Ovo je prvi put da su se naučnici okupili da procene stanje u svetu posle dve godine zbog pandemije korone.
Kada se panel poslednji put sastao 2020. godine, kazaljka je pomerena sa dva minuta na ponoć unapred na 100 sekundi do ponoći, što je najbliže Armagedonu ikada.
Ova najava dolazi u kontekstu velike eskalacije u testiranju oružja od strane Severne Koreje.
Kim Džong-un je nadgledao četiri velika lansiranja od početka godine u znak odmazde za odluku SAD da uvede sankcije ključnim ličnostima povezanim sa despotskim režimom.
Malo je znakova da je povratak na pregovore, koji su propali pod Donaldom Trampom 2019, moguć i da su odnosi sa odmetničkom nuklearnom državom na niskoj oseci.
Tenzije se takođe povećavaju sa Rusijom zbog gomilanja trupa na granici Ukrajine, za koju zapadna vlada strahuje da je uvod u invaziju.
Vlada Velike Britanije je upozorila da bi desetine hiljada ljudi mogle da poginu ako Putin naredi upad u Ukrajinu i pružila je ograničenu vojnu podršku.
Ukrajina nije članica NATO-a, tako da zapadne zemlje ne bi bile u obavezi da pruže oružani odgovor, ali bi svako pogoršanje situacije nesumnjivo povećalo tenzije između istočnih i zapadnih nuklearnih sila.
Svetski lideri nisu uspeli da postignu dogovor koji bi garantovao izbegavanje klimatske katastrofe na samitu Cop26 u Glazgovu, uprkos izvesnom napretku.
Grinpis je pozdravio neke pomake, ali je sporazum nazvao „krotkim“ i „slabim“ nakon što su Kina i Indija otmice u poslednjem trenutku videle da je jezik o postepenom izbacivanju uglja razvodnjen, što je potez koji je predsedavajućeg konferencije Aloka Šarmu doveo do suza.
Od kada je sat poslednji put podešen, svet je takođe iskusio pandemiju Covid-19, oštru demonstraciju pretnje koju čovečanstvu predstavlja bolest.
Bilten je ranije objavio materijal koji podržava teorije da je korona virus možda oslobođen kao rezultat nesreće u laboratoriji u Vuhanu.
Rejčel Bronson, predsednica i izvršna direktorka Bulletin of the Atomic Scientists, rekla je: „Ove godine, u našoj izjavi, odbor za nauku i bezbednost ističe nekoliko svetlih tačaka i mnoge uznemirujuće trendove.
„Odbor opisuje okruženje sa mešovitim pretnjama, ono sa pozitivnim razvojima koji se suprotstavljaju ubrzavanjem negativnih.
„Danas, članovi odbora za nauku i bezbednost smatraju da svet nije ništa bezbedniji nego što je bio prošle godine u ovo vreme, i stoga su odlučili da sat Sudnjeg dana podese na 100 sekundi do ponoći.
„Sat sudnjeg dana i dalje opasno lebdi, podsećajući nas koliko rada je potrebno da bi se obezbedila sigurnija i zdravija planeta. Moramo nastaviti da pomeramo kazaljke na satu od ponoći.’
Stručnjaci i naučnici strahuju da se planeta sve više približavala katastrofi 1991. godine, kada je na kraju Hladnog rata sat pomeren na 17 minuta do ponoći.
Objavljujući odluku iz 2020. godine, odbor eksperata je upozorio da je „međunarodna bezbednosna situacija sada opasnija nego što je ikada bila, čak i na vrhuncu Hladnog rata“.
Proglasivši „vanredno stanje, oni su nastavili: „Čovečanstvo se i dalje suočava sa dve istovremene egzistencijalne opasnosti — nuklearnim ratom i klimatskim promenama — koje su praćene multiplikatorom pretnji, informacionim ratom omogućenim sajberom, koji potkopava sposobnost društva da reaguje.“
Sat Sudnjeg dana je 1947. godine kreirao Bulletin of Atomic Scientists, naučna publikacija sa sedištem u SAD, kao način da se šira javnost upozori na pretnju koju predstavlja nuklearno oružje.
Od 1973. godine, odbor naučnika se sastaje dva puta godišnje da ispitati najnovija dešavanja u izazovima sa kojima se svet suočava, uz dodatni doprinos spoljnih lidera u svojim oblastima, uključujući 13 nobelovaca.
Od 2007. godine, takođe uzima u obzir klimatske promene i postao je način za procenu opšteg zdravlja planete na godišnjem nivou.
Kurir.rs/Metro
NE PROPUSTITE
