Muzej osteologije u Oklahomi saopštio je da lobanja iz njihove kolekcije pripada muškarcu koji je ranjen u borbi i koji je posle podvrgnut operaciji tokom koje mu je stavljen metalni implant u glavu kako bi "sredili" frakturu.
Eskperti su listu Dejli star rekli da je ratnik preživeo operaciju, a njegova lobanja je sada dokaz da su drevne civilizacije bile sposobne da izvedu napredne hirurške zahvate.
Zanimljivo je da je lobanja sa metalnim implantom istovremeno i lep primerak izduženih lobanja, drevnog oblika modifikacije tela koji je podrazumevao namerno deformisanje lobanja tako što bi deci namerno vezivali tkaninu oko glavica ili ih povezivali sa dva parčeta drveta.
"Ovo je peruanska izdužena lobanja sa metalnim implantom hirurški postavljenim posle bitke i procenjuje se da je stara oko 2000 godina. U pitanju je jedan od interesantnijih i najstarijih komada naše kolekcije", saopšteno je iz muzeja. "Ne znamo mnogo o ovom ratniku, osim da je preživeo proceduru, što se vidi po tome da mu se kost oporavila i srasla".
Oblast gde je lobanja otkrivena u Peruu poznata je kao mesto na kome su izvođene kompleksne operacije.
Veruje se da je ratnik povređen projektilom iz praćke. Stanovnici koji su u to vreme živeli u današnjem Peruu često su pribegavali
tehnici izduživanja lobanje. Razlog je bio ili elitistički - da se izdvoje iz mase, ili kao oblik samoodbrane. Druga arheološka iskopavanja pokazala su da su Peruanke koje su imale izdužene lobanje bile manje u opasnosti od dobijanja ozbiljnih povreda od onih sa "normalnim" glavama.
Isto tako, peruanski lekari poznati su i po tome da su radili trepanacije kod pacijenata sa ozbiljnim povredama glave i to bez moderne anestezije ili sterilizacije. I ti pacijenti su često preživljavali operaciju.
Portparol muzeja rekao je da je metal korišćen pri operaciji nepoznat.
Uglavnom se za ovu vrstu procedure koristilo srebro ili zlato, ali konkretno u ovoj, eksperti još ne znaju o kom metalu je reč.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
