Erdogan optužuje dve zemlje, a naročito Švedsku, da su utočište "teroristima" Radničke parije Kurdistana.
"Kako da im verujemo? Švedska je leglo terorističkih organizacija (...) Nećemo podržati njihovo članstvo u NATO“, rekao je turski predsednik nakon što su dve nordijske zemlje zvanično odlučile da apliciraju.
Zvanično, Ankara je ljuta zbog bliskih veza koje ove dve zemlje, posebno Švedska, imaju sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK), naoružanom političkom grupom. Osnovana 1978. godine, Turska i veliki deo međunarodne zajednice, uključujući SAD i EU, označili su PKK kao terorističku organizaciju.
"Švedska zauzima posebno mesto u turskoj dijaspori. Od 1980ih godina, zemlja je primila mnoge političke izbeglice, od kojih Turska sumnja da su mnogi militanti PKK. Ovo je dugogodišnji spor između Stokholma i Ankare", rekla je za Frans pres Elis Masikar, specijalista za političku sociologiju savremene Turske.
"Prema široko rasprostranjenom mišljenju među turskim nacionalistima, razlog zbog kojeg PKK i dalje postoji, uprkos 40 godina rata vođenog sa izuzetnim sredstvima, jeste to što ima te 'pozadinske baze' izvan Turske," dodala je ona.
Ankara je jasno stavila do znanja da želi da iskoristi aplikaciju za članstvo Švedske i Finske kao sredstvo za slabljenje podrške kurdskim separatističkim grupama.
"Apsolutno moramo prestati da podržavamo terorističke organizacije (...). Ne govorim ovo kao pregovarački instrument, već zato što to znači biti saveznici", rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu u nedelju u Berlinu, na marginama jedan od neformalnih sastanaka organizacije.
U teoriji, Turska ima svako pravo da blokira pristupanje Švedske i Finske NATO-u. Prema članu 10 svog osnivačkog ugovora, dve skandinavske zemlje moraju da ubede svih 30 članica organizacije u osnovanost njihove prijave.
"Savez funkcioniše na principu konsenzusa. Svaka članica stoga ima pravo veta. To smo videli sa Grčkom, koja se godinama protivila pristupanju Severne Makedonije“ zbog spora oko imena zemlje", rekao je geopolitolog Olivije Kempf.
Iako se činilo da je crveni tepih postavljen za Švedsku i Finsku, dve čvrste demokratije bliske NATO-u preko njegovog programa Partnerstvo za mir, pozicija Turske izaziva konfuziju u odbrambenom savezu.
"Uveren sam da ćemo uspeti da pronađemo zajednički jezik, konsenzus o tome kako da idemo dalje po pitanjima članstva“, rekao je Jens Stoltenberg, generalni sekretar organizacije, pre nego što je dodao da je Turska "jasno naznačila svoju nameru da ne blokira“ proces.
"Turska će biti pod tolikim političkim pritiskom da neće moći da blokira pristupanje Finske i Švedske“, rekao je Kempf.
Prema rečima stručnjaka, Ankara pre svega na ovaj način rasvetljava švedsku podršku PKK kako bi povratila uticaj unutar vojnog saveza. "Odnos Turske sa NATO je veoma komplikovan već nekoliko godina. Došlo je do tačke da se govori o njenom isključenju. Za Tursku je pitanje izbegavanja marginalizacije“, rekla je Masikar.
Turska je usvojila ovaj stav u nadi da će dobiti nadoknadu od članova organizacije, posebno od Sjedinjenih Država. Vašington je 2020. uveo sankcije turskoj odbrambenoj industriji, nakon što je potonja kupila ruski protivraketni sistem S 400. Turska je takođe isključena iz američkog programa stelt lovca F-35, koji je "naručila i platila učešće od 1,4 milijarde dolara“, navodi Kurir internešenel. Gest Džoa Bajdena po ovom pitanju bi nesumnjivo prevazišao nevoljnost Ankare.
Uz to, Turska takođe želi da Švedska i Finska prekinu ograničavanje izvoza oružja koja su nametnula Turskoj, zajedno sa nekoliko drugih članica Evropske unije, nakon njenog upada u Siriju 2019.
Iako je trgovina oružjem Turske sa dve zemlje zanemarljiva i ne traži nikakve veće nabavke odbrane sa njima, neimenovani turski zvaničnici su rekli Blumbergu da u principu Ankara neće prihvatiti proširenje vojnog saveza na zemlje koje blokiraju sporazume o oružju. Ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu je to javno izneo, rekavši da su ograničenja naoružanja "protiv duha“ alijanse.
Tu je i problem "grešaka iz prošlosti".
Naime, Turska je prihvatila povratak Grčke u NATO 1980ih, nakon što su dve zemlje vodile rat 1974. zbog Kipra, i želi da ne ponovi ono što zvaničnici kažu da se sada u Ankari smatra greškom.
Atina i njeni kiparski saveznici kasnije su se pojavili kao ključne prepreke koje blokiraju kandidaturu Turske za članstvo u EU, odbacili su glasanje u UN o planu ujedinjenja Kipra i bili su uključeni u stalne teritorijalne sporove sa Turskom oko delova Egejskog i Sredozemnog mora.
Poučeni time, turski zvaničnici su rekli da ne bi bilo mudro očekivati da Turska promeni kurs i prihvati švedsko i finsko članstvu u NATO, osim ako se prvo ne reše sporovi i ako se nordijske zemlje javno ne obavežu na solidarnost sa Turskom protiv kurdskih grupa.
Najzad, vrlo je moguće da Turska šalje poruku Rusiji, koja širenje NATO na istok vidi kao izdaju.
Od izbijanja rata u Ukrajini, Ankara pokušava da održi dobre odnose sa dve suprotstavljene zemlje na koje se njena ekonomija u velikoj meri oslanja. Turci i Rusi takođe dele Crno more i zajedničke interese u Siriji, rekao je Kempf. "Erdogan podržava Ukrajinu, ali pazi da ne ode predaleko", dodao je on.
Turska vodi spoljnu politiku u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima i pristala bi na proširenje NATO-a ako bi zabrinutost koju je istakla u vezi sa nordijskim nacijama bila ispunjena, rekli su turski zvaničnici.
Ovo pitanje služi kao dobar podsetnik da NATO, iako je ponovo ojačan ruskom invazijom na Ukrajinu, nije imun na strateške razlike.
"Samo zato što je NATO ujedinjen po pitanju suštinskih stvari, ne znači nužno da postoji širok konsenzus o svemu“, rezimirao je Kempf. "Na kraju, osnovni problemi ostaju i nisu nestali sa ratom u Ukrajini".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
