Sat i po bilo je potrebno da dva šefa ruske diplomatije Sergej Lavrov i SAD Entoni Blinken razgovaraju u Ženevi i ustanove da ništa nije rešeno, osim što će američka strana, ruskoj dostaviti pisani odgovor ruskoj strani naredne nedelje. U prevodu ništa konkretno, osim što je javnost dobila još jedan medijski spektakl i što su međusobne optužbe.
Bezbednosne garancije
Međutim, ono što je više zaintrigiralo javnost od razgovora Blinkena i Lavorva jeste priča koju je lansirao ruski MIP o tome bezbednosnim garancijama koje se odnose na komšiluk Srbije i dve susedne zemlje.
Naime, Rusija je kao jednu od bezbednosnih garancija tražila povlačenje trupa NATO-a iz Bugarske i Rumunije, koje su se pridružile alijansi posle 1997. godine.
Radi se o povlačenju stranih snaga, opreme i naoružanja i drugim koracima kako bi se vratili u konfiguraciju iz 1997. godine na teritoriju zemalja koje nisu bile članice NATO- a navedenog datuma. To uključuje i Bugarsku i Rumuniju.
Rumunija odbacila zahtev
Krajem 2021. Rusija je objavila nacrte ugovora sa Sjedinjenim Državama i sporazuma sa NATO-om o pitanjima bezbednosti. Moskva, posebno, zahteva od svojih zapadnih partnera pravne garancije odbijanja daljeg širenja NATO-a na istok, pridruživanja ukrajinskom bloku i uspostavljanja vojnih baza u postsovjetskim zemljama.
Povodom ove informacije oglasila se i Rumunija koja je navela da je povlačenje NATO trupa iz te zemlje neprihvatljivo.
Blinken i Lavrov na samoj konferenciji nisu ništa epohalno saopštili, a osim Ukrajine, širenja NATO dotakli su se i pitanja puštanja na slobodu dvojice Amerikanaca Pola Vilana i Trevora Rida iz ruskog zatvora.
Ujedinjena poruka Zapada
Blinken je na početku razgovora, rekao da je ovde prisutan da prenese ujedinjenu poruku Zapada Rusiji.
A s druge strane Lavrov, je rekao da ne očekuje da razgovori propadnu i napomenuo da je čuo od američkog kolege njegovu poslednju izjavu da ne očekuje iskorak u ovim pregovorima.
-Ne očekujemo ga ni mi, istakao je ministar spoljnih poslova Rusije.
- Ne očekujemo da ćemo danas ovde rešiti naše razlike, ali se nadam da možemo da testiramo da li put diplomatije, dijaloga ostaje otvoren, rekao je državni sekretar Blinken.
S druge strane Lavrov je saopštio kasnije na konferenciji za novinare da su SAD prvi put priznale da Rusija „raspoređuje oružje na svojoj teritoriji".
Takođe novi susret dva šefa diplomatije moguće bi mogao da bude zakazan februara ove godine.
Kurir.rs/A.Mlakar
Raketni štit u našem komšiluku
Rumunija je potpisivanjem sporazuma sa Vašingtonom maja 2011 godine postala direktno deo obrambene infrastrukture NATO. Predstavnici obe zemlje potpisali su sporazum o razmeštanju na teritoriji Rumunije dela američkog antiraketnog štita u Evropi. Baza se prostire na 700 hektara, a u njoj su postavljene tri baterije raketa presretača standard SM-3 i krstarećih raketa BGM-109 Tomahavk koji se lansiraju iz kopnenih lansera. Ova baza nalazi na 500 km od baze ruske flote u Crnom Moru i pod lupom drži južni deo Rusije. Osim baze Deveselu, Rumuni su SAD ustupili na korišćenje luku Konstancu i obližinji aerodrom " Kogalinačeu koji se koristi za patrole NATO avijacije nad Krimom.
NE PROPUSTITE
