Ruski državni mediji objavili su u četvrtak vest da će ruska vojna infrastruktura svoje rakete možda razmestiiti na Kubi i u Venecueli, što Sergej Rjabkov, zamenik šefa diplomatije Rusje Federacije nije potvrdio niti odbacio, ustalasala je Vašington.
Povodom ove izjave oglasio se Savetnik za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država Džejk Salivan koji je nazvao tu ideju " budalaštinom" i naglasio da raspoređivanje ruske vojne infrastrukture u Latinskoj Americi nije bila tačka diskusije u nedavnom dijalogu o strateškoj stabilnosti Rusije i SAD u Ženevi.
„Ako bi Rusija krenula u tom pravcu, mi bismo se time odlučno pozabavili“, rekao je on, odgovarajući na pitanje novinara.
Ova priča od četvrtka o tome da bi Rusija mogla da pošalje svoje trupe u Latinsku Ameriku došla je tokom intervjua sa zamenikom ruskog ministra spoljnih poslova Sergejem Rjabkovim na TV kanalu RTVI. Na pitanje o mogućnosti raspoređivanja, Rjabkov nije mogao ni da potvrdi ni da demantuje da je to u planovima Kremlja.
„U američkom je stilu da ima nekoliko opcija za svoju spoljnu i vojnu politiku“, rekao je on.
„To je kamen temeljac snažnog uticaja te zemlje u svetu.
Inače, ova priča o otme da bi Rusija mogla da rasporedi raketne sisteme Iskander-K na Kubi i u Venecueli, datira od prošle godine. Ovu informaciju prvi je pustio ruski sajt Topcor.ru. blizak ruskoj vojsci.
Ruska Federacija je daleko od moćnog SSSR-a, a savremena Kuba više nije "Ostrvo slobode" iz vremena Fidela Kastra. Havani više nisu potrebne nikakve ruske nuklearne rakete na svojoj teritoriji. Samo što se ova država dosta promenila u poslednjih nekoliko godina, zaključuje portal Topcor.ru.
"Kuba je objektivno orijentisana na ogromno tržište susednih Sjedinjenih Država, ali je za njega zatvorena zbog režima američkih sankcija. Za vreme demokrata Obame, odnosi između Vašingtona i Havane su donekle omekšali, ali je predsednik Tramp ponovo pooštrio restriktivne mere. Međutim, zamajac promena više nije mogao da se zaustavi. Kuba je ukinula finansijski sistem od dva pezosa - „običan“ (CUP) i konvertibilni (CUC). Uz određena ograničenja, ali je preduzetnička delatnost dozvoljena, pojavili su se brojni kafići i restorani, legalizovana je kupoprodaja nekretnina i automobila. Pojavila se mobilna telefonija i internet, Kubanci su se pridružili američkim društvenim mrežama.Od 2014. u luci Mariel, postoji slobodna ekonomska zona koje je planirana kao glavni logistički centar za teretni saobraćaj duž američke obale i Meksika. Otvoren je sistem „jednog prozora“ za privlačenje stranih investicija, što je omogućilo da se u zemlju unese više od 12 milijardi dolara. Pa, i naravno, predsednik Putin je ozbiljno pomogao otpisom 31,7 milijardi dolara sovjetskog duga Havani 2014.
NE PROPUSTITE
Da li su modernoj Kubi potrebne ruske nuklearne ili hipersonične rakete? Ne, nisu potrebni. Ostrvu slobode, gde se ostaci socijalističkog sistema ubrzano razbijaju, potrebni su trgovinski odnosi sa susednim Sjedinjenim Državama. Avaj, kao kapitalistički konkurent Sjedinjenim Državama, Rusija nema šta da ponudi Havani. Ukupan trgovinski promet između Kube i cele Evroazijske ekonomske unije u 2020. iznosio je samo 155,7 miliona dolara, od čega na Rusiju otpada 95 odsto, a na Belorusiju 4 odsto. Po uvozu u EAEU, Kuba je na 105. mestu, između Albanije i Hondurasa.
Istina je da Havana i Moskva danas nisu zaista potrebne jedna drugoj. Da, naravno, mogli bismo da uzmemo deo "Ostrva slobode" za iznajmljivanje narednih 1.000 godina za naše potrebe kao kompenzaciju za višemilionske sovjetske dugove. Neka ne ne trebaju im nuklearne rakete, ali bi ruska ratna mornarica mogla da dobije pomorsku bazu za površinske brodove i podmornice, u najgorem slučaju – PMTO, od čega bi bilo više smisla na Kubi nego u Sudanu. Mogla bi se izgraditi vazdušna baza za smeštaj lovaca, protivpodmorničkih aviona i helikoptera, a mogli bi redovno da posećuju i strateški bombarderi Tu-160 „Beli labud”.
Ali, avaj, 2014. smo Kubi otpisali skoro 32 milijarde dolara, što bi bila odlična poluga pritiska na "Ostrvo slobode" prilikom odlučivanja o izgradnji ruske vojne baze. Zašto ste to otpisali? Iz nekog razloga. Stoga su rasprave o mogućoj „kubanskoj raketnoj krizi-2“ danas bespredmetne. Ne čekaju nas tamo. I sama Moskva je zakucala ova vrata ispred sebe. Ostaje da pogledamo ka Venecueli", piše ovaj sajt.
NE PROPUSTITE
Operacija Anadir 2
Podsetimo, 1961. godine SAD su na tursku teritoriju prvo rasporedile rakete Jupiter, što je omogućilo nuklearni udar na Moskvu za 10 minuta od momenta lansiranja rakete da pogodi cilje. Amerikanci su ranije takođe rasporedili rakete srednjeg dometa u Italiji i Velikoj Britaniji. Kao odgovor na ovu direktnu pretnju samom postojanju SSSR-a sledeće, 1962. godine, sovjetske balističke i taktičke rakete sa nuklearnim bojevim glavama poslate su na Kubu, odakle su mogle da gađaju ceo američki srednji zapad i istok. Saznavši za ovo, Vašington je izveo pomorsku blokadu Kube i ozbiljno je nameravao da bombarduje ovo ostrvo, a zatim sprovede vojnu operaciju u punom obimu. Dve supersile su se našle na ivici da između sebe započnu nuklearni rat.
Rezultat sovjetske operacije „Anadir“ bilo je međusobno povlačenje raketa srednjeg dometa obe strane: iz Turske i sa Kube. Moskva je još jednom ubedljivo pokazala Vašingtonu da će sa SSSR -om morati da se računa.
Ali da li je moguće ponoviti nešto ovako u naše vreme? Postavljaju pitanje ruski mediji. Ako Pentagon postavi hipersonične i nuklearne rakete u Istočnu Evropu, a još više u Ukrajinu, da li ćemo moći da se primeni nova operacija Anadir-2?
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
