Na pustom i vetrovitom delu severoistočne obale Katara, među peščanim dinama jalove pustinje, nalazi se Al Džasasija, najveći i najvažniji lokalitet pećinske umetnosti u ovoj zemlji.
Ovde su ljudi pre mnogo vekova koristili niz niskih krečnjačkih stena kao platno na koje su rezbarili simbole, motive i predmete iz svog okruženja.
Arheolozi su u Al Džasasiji pronašli ukupno oko 900 kamenih rezbarija ili "petroglifa". Uglavnom su to zagonetni crteži pehara raspoređeni u različite šare, uključujući redove i rozete, ali i upadljive predstave jedrenjaka, obično gledane odozgo, ali i prikazane u linearnom profilu, između ostalih simbola i znakova.
"Iako je umetnost na stenama uobičajena na Arapskom poluostrvu, neke rezbarije u Al Džasasiji su jedinstvene i ne mogu se naći nigde drugde“, rekao je za CNN Ferhan Sakal, šef iskopavanja i upravljanja lokacijama u Muzejima Katara, aludirajući na petroglife brodova iz ptičje perspektive.
"Ove rezbarije predstavljaju visok stepen kreativnosti i veštine posmatranja umetnika koji su ih napravili“, rekao je on. "Ali i apstraktnog razmišljanja, pošto nisu mogli da vide dou (tradicionalni brod) odozgo".
Pehari
U Kataru postoji oko 12 značajnih petroglifskih lokaliteta, koji se nalaze uglavnom duž obala zemlje - iako se neke rezbarije mogu videti čak i u srcu Dohe.
Al Džasasija, oko sat vremena severno od uber-moderne prestonice Katara i blizu stare luke za bisere Al Huvajla, otkrivena je 1957. Više od šest nedelja krajem 1973. i početkom 1974. godine, danski tim predvođen arheologom Holgerom Kapelom i njegovim sinom Hansom Kapel je radio na mukotrpnoj kategorizaciji čitave lokacije.
Od svih dokumentovanih pojedinačnih figura i kompozicija, više od trećine čine tragovi pehara različitih konfiguracija, oblika i veličina.
Najistaknutiji obrazac uključuje dva paralelna reda od sedam rupa, što navodi neke da veruju da su one korišćene za igranje mancale, društvene igre popularne u mnogim delovima sveta još od antike, u kojoj dva takmičara bacaju neparan i paran broj malih kamenčića u rupe.
Drugi su osporili ovu teoriju, ukazujući na činjenicu da su neke rupe u Al Džasasiji premale da zadrže bilo koji kamen, dok se druge mogu naći na padinama - što je nepraktičan izbor koji bi rezultirao ispadanjem igrača.
Dalji predlozi uključuju teoriju da su pehari na neki način korišćeni za proricanje; ili za sortiranje i skladištenje bisera; ili kao sistemi za izračunavanje vremena i plime.
Teorija igre
Dakle, čemu su oni zapravo služili i šta znače?
"Veoma je teško odgovoriti na to pitanje", priznao je Sakal, koji takođe ne podržava teoriju društvenih igara. "Nemamo direktnih tragova o motivima korišćenim u Al Džasasiji“, rekao je on.
"Prema mom mišljenju, one bi mogle da imaju ritualno značenje i funkciju, koja je veoma stara tako da se ne može etnografski objasniti", dodao je.
Koliko godina stara? "Zaista ne znamo“, priznao je Sakal, objašnjavajući da su petroglifi -i uopšteno gledano pećinska umetnost - veoma izazovni za datiranje.
"Postoje divlje hipoteze o starosti, u rasponu od neolita do kasnog islamskog doba“, dodao je on. "Ja lično mislim da nisu sve rezbarije rađene u isto vreme".
Pre jedne decenije, jedna naučna studija o devet različitih petroglifa u Al Džasasiji nije pronašla dokaze da su stariji više od nekoliko stotina godina, ali su istraživači zaključili da je potrebno više studija, uključujući razvoj novih tehnika specifičnih za rezbarije u krečnjaku da bi sa sigurnošću mogli da datiraju petroglife.
Dok stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da kažu kada su petroglifi stvoreni i ko ih je radio, svi se slažu da su najfascinantnije - i najneobičnije - rezbarije na lokalitetu one sa čamcima.
Čamci
Ove kreacije pružaju važne informacije o vrstama plovila koja su se koristila u industriji ribarstva i bisera (vekovima su glavni oslonci katarske ekonomije), kao i o njihovim različitim elementima.
Većina čamaca vide se odozgo i obično su u obliku ribe sa šiljastim krmama i redovima vesala, isklesanim šiljatim metalnim alatom.
Sadrže nekoliko detalja, kao što su ukrštanje rebara i rupe koje verovatno pokazuju postavljanje jarbola i konopaca.
U nekim slučajevima, duga linija od krme prikazuje konopac koji se završava bilo tradicionalnim arapskim sidrom (trouglasto kameno sidro sa dve rupe) ili evropskim (metalno sidro sa dugačkom drškom i dva zakrivljena kraka, prvi put korišćeno u regionu pre oko sedam vekova).
Put u podzemlje
"Na nekim čamcima vesla nisu paralelna, kao što bi morala da budu kada se koriste za veslanje, već su usmerena ka različitim lokacijama“, napisali su Frensis Gilespi i Fejsal Abdula Al-Naimi u knjizi "Skriveno u pesku: otkrivanje prošlosti Katara".
"Ovako bi izgledali kada su čamci bili usidreni iznad lovišta bisera, kada bi vesla bila ostavljena tako da ronioci mogli da se uhvate za njih i odmore kad izrone", dodali su.
Stručnjaci kažu da mogu samo da nagađaju zašto postoji tako visoka koncentracija brodskih rezbarija u Al Džasasiji, u poređenju sa drugim obalnim petroglifskim nalazištima u Kataru.
"Brodovi su imali moćnu ulogu u verovanjima drevnih naroda, koji su ih videli kao simbolično sredstvo za tranzit sa ovog sveta u onaj“, primetili su Gilespi i Al-Naimi.
"I Vavilonci i stari Egipćani verovali su da su mrtvi stigli u zagrobni svet na brodu. Grčki mitovi govorili su o skeledžiji Haronu koji je prenosio duše mrtvih preko reke Stiks u podzemni svet. Moguće je da su najstarije rezbarije na brodu odjeci narodnog sećanja koje seže daleko u praistorijska vremena“.
Kurir.rs/CNN
NE PROPUSTITE
