To su zapravo prave tvrđave, a napad na njih bi neprijateljske snage koštao ogromnih gubitaka.
Komandni punktovi, podzemni bunkeri i tajne vojne baze - postoje mesta na zemlji za koja vlade ne štede ni novac ni trud da ih zaštite i odbrane. To su zapravo prave tvrđave, a napad na njih bi neprijateljske snage koštao ogromnih gubitaka.
Korejska demilitarizovana zona
Demilitarizovana zona (DMZ) koja deli Korejsko poluostrvo duž 38. paralele je najzatvorenija i najčuvanija granica na planeti. Pojas je dugačak 241 kilometar, širok četiri kilometara i potpuno zatvoren kako za civile tako i za vojno osoblje. Graničari pucaju na prekršioce bez ikakvog upozorenja, dok se na svakom koraku nalaze minska polja, a impresivne vojne snage koncentrisane su sa obe strane, piše komentator RIA Novosti Andrej Koc.
Od 10,5 hiljada komada artiljerijskog oruđa i višecevnih raketnih bacača kopnenih snaga Severne Koreje, osam hiljada se nalazi u neposrednoj blizini granice. Oni su u stanju da otvore rafalnu vatru po protivničkim trupama u napadu, a mogu da gađaju i Seul. Sa severa DMZ čuva oko trista hiljada vojnika, dok se na zapadnoj i istočnoj obali nalaze grupacije koje broje sto hiljada vojnika. Uz granicu je i mreža podzemnih skloništa, komunikacionih tunela i utvrđenih bunkera. Probijanje ove odbrane, ako je uopšte moguće, odnelo bi ogromne gubitke.
Sa južnokorejske strane dislocirane su dve od tri armije kopnene vojske. Po brojnosti zaostaju za susednom zemljom, ali su neuporedivo bolje naoružane i opremljene. Osim toga, u toj zemlji se nalaze tri američke vojne baze koje će priskočiti u pomoć saveznicima u slučaju izbijanja borbenih dejstava. Konkretno, u blizini DMZ dežuraju američki sistemi protivraketne odbrane THAAD.
Bunker „Sudnjeg dana“- NORAD u SAD
Srce nacionalne bezbednosti SAD je Šajen, planina od tri kilometra koja se nalazi pokraj Kolorado Springsa, i Centar združene komande vazdušno-kosmičke odbrane (Norad) skrivene ispod nje koji upravlja američkim i kanadskim sistemom PVO i PRO. U slučaju nuklearnog rata političko i vojno rukovodstvo će iz tog bunkera rukovoditi trupama.
Izgradnja podzemne baze počela je 1961.godine. Za tri godine napravljen je sistem veštačkih pećina: tri tunela ( dužine 190 metara, visine dvadeset metara i širine petnaest metara) presecali su se sa još četiri (dužine sto metara, visine sedamnaest i širine od deset metara), formirajući svojevrsnu rešetku. U komorama je smešteno petnaest metalnih konstrukcija, od kojih su dvanaest zapravo trospratne zgrade dok ostale imaju jedan ili dva nivoa. Spoljni omotač napravljen od specijalnog čeličnog lima debljine 9,5 mm drži unutrašnju konstrukciju. Konstrukcije su postavljene na opruge i mogu da izdrže zemljotres ili udarni talas nakon nuklearnog udara.
Ulaz u bunker „Sudnjeg dana" je zakrivljeni tunel od pola kilometara koji prolazi kroz planinu Šajen, a zatvaraju ga masivna hermetička zaptivna vrata teška 25 tona i debljine jedan metar. U blizini je raspoređen višeešalonirani sistem PVO, a jedinice obezbeđenja su sposobne da izdrže višednevnu opsadu.
Zone zabranjenog pristupa - Rusija
Vašington je u više navrata tvrdio da bi u slučaju vojnog sukoba sa Rusijom američkoj vojsci primarni zadatak bio da neutrališe takozvane zone zabrane pristupa (A2AD). Tako u Pentagonu nazivaju teritoriju protivnika pokrivenu moćnim sistemom protivvazdušne odbrane, protivbrodskim raketama, obalskim i operativno-taktičkim udarnim sistemima i radio-elektronske borbe. U Rusiji su to Krim i Kalinjingradska oblast. NATO veruje da bi njihove trupe tamo pretrpele nerazumno velike gubitke.
U Kalinjingradu se nalazi štab Baltičke flote, dok je u Kalinjingradskoj oblasti impresivna vojna grupacija sastavljena od više rodova. Konkretno, ovde je raspoređen raketni bacač Iskander. U njihovom dometu su Evropske baze NATO i objekti američke protivraketne odbrane. Region od vazdušnih napada štite dve protivvazdušne raketne brigade i tri puka za radio-elektronsku borbu.
U Krimu je baza Crnomorske flote koja je zaštićena obalskim protivbrodskim kompleksima. Njihov domet gađanja je do 500 kilometara, a mogu čak da dobace do turske obale. Bilo koji brod u Crnom moru može biti njihova potencijalna meta. Pored toga, na poluostrvu je stacioniran 22. armijski korpus sa štabom u Sevastopolju. U njegovom sastavu je i 1096. odvojeni protivvazdušni raketni puk sa savremenim sistemima protivvazdušne odbrane za odbijanje vazdušnog napada. U tesnoj vezi sa PVO jedinicama deluju formacije 4. armije Vazdušno kosmičkih snaga Rusije i protivvazdušne odbrane.
Pomorska baza Julin - Kina
Jedan od objekata NR Kine koji predstavljaju najveću tajnu nalazi se na ostrvu Hajnan. Amerikanci su prvi put izvestili o ovoj bazi 2008.godine, pokazavši satelitske snimke dva pristaništa od 950 metara, kao i četiri manja pristaništa. Prema mišljenju stručnjaka, u Julinu mogu istovremeno biti raspoređene dve udarne grupe nosača aviona ili veliki univerzalni amfibijski brodovi.
Ali najinteresantnije je ono što je skriveno od satelita – glavna infrastruktura koja se nalazi u stenovitim pećinama. Prema Pentagonu, tamo su bazirane strateške nuklearne podmornice sa po dvanaest balističkih nuklearnih projektila, a ima dovoljno prostora i za dvadesetak podmornica.
Ostrvo Hajnan i baza Julin pripadaju Južnom vojnom okrugu – najmoćnijem u kineskim oružanim snagama. Ništa čudno, jer Peking Južno-kinesko more smatra svojim vodama i veoma bolno reaguje na pokušaje SAD da deluju u toj oblasti.
Kurir.rs/Sputnjik
NE PROPUSTITE
