Zoran Spasić, direktora Centra za saradnju sa zemljama Azije, dotakao se samog slanja oružja i istakao da je poslednji put kada su SAD slale oružje saveznicima bilo je pre nego što su ušle u rat.
- Prva stvar, to slanje oružja u Ukrajinu neće joj pomoći da pobedi u ovom ratu, već samo da se taj rat produži. Što se tiče samog oružja treba napomenuti da je Bajden pre nekoliko nedelja potpisao zakon o zajmu naoružanja. Zakon je sličan zakonu iz 1941. godine kada je predsednik SAD odobrio slanje oružja saveznicima. Taj zakon je tada značio da se SAD priprema da uđe u rat, ovaj danas zakon znači da Amerika ulazi dublje u sukob - rekao je Spasić.
Voditeljku Olju Lazarević interesovalo je gde zapravo to oružje pomoći završi na kraju. Spasić je dao 4 moguća scenarija, mada jedan je favorizovao.
- Postoje 4 scenarija gde tačno završava to oružje. Prvi scenarijo je da završi 25-30% tog oružja u rukama ukrajinskih vojnika. Drugi scenario je da završava u rukama ruske armije. Treći scenarijo, koji je procentualno najviše moguć, je da to oružje bude uništeno i četvrti scenarijo je da to oružje završava na crnom tržištu - rekao je Spasić.
NE PROPUSTITE
Spasić se osvrnuo i na ulazak Finske i Švedske u NATO.
- Što se tiče samog ulaska koji je veoma očigledan. Sama arhitektura bezbednosti u Evropi je nestala, jer pravila koja su važila od 1945. godine su sada narušena. Sećate se da posle Drugog svetskog rata svet je bio podeljen na Istočni i Zapadni blok sa ralogom. Kada je Staljin pokušavao da se meša u politički sistem Italije i Francuske, to nije bilo dozvoljeno jer mu to nije bila interesna zona. Zato je on i sam gušio socijalističke pokrete u Italiji i Francuskoj - rekao je Spasić.
NE PROPUSTITE
Dodao je da će to biti veliki izazov Rusiji jer će NATO pakt sada biti još veći i na još manjoj razdaljini od same Rusije.
- Finska je dobila nezavisnost od Rusije 1918. godine. Njen sam ulazak ne iznenađuje previše, jer ona svakako ima turbulentne odnose sa Rusijom. Posebno treba navesti da je 1948. godine potpisala čuveni bilateralni ugovor o vojnoj neutralnosti. To će sada predstavljati ozbiljan izazov Rusiji. Imate granicu dugo 1.400 kilometara, drugi najveći ruski grad San Petersburg je udaljen svega 123 kilometara od finske granice. Što se tiče Švedske, čudno je da je baš sada posle 2 veka žele da uđu u NATO - rekao je Spasić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
