Naime Gadafije je sa kolonom pikapova i tereneca krenuo iz Sirta prema unutrašnjosti zemlje, ali su britanski i francuski obaveštajci koji su tragali za libijskim vođom uočili konvoj i u pomoć pozvali francuske lovce miraž koji su patrolirali nebom Libije u okviru NATO misije.
Tri miraža izvršili su napad na kolonu koja je zbrisana. Pobunjenička rulja koja je zauzela Sirt likvidirala je sve preživele i ranjene iz te kolone, a Gadafi je uhvaćen ranjen dok se skrivao u betonskoj cevi ispod puta.
Rulja koja ga je izvukla ranjenog ga je pretukla i brutalno silovala, a zatim ubila.
Tada je nestao i njegov zlatni pištolj kome se gubi svaki trag i za kojim se i danas traga.
Posle potvrde da je Gadafi ubijen i prikazan kako mrtav leži nekolicina sada već bivših lidera EU i savetnika mogla je da odahne i mirno zaspi.
Fotografije i snimci krvavog Gadafija napravljene mobilnim telefonom su uskoro obišle svet. Njegovo telo je prebačeno u Misratu.
Pobunjenici nisu štedeli Gadafija. Iživljavali su se nad njim, a jedan od njih ga je silovao bajonetom, a drugi su ga tukli i šutirali.
Kada je stavljen u ambulantna kola telo mu je već bilo izmučeno, pa ostaje nejasno da li je preminuo od nasilja, rana ili zato što je kasnije upucan.
U poslepodnevnim satima je saopšteno da je ubijen i njegov sin Motasim dok je drugi sin Saif u bekstvu. Libijci širom zemlje su vest o smrti šezdesetgodišnjeg bivšeg lidera, koji je vladao od vojnog puča 1969. godine do početka revolucije u februaru 2011. godine, proslavili pesmom, plesom i pucanjem iz vatrenog oružja na ulicama mnogih gradova.
Priča o milionskim iznosima za izbore i finansiranju dugova pala je u zaborav.
Libija je potonula u haos sa dve vlade gomilom milicije i kalifatom islamske države.
OD SIROMAŠNE ZEMLJE DO LIDERA
Tokom 42 godine svoje vladavine Moamer Gadafi je uspeo uz pomoć eksploatacije nafte da uzdigne zaostalu pustinjsku Libiju u državu s najbogatijim stanovništvom arapskog Bliskog istoka, odnosno Severne Afrike.
Pokrenuti su brojni društveni programi u različitim sferama - obrazovanju, javnim radovima, zdravstvu i slično.
Životni standard Libijaca se poboljšao, od jedne od najsiromašnijih zemalja u Africi pretvorili su se u regionalnog lidera.
Prema izveštaju UN iz 2010. godine, Libija je bila visokorazvijena zemlja Bliskog istoka i Severne Afrike, nivo pismenosti je bio 88,4 odsto, prosečni životni vek 74,5 godina, postojala je jednakost među polovima itd.
VRAĆANJE UNAZAD
Deset godina nakon što je Gadafi zarobljen i likvidiran, Libija je i dalje nestabilna pri čemu političke i vojne rivalske snage sabotiraju održivu državu i bore se protiv džihadista, a stanovnici kažu da su iscrpljeni nestašicama struje, rastom cena i nedostatkom novca, dok se sukobljene vlasti i milicije bore za kontrolu nad rasparčanom zemljom bogatom naftom.
Kurir.rs/Č.N./A.M.
NE PROPUSTITE
