Najnovije vesti

IZDAJA JE BILA NJIHOV ZANAT Svi sovjetski špijunski prebezi na Zapad! Draži im je bio luksuz i alkohol od komunizma i KGB-a
Foto: Shutterstock, Ilustracija

Od njih su strahovali svi

IZDAJA JE BILA NJIHOV ZANAT Svi sovjetski špijunski prebezi na Zapad! Draži im je bio luksuz i alkohol od komunizma i KGB-a

Planeta

Završetkom Drugog svetskog rata počeo je novi rat. Ovaj put nije bio direktan pa je nazavan i Hladni rat. Upravo on je omogućio da špijunu ZAPADA i ISTOKA krenu u međusobni obračun, gde su bila dozvoljena sva sredstva. Nadmetanja dva bloka bila su svakodnevna, a mediji su svoje rubrike punili skadalima i talasom suđenja špijunima, izdajnicima i aferama koje su poljuljale poverene u strukturu NATO, za koju se stekao utisak da je nebezbedna.

Međutim, kad se pogleda statistika videlo se da na svakog otkrivenog izdajnika i špijuna na Zapadu dolaze i dva begunca iz Sovjetskog Saveza i drugih istočnoevropskih zemalja. Onog trenutka kada su Rusi saznali za njihovu izdaju pokretali su niz kontramera kako bi poništili sve one informacije koje je prebeg otkirvao zapadnim službama posebno CIA, Mi6, BND.

Interesantno je da svi ti ljudi koji su odlučili da prebegnu do raspada Sovjetskog Saveza živeli su u konstantnom strahu od pravde koja će ih stići i izreći im sud, ali ne u sudnici već metak ili oštica hladnokrvnog ubice.

Interesantno je da kada se pogleda istorijat prebega uglavnom su to bili agenti koji su imali minornu važnost. Informacije koje su donosili zapadnim službama imale su ograničenu vrednost za obaveštajce Zapada. Međutim, svaka informacija koju su oni doneli bila je deo u džinovskoj slagalici o tome kako je funkcionisao KGB. Podaci od prebega obično su upoređivani sa informacijama iz druge ruke i time su utvrđivala njihova tačnost.

Veliku vrednost davali su oficir sovjetske obaveštajne službe, koji su prelazili u suprotni tabor. Takve informacije su često remetile ravnotežu u međusobnom nadmetanju.

špijunaža
foto: Shutterstock, Ilustracija

Slučaj Popov

Godine 1953. CIA je uspela u Moskvi da zavrbuje potpukovnika Jurija Popova, visokog oficira GRU sovjetske vojne obaveštajne službe. Popov je punih pet godina sve dok nije ubijen zahvaljujući izdaji Džordža Blejka, Amerikancima predavao šifre i ieman 400 svojetskih agenata na Zapadu. Veliki broj njih je identifikovan i uhvaćen.

Slučaj Penkovski

Još jedna ličnost se 1960. našla na Zapadu. Pukovnik Oleg Penkovski koji je svoj prelazak u sprotivnički tabor objasnio strahom da će tadašnji sovjetski lider Nikita Sergejevič Hruščov uvući svet u nuklearni rat. Razotkrio je na stotine sovjetskih agenata i obaveštajaca u inostranstvu. Među viđenijim agentima koje je razotkrio bio je i Evgeniji Ivanov špijun iz afere "Profjumo". Predao je preko 5.000 dokumenata o sovjetskim vojnim planovima i naoružanju, posebno o raketama. Prvo upozorenje da će se izgraditi Berlinski zid na Zapad stiglo je od njega. Njegov najveći doprinos bio je u informacijama koje su poslužile kao osnov Kenediju za zauzimanje stava u vezi "Kubanske raketne krize".. Ono što Sovjeti nisu znali bilo je da je Penkovski od aprila 1961. izveštavao Vašington o raketnim planovima i sovjetskim odlukama povodom krize. Nekoliko nedelja kasnije Penkovski i njegova britanska veza Grevil Vin su uhapšeni. Na suđenju u Moskvi 1963, Penkovski je osuđen na smrt, a Britanac na osam godina zatvora. U zatvoru je proveo samo 18 meseci i onda je zamenjne za gorodona Londsdejla, vođu Portlandskog špijunskog kruga. Tokom suđenja Vin he uporno ponavljao da je on samo nedužni biznismen, ali čim se domogao Britanije objavio je čak dve knjige u kojima je sa velikom hvalisavošću opisao svoje špijunske podvige. U jednoj od svojih knjiga Vin je o Penkovskom opisao neke njegove sulude zahteve kad je ovaj dolazio u Britaniju. Jedni od bizarnih detalja bili su da je Penkovski želeo da upozna kraljicu i da prodefiluje u vojnoj uniformi po Londonu. Tražio je takođe i 1.000 funti da kupi poklon prijatelju u Moskvi.. Upravo ovi detalji doveli su do toga da se stvori sumnja u uspešnost Penkovskog kao obaveštajca, kao i u Vina. U svojoj knjzi "Gledano iznutra" objavljenoj 1978. u kojoj Pičer Čepmen piše da je on učinio više za Zapad nego Kim Filbi za Moskvu. Međutim kad je 1981. objavljena knjiga "Njihov zanat je izdaja" obaveštajci Mi5 smatrali su da je on zapravo ubačeni sovjetski agent i ključna figura u širenju dezinformacija na Zapadu. Naime sumnjalo se da je knjiga Penkovskog izmišljena, da on nikada nije bio streljan niti je izvršio samoubistvo u ćeliji kao što je Vin tvrdio. Penkovski je zapravo živeo u podmoskovlju u dubokoj ilegali, u pneziji zadovoljna što je obmanuo Zapad. Cilj obmane sa instalacijom balističkih raketa na Kubi je bila maska da se Kuba sačuva od američke invazije i da to ostrvo postane centar ideološke usbverzije za područje Južne Amerike..

Oleg Adolfovič Lajljin

Ljaljin je bio oficir sektora 5 KGB-a nadležan za sabotaže i atentate. Njegovo svedočenje je toliko razbesnelo britanskog premijera Edvarda Hita i ministra spoljnih poslova ser Aleka Daglasa Hjuma da su Moskvi uputili upozorenje da će eventualne sovjetske represalije prema zapadnim diplomatama imati za posledicu veliki broj proteranih sovjetskih diplomata. Ljalijn je u Lodnon stigao 1969. kao zvanični rezident sovjetskog trgovinskog predstavništva sa sedištem u Hajgejtu. Služba bezbednosti ubrzo je otkrila da mu nije nimalo smetalo što je oženjen i ima porodicu u Rusiji da se upusti u vezu sa svojom sekretaricom. Pokazao je i sklonosti ka zapadnom načinu života i veliku slabost prema alkoholu. U avgustu 1971. dvojica saobraćajaca zaustavili su njegovo vozilo zbog nepropisne vožnje. Test za otkrivanje alkohola dao je pozitivan nalaz. Inače Lajlin nijei mao diplomatski imuniter. U svetlu tih okolnosti predočeno mu je kakve bi to posledice moglo da ima po njega prvo suđenje, a onda povratak u Rusiju. Zbog straha od javne bruke Ljaljin je pristao da sarađuje sa Britancima. Pre toga rekao je da ima samo jedan uslov, a to je bio da se nad njim izvrši plastična operacija da se pormeni lik kako nad njim ne bi bio izvršen atentat.

Ljaljin je tad otkrio niz detalja koji su kasnije nazvanai "Organizacija za sabotažu u Ujedinjenom Kraljevstvu". Ljaljin je govorio da postoje grupe sabotera koje su premene za 24 sata pre eventualnog napada Zapada na Sovjetski Savez da razore sve britanske komunikacione i radarske stanice. Sam je priznao da je imao zadatak da digne u vazduh sistem za rano upozoravanje u Jorkširu i mape gde je trebao da se poveže sa sovjetskim komandosima kad se iskrcaju na britanskoj obali- Ljaljin je otkrio i podatak da su avioni Aerofolota prilagođeni za ratne uslove da ispuste morske mine u rukavac Klajd na severozapadu Škotske gde se nalazi najveća baza za britanske nukelarne podmornice. Za londonski metro bilo je planirano da bude poplavljen. Zavrbovani britanski izdajnici su trebali da napadnu američke i britanske vazduhoplovne baze, a oprema i naoružanja bili su već pripremljeni u tajnim skladištima širom Britanije. Takođe upozorio je i da GRU razvija svoju paraplelnu špijunsku mrežu nezavisno od KGB.

špijunaža
foto: Shutterstock, Ilustracija

CIA omiljenija od Mi6

Mnogi sovjetski agenti strahovali su da u redovima britanskih obaveštajaca ima puno osvojetskh kritica pa su mnogi tražili radije da budu prosleđeni CIA i završe u Americi poput: Igora Gueznka, Anatolija Golicina i Mihaila Golonijevskog.

Vladimir Andrejevič Kuzičkin

Smatran je kao najveći poen Zapada u poslednjih 30 godina. U London je stigao oktobra 1982. sa povećim prtljagom sovjetskih tajni. Odmah je odveden u skorvište u Saseksu i tamo su ga preuzeli američki i britanski islednici. Sovjetski vice-konzul u Teheranu bio je jedanod glavnih KGB obaveštajaca za Srednji istok. U svom paketu CIA i Mi6 dobili su sistem šifri, idenitete agenata, dostavlja, jataka kao i detalje KGB tajnih operacija. Napravil isu značajnu pukotinu u sovjetskoj mreži u Zapadnoj Evropi. U javnosti oko Kuzičkina digla se prašina oko slučaja Džefri Prajma. U tom trenutku Zapadu je bila potrbena protivteža kojaj e nađena u slučaju Kuzičkin. Nagovešteno je da je on bio britanski agent i da je za mi6 radio skoro pet godina, a na saradnju za britnasku obaveštajnu službu namamljen je preko prelepe Egipćanke u Tteheranu. Računa se da je njegova informacija z Britance bila onoliko vredna koliko i Filbijeva za Moskvu. Kuzičkin je imao zadatak da sovjetske agente infiltira u iransku komunističku partiju Tudeh i podstakne subverzivne akcije protiv Ajatolaha Ruholaha Homeinija. Britanci su inače u junu 1982. saznali da se sprema likvidacija Kuzičkomg pa su sa iranskom obaveštajnom službom VAVAK napravili dogovor da oni Britancima izruče Kuzičkog, a on Irancima dovoljno dokaza da lidera komunističke partije Tudeh Haseina Zadeha uhapse i uklone. Irnaci su prihvatili i Kuzičkina spoveli do Pariza. Lider Tudeha i stotine njegovig sledbenika je pohapšeno ili likvidirano. U parizu Kuzičkin je predat Britancima. U skladu sa diplomatskim pravilima sovjetski amabasador je zahtevao susret za Kuzičkim, ali ovaj nije pokazao preterano zanimanje za to. Takođe znao je da zbog informacija koje je dao KGB že morati da izvrši reorganizaciju u čak 10 zemalja.

Kurir.rs/A.Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja