Evropska komisija je prošle nedelje predložila „delimičnu i proporcionalnu suspenziju” liberalizacije viznog režima, odnosno uvođenje viza za ulazak na teritoriju EU za građane male države Vanuatu, navodeći pretnju po bezbednost Evropske unije. Zanimljiv je razlog zašto je ova mala zemlja postala bezbednosna pretnja EU i njenim državama članicama. Reč je o šemi „zlatnih pasoša za investitore“ po kojoj svaki stranac koji u Vanuatu uloži više od 130 hiljada dolara može da dobije pasoš ove zemlje, sa kojim može da uđe u EU bez vize i ostane do 90 dana, dva puta godišnje. Ovaj „slobodan ulazak u EU”, smatraju stručnjaci Evropske komisije, najčešće se pominje u promociji šeme „zlatnog pasoša za investitore” kako bi se privukao što veći broj njih.
Evropska komisija u svom predlogu navodi da je suspenzija vizne liberalizacije „neophodna kako bi se ublažio bezbednosni rizik koji ova šema predstavlja za EU”.
Evropska komisija kaže da ova odluka nije doneta olako, ali je pažljivo analizirala pomenuti zakon Vanuatua o davanju državljanstva strancima, a samim tim i slobodnom pristupu EU bez viza, i otkrila mnoge bezbednosne nedostatke.
Navode primere ljudi za kojima su raspisane Interpolove poternice, što dovodi u pitanje poverenje u sistem bezbednosne provere ovih ljudi. Proces davanja državljanstva je prekratak i ne postoji komunikacija sa zemljama iz kojih se investitorima dodeljuje državljanstvo, a skoro svi podnosioci zahteva za državljanstvo dolaze iz zemalja čiji državljani ne mogu da uđu u EU bez viza.
Ono što je još sumnjivije je da skoro da nema odbijanja zahteva za takve vize. U saopštenju Evropske komisije navodi se da je postojao samo jedan slučaj u kojem su vlasti Vanuatua odbile da daju državljanstvo.
- Kao rezultat ovih šema, državljanstvo za investitore omogućava pojedincima koji inače ne bi mogli da putuju u EU bez vize da zaobiđu redovnu šengensku proceduru viza, a samim tim i mogućnost individualne procene migracionog ili bezbednosnog rizika, navodi se u saopštenju. Evropska komisija.
Ova mogućnost postoji u Vanuatuu od 2015. godine. Komisija stoga predlaže da se svima koji su pasoše Vanuatua dobili nakon 25. maja 2015. ne bi dozvolili da uđu u EU bez vize.
Komisija sumnja da su se kriminalci, šverceri, perači novca i drugi kriminalci možda infiltrirali u one koji su dobili pasoše Vanuatua.
Odluku sada mora da donese Evropski savet, a Komisija navodi da se „obustava vizne liberalizacije” može ukinuti kada se utvrdi da više ne postoje razlozi za njeno usvajanje.
Fenomen „zlatnih pasoša” verovatno postoji i u drugim zemljama čijim građanima nisu potrebne vize za putovanje u EU, a Evropska komisija „budno prati”. Ali ova praksa postoji i u nekim zemljama Evropske unije koje su strancima nudile državljanstvo, naravno uz uslov „velikih ulaganja“, često u mnogo većim iznosima nego u Vanuatuu. Najviše problema EU je imala sa Maltom, Kiprom i Bugarskom, pri čemu je Evropski parlament tu praksu nazvao „otvaranjem vrata kriminalcima“. Prema izveštaju Evropske komisije, Kipar je tražio investiciju od najmanje 2 miliona evra, Malta 650.000 evra i Bugarska 150.000 evra. Za svakog člana porodice investitori bi morali da izdvoje veću sumu.
Većina država članica ima mogućnost davanja državljanstva strancima „u nacionalnom interesu“, ali su procedure složenije i podležu strožijim bezbednosnim proverama.
Kurir.rs/Net.hr
NE PROPUSTITE
