Rusija, jedna od retkih nacija naoružanih podmornicama na nuklearni pogon, bila je skromnija i opreznija u početnoj reakciji.
Kremlj je svoj zvanični komentar ograničio na pažljivo osmišljenu izjavu u kojoj se kaže:
Pre nego što formiramo stav, moramo razumeti ciljeve i sredstva. Na ova pitanja je potrebno prvo odgovoriti. Za sada ima malo informacija.
Neki ruski diplomatski zvaničnici pridružili su se kineskim kolegama izražavajući zabrinutost da bi australijski razvoj podmornica na nuklearni pogon (uz američku i britansku pomoć) podrivao Ugovor o neširenju nuklearnog oružja i "ubrzao trku u naoružanju" u regionu.
Oni su sugerisali da će izgradnju nuklearne podmornice morati da nadgleda Međunarodna agencija za atomsku energiju - predlog koji verovatno neće biti prihvatljiv za Canberru.
Kako je postajalo sve više poznato o novom bezbednosnom paktu, retorika zvaničnika Kremlja počela je da se menja.
Na primer, bivši australijski ambasador u SAD, Džo Hoki, smelo je izjavio da je AUKUS namenjen suprotstavljanju ne samo kineskoj moći u indo-pacifičkom regionu, već i Rusiji, prenosi Konzervejšn.
Ubrzo nakon toga, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev nazvao je pakt „prototipom azijskog NATO“.
Ova promena retorike ne bi trebalo da iznenadi Kanberu. Rusija je dugo razmatrala svaku promenu regionalne bezbednosti - na primer stvaranje novih saveza ili raspoređivanje novih sistema naoružanja - vojni rizik koji bi zahtevao odgovor.
Dakle, koje bi opcije Rusija mogla da prihvati kao deo svog odgovora?
S obzirom da je moskovsko viđenje AUKUS više politički i vojni rizik, ali još uvek nije pretnja, njegovi neposredni odgovori će se verovatno ograničiti na političko manevrisanje i iskorištavanje prilika.
Možda je najistaknutije da bi Rusija mogla da vidi sporazum o podmornicama AUKUS kao presedan, omogućavajući joj da promoviše sopstvenu tehnologiju nuklearnih podmornica zainteresovanim stranama u regionu. Ovo nije samo hipotetičko - sugerisali su ga stručnjaci za odbranu koji su blisko povezani sa ruskim Ministarstvom odbrane.
Istorijski gledano, Rusija se suzdržavala od deljenja svoje tehnologije nuklearnih podmornica, koja se smatra jednom od najboljih na svetu, svakako superiornija od kineskih sposobnosti koje tek nastaju.
Do sada je Moskva samo zaključila ugovore o zakupu sa Indijom, dozvoljavajući svojoj mornarici da upravlja jurišnim podmornicama sovjetske i ruske proizvodnje nuklearnim pogonom od 1987. godine. Ali to nije podrazumevalo prenos tehnologije u Indiju.
Ako bi Rusija odlučila da svoje podmornice na nuklearni pogon plasira drugim državama, ne bi nedostajala zainteresovanih kupaca. Kao što je jedan vojni stručnjak predložio, Vijetnam ili Alžir su potencijalna tržišta - ali moglo bi biti i drugih.
"Bukvalno pred našim očima, stvara se novo tržište podmornica na nuklearni pogon. […] Sada možemo bezbedno ponuditi brojne naše strateške partnere".
Dugoročno gledano, Rusija takođe neće zanemariti očigledno: novi pakt ujedinjuje dve nuklearno naoružane zemlje (SAD i Veliku Britaniju) i Australiju koja će uskoro biti sposobna za nuklearno oružje.
Proširena izdržljivost i domet budućih podmornica Australije mogli bi ih videti kako deluju u zapadnom i severozapadnom Pacifiku, područjima redovnih aktivnosti ruskih pomorskih snaga.
Ako bi udarni sistemi na ovim podmornicama imali ruski daleki istok ili delove Sibira u svom dometu, to bi promenilo viđenje Moskve.
Kao nuklearna supersila, Rusija će to morati da uzme u obzir u svom strateškom planiranju. A to znači da Australija u narednim godinama mora pomno pratiti vojne aktivnosti Rusije na Pacifiku.
Na primer, u narednih 12 meseci očekuje se da će pacifička flota Rusije primiti najmanje tri podmornice na nuklearni pogon.
Dve od ovih podmornica četvrte generacije (klasa Jasen-M) tehnološki su superiornije od sličnih plovila koja trenutno grade Kinezi i veruje se da su skoro uporedive sa američkim nuklearnim podmornicama koje se smatraju opcijom za Australiju.
Treća je modifikovana podmornica Belgorod klase Oskar II klase 30.000 tona, modifikovana da nosi nekoliko nuklearnih super-torpeda sposobnih da unište velike pomorske baze.
Procenjujem da će do 2028. ruska mornarica imati snage od najmanje 14 podmornica na nuklearni pogon i šest konvencionalnih jurišnih podmornica u Pacifiku.
Ako Rusija počne da smatra AUKUS vojnom pretnjom, mogli bismo očekivati da će stići još njih. Njihovo područje delovanja moglo bi se proširiti i na Južnokinesko more, pa i dalje.
U najdramatičnijem scenariju, Rusija i Kina mogle bi da formiraju labavu pomorsku koaliciju kako bi se suprotstavile udruženoj vojnoj moći pakta AUKUS.
S obzirom na produbljivanje rusko-kineskih odbrambenih odnosa, posebno u pomorskoj sferi, ovo ne izgleda nerealno.
Malo je verovatno da će ova moguća koalicija postati stvarni pomorski savez, a kamoli osnova za veći blok koji uključuje druge zemlje. Ipak, ako bi Rusija i Kina koordinirale svoje pomorske aktivnosti, to bi bila loša vest za AUKUS.
Ukoliko bi tenzije eskalirale, Moskva i Peking bi Australiju mogle da vide kao najslabiju kariku pakta. Na svom tipičnom bombastičnom jeziku, kineske novine Global Tajms već su pomenule Australiju kao „potencijalnu metu za nuklearni udar“.
Ovo bi mogao biti daleki scenario, ali ulaskom u trku nuklearnih podmornica u Indo-Pacifiku, Australija bi postala deo elitnog kluba, od kojih bi neki bili protivnici. I postoji potencijal da ovo dovede do svojevrsnog pomorskog hladnog rata u Indo-Pacifiku.
Skeptici bi mogli reći da će o Moskvi verovatno biti reči, ali ništa neće preduzeti, a rizici koje Rusija predstavlja za Australiju su minimalni. Nadajmo se da je ovo tačno.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
