1.100 jutara zemlje na kojoj se nalazi Pentagon nekada je bio deo prostranog imanja generala Konfederacije Roberta E. Lija. Savezna vlada ga je konfiskovala tokom građanskog rata, ali koncept i izgradnja zgrade su se desili tek nekoliko decenija kasnije.
Evo ostatka, ukratko.
Trebalo je da bude privremeno.
Pentagon je bio zamisao generala Brehon B. Somervela, koji ga je ranih 1940-ih izneo kao privremeno rešenje za kritični nedostatak prostora tadašnjeg Ratnog odeljenja pošto je pretnja pridruživanja Drugom svetskom ratu postala neminovna.
Plan je odobren i 11. septembra 1941. godine počela je izgradnja. Za zgradu je bilo predviđeno oko 296 hektara zemlje, koja je po završetku Drugog svetskog rata trebalo da bude pretvorena u bolnicu, kancelariju ili skladište.
Zašto ga napraviti u obliku petougla?
Logika iza ovoga bila je prilično jednostavna - lokacija predviđena za izgradnju bila je oivičena sa pet puteva, tako da su programeri odlučili da koriste petostranu zgradu. Naravno, zvali su ga Pentagon.
Okupila ga je neverovatna količina radnika i materijala.
Teren i zgrada su podignuti za neverovatnih 16 meseci. Zgrada je zvanično završena januara 1943. godine, zahvaljujući pomoći 1.000 arhitekata i 14.000 trgovaca koji su radili u tri smene danonoćno.
Prvi stanari su se uselili u zgradu aprila 1942. godine, nekoliko meseci pre nego što je zgrada završena.
Na vrhuncu Drugog svetskog rata, Pentagon jebio dom za više od 33.000 ljudi, a njegova vrednost je premašila očekivanja. Zvaničnici su otkrili da su, u stvari, morali da održe tako veliku vojnu snagu aktivnom kada se rat završi. Dakle, umesto da se zgrada pretvori u nešto drugo, ona je ostala vojni komandni centar.
Danas se u njemu nalazi Kancelarija sekretara odbrane, Zajednički načelnik generalštabova i najviši ešaloni Kopnene vojske, Mornarice, Mornarice i Vazduhoplovstva.
Godine 1992. zgrada je proglašena nacionalnim istorijskim obeležjem. Zbog starosti, renoviranje je počelo otprilike u to vreme na 4 miliona kvadratnih metara prostora zgrade.
Pogled iz vazduha na ugljenisani i delimično srušeni Pentagon, sa vatrogasnim vozilima i ekipama hitne pomoći koji rade oko ruševina.
Tekuće renovacije su verovatno spasile živote 11. septembra.
11. septembra 2001. osećaj bezbednosti nacije je doveden u pitanje kada su teroristi oteli komercijalne avione i odvezli ih u Svetski trgovinski centar u Njujorku, u polje u ruralnoj Pensilvaniji i u nacionalni simbol vojne moći.
Let 77 American Airlinesa srušio se na zapadnu stranu Pentagona, probio se u tri od pet njegovih prstenova i ubio 184 osobe. Srećom, nekoliko kancelarija u toj oblasti nije bilo zauzeto zbog renoviranja koji je u toku. U stvari, jedna od sekcija je upravo završila sa nadogradnjom koja je poboljšala bezbednosne karakteristike, uključujući zidove i prozore sa većom otpornošću na eksploziju. Prva analiza nakon napada sugerisala je da je to pomoglo da se spasu veliki broj života.
Renoviranje posle 11. septembra trajalo je 10 godina
Tim koji je radio na tim početnim renoviranjem imao je zadatak da obnovi oštećene delove. Rekonstrukcija je nazvana Projekat Feniks i koštala je 500 miliona dolara.
Do 15. avgusta 2002. — manje od godinu dana kasnije — počeli su da se vraćaju prvi stanari čije su kancelarije bile oštećene, iako renoviranje nije bilo ni približno završeno.
Osim obnove, 15. juna 2006. počelo je postavljanje temelja za spomen-obeležje u čast života 184 ubijenih u Pentagonu 11. septembra 2006. Spomenik, koji je posvećen 11. septembra 2008, nalazi se na parceli od dva ara zemljišta na jugozapadnoj strani zgrade, pored mesta gde je tog kobnog dana udario avion.
Kurir.rs/defence.org
NE PROPUSTITE
