lokalne vlasti se manje -više uspešno bore protiv islamizma u korenu, jer hapšenje jedne islamističke grupe često razotkriva čitavu mrežu islamističkih aktivista u Africi i Aziji. Da stvar bude gora za islamiste, američka obaveštajna služba svoje podatke deli s lokalnim partnerima, stvarajući obaveštajni krug iz kojeg teroristi teško mogu pobeći.

Istovremeno, potencijalni islamistički teroristi koji žive u Evropi i Americi više su ili manje amaterski versko-ideološki entuzijasti koji zbog nedostatka obuke nisu toliko opasni kao njihovi prethodnici prije deset ili dvadeset godina. Reč je o tzv usamljeni vukovi koji nisu deo bilo koje terorističke mreže i čiji su napadi manje opasni, ali ih je teže zaustaviti.

Dakle, kaže Forin Afers, obični Amerikanci i Evropljani moraju da se naviknu na povremene islamističke napade, koji nisu toliko opasni za zapadni svet.

Iako ova priča o pobedi Zapada u dva globalna rata protiv islamizma ostavlja utisak da više ne postoji stvarna opasnost, podaci koje je objavio Ekonomist pokazuju da to nije tako i da je Evropa u velikoj opasnosti.

Koliko je to tačno, proslave nedavne pobede talibana svedoče na veoma slikovit način. U Siriji, u provinciji Idlib, kojom upravlja islamistička grupa povezana sa Al-Kaidom, organizovana je komemorativna vojna parada i podela baklave građanima. Proslava je takođe organizovana na jednom od najopasnijih mesta na svetu u palestinskoj Gazi, gde je islamistički Hamas na vlasti. Da stvar bude gora, Hamas je na svojoj veb stranici postavio čestitku avganistanskim talibanima za pobjedu nad "američkim okupatorima", za koju se vjeruje da je "uvod u pad izraelskih okupacionih snaga u Palestini". U južnoj Somaliji tamošnji islamisti organizovali su trodnevni festival.

Međutim, najopasnija lekcija od svih su sirijski islamisti naučeni iz pobede talibana. Za njih je pobeda talibana "živi primer da je moguće srušiti zločinački režim". To opet znači da je upornošću, doslednošću i dobrom organizacijom moguće i sa ograničenim resursima pobediti Amerikance i osvojiti srednju državu i učiniti je uporištem. Istovremeno, pobeda talibana izgleda islamistima kao znak Božjeg odobravanja postupaka onih muslimana koji žele da proteraju „nevernike“ iz svoje zemlje i sruše „otpadničke“ vlade.

Zato u budućnosti treba očekivati islamističku pobedu u Avganistanu u dugom odjeku širom islamskog sveta koji bi mogao prestati da se plaši američke moći. Ovo bi opet moglo povećati versko-politički žar i povećati priliv novih islamističkih novaka koji bi terorističkim napadima mogli pokušati srušiti vlade u islamskom svijetu, ali i zastrašiti Zapad.

Sve u svemu, stvarne životne poteškoće muslimana, posebno muslimanskih seljaka, mogle bi pomoći islamistima.

Naime, za nedavnu pobedu talibana u Avganistanu, proračun lokalnih seljaka bio je veoma važan, za koje je oštra i okrutna talibanska pravda bila mnogo draža od korumpiranog proameričkog režima. Ista stvar se dešava u Nigeriji gde seljaci protestuju protiv islamista jer su nezadovoljni korumpiranom vladom, čiji su oficiri i vojnici pali toliko nisko da prodaju oružje pobunjenicima.

U takvim uslovima, na Bliskom istoku bi mogao nastati opasan začarani krug u kojem bi avganistanske izbeglice mogle stvoriti zabunu koja bi mogla povećati broj terorističkih napada, ali i povećati mogućnost islamističkog udara sličnog onom u Avganistanu.

U ovoj situaciji islamisti su, prema Ekonomistu, vrlo stvarna opasnost za Evropu, s najvećim rizikom od terorističkih napada u Francuskoj. Ova opasnost je nešto manja u Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji, dok je u drugim zemljama, posebno u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, gotovo i nema. Izuzetak su Bosna i Hercegovina, i Albanija i Makedonija.

U evropskom susjedstvu Sirija i Irak izloženi su prijetnji islamističkog terorizma, kao i Libija, dok činjenica da je najopasnija islamistička grupa zloglasna Islamska država zvuči prilično zastrašujuće. Opasnost je još veća što Zapad gubi volju za borbu protiv islamizma.

Prema časopisu Ekonomist, 5.100 francuskih vojnika koji se od 2013. bore protiv islamista u afričkom regionu Sahel mogli bi uskoro biti prepolovljeni. Da stvar bude gora, Francuzi bi trebali preostale snage više usmjeriti na ubijanje islamista, a manje na zaštitu gradova i očuvanje mira, što bi moglo značiti više mrtvih civila i veći politički nered. Isto je i sa američkim vojnicima koji koriste bespilotne letelice za lov na islamiste u zapadnoj Africi, i sa oko 800 američkih vojnika u Somaliji, čije je povlačenje predsednik Donald Tramp najavio krajem 2020. godine. U celini, zvuči veoma zabrinjavajuće da ova najavljena povlačenja nisu znak obavljenog posla, već znak odustajanja i poraza, pa npr. Somalija bi uskoro mogla postati novi Avganistan.

Istovremeno, politička eksplozija je verovatno na Bliskom istoku, gdje su ljudi izgubili veru u političare, čak i islamiste, zbog sve većeg siromaštva, što je omogućilo posmatračima da vide masovni džihad koji sledi Talibane.

Gledano iz Evrope, ove brojke zvuče vrlo zabrinjavajuće jer se Zapad do sada sukobio sa ideologiziranim revolucionarno-terorističkim grupama i pokretima za koje se vjeruje da su slomljeni. Ali priča o masovnom džihadu otvara mogućnost da šačica entuzijasta može prerasti u armiju fanatika, što bi dugoročno moglo biti vrlo, vrlo opasno.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja