Najnovije vesti

Putin preti Evropi zatvaranjem ventila, ali i RUSI POLAKO PUZE DOLE, sve je veća nestašica šećera, banana, mleka, toalet papira..
Foto: Shutterstock

analiza

Putin preti Evropi zatvaranjem ventila, ali i RUSI POLAKO PUZE DOLE, sve je veća nestašica šećera, banana, mleka, toalet papira..

Planeta
23:25h

Nakon što su Putinovi tenkovi počeli da osvajaju Ukrajinu, Zapad je uveo sankcije Rusiji. Rusiji je do početka jula 2022. godine uvedeno 5.500 sankcija, što je svetski rekord – Iranu je, na primer, uvedeno 3.600 sankcija.

Ogromna većina zapadnih kompanija i banaka zatvorila je svoja predstavništva i obustavila poslovanje sa Rusijom i zaustavila investicije. Traže se načini da se prekine zavisnost od ruskih energenata, odnosno nafte do kraja godine, a gasa tokom sledeće godine. Međutim, iako su drastične sankcije veoma bolne, deo zapadnih medija i političara, poput Viktora Orbana i Zorana Milanovića, pa čak i pojedini analitičari, stvaraju mit da sankcije zapravo ne daju željeni efekat, da uopšte ne štete Rusiji, ali, što je posebno, bolno, negativno se odražavaju samo na zapadne ekonomije.

U odbrani te teze pominje se da Rusija ima toliko gotovine u svojim rezervama da može da prekine snabdevanje Evrope gasom, a ruska privreda to neće ni osetiti. Rublja, tvrde, nikada nije bila jača (između ostalog i zato što su uvoz i lična potrošnja drastično pali). Mantra koju redovno pominju je da su Rusi „poseban narod“ koji sve može da izdrži jer nisu imali „ništa“ pa mogu „preživeti bez ičega“.

Rusija ima velike devizne i zlatne rezerve, navodno veće od 600 milijardi dolara, a isplata plata u državnom sektoru i penzija trenutno ne samo da nije upitna, već se najavljuje i njihovo povećanje.

Nafta je na vrhuncu svih vremena, a Rusija je drugi najveći izvoznik posle Saudijske Arabije. Bi-Bi-Si navodi da je Rusija od početka agresije na Ukrajinu od izvoza nafte i gasa zaradila oko 100 milijardi dolara.

Nedostaci osnovnih životnih namirnica, poput šećera, ulja, brašna i pirinča, koje su građani poharali sa rafova na početku rata, nadoknađivani su iz robnih rezervi. Ali stotine zapadnih kompanija napustile su Rusiju, a strani proizvodi su nestali sa polica ruskih prodavnica.

Kao što je Vladimir Putin mislio da će srušiti Ukrajinu blickrigom, tako je Zapad verovao da će blickrigom sankcija baciti Rusiju na kolena. Nije išlo dobro ni jednom ni drugom. Da li se Rusija opire zapadnim sankcijama? Koliko su sankcije nanele štetu ruskoj ekonomiji i standardu prosečnog Rusa? Kako piše moskovski poslovni list RBK, prema istraživanjima u junu, 60 odsto Rusa je reklo da im se „finansijska situacija pogoršala“, a više od 65 odsto njih očekuje „daljnje osiromašenje u drugoj polovini godine“.

Moskovski Komersant navodi da su samo od početka rata do aprila Rusi izgubili deset milijardi dolara svoje ušteđevine, a da je većina Rusa već iscrpila ušteđevinu ili ono što je preostalo stavila pod jastuk jer ne veruje bankama. Takođe treba napomenuti da više od polovine Rusa nije imalo nikakvu ušteđevinu. Doktor ekonomskih nauka Jevgenij Gontmaher u moskovskom Novom izveštaju navodi da je ruska ekonomija u ovom trenutku i dalje stabilna jer ima dosta gotovine i određene zalihe. „Mi ne padamo bezglavo, mi polako puzimo dole. Polako ali sigurno“, kaže Gontmaher.

On napominje da se u ovom „režimu opadanja i sporog klizanja može dugo živeti, ali je devastacija ruske ekonomije neizbežna i nezaustavljiva“. Jelena Kubišin sa Ekonomskog instituta Ruske akademije nauka rekla je za moskovske poslovne novine RBK da su izvesni „pad životnog standarda” i „pogoršanje opšte životne i društvene situacije”. BDP za 2022. godinu će pasti, prema optimističkim prognozama, za 8,8 odsto, a neki govore i o padu od 12 odsto. Prema procenama za period od 2023. do 2025. BDP bi trebalo da raste po stopi od 1 do 1,5 odsto godišnje.

Predviđa se pad potrošnje izazvan porastom inflacije. Prema informacijama Ruske banke, inflacija bi ove godine mogla da bude veća od 22,5 odsto, a pojedini mediji prenose da bi mogla da padne nešto ispod 30 odsto. Očekuje se povećanje cena osnovnih proizvoda: hrane, usluga, lekova i bele tehnike. Neki od ovih proizvoda već su poskupeli za više od 25 odsto, a neki za više od 55 odsto. Kubišin zato predviđa rast crnog tržišta i sive ekonomije („vraćamo se u vremena SSSR-a kojih se samo najstariji sećaju“).

Iako nezaposlenost sada stagnira (oko 4,1 milion), Aleksej Kudrin, predsednik Računovodstvene komore Rusije i bivši ministar finansija, u intervjuu moskovskim Vedomostima rekao je da je najmanje dva miliona radnih mesta „u opasnosti“ zbog sankcija. , a neki mediji prenose i više od tri miliona. Gontmaher, pak, kaže da su mnoge kompanije poslale radnike na kolektivni odmor kako bi sprečile masovna otpuštanja, ali da „jesen, a posebno zima, unose strepnju”.

Prema njegovom mišljenju, tada će se efekat sankcija osetiti u Moskvi, koja je trenutno „prilično zaštićena“. Trgovac navodi da je i u Moskvi promet u tržnim centrima u maju i junu opao za 50 odsto. List Novaja Izvestija navodi da ruska privreda – ako se „specijalna vojna operacija“ oduži, a Zapad nastavi sa sankcijama i drastično smanji kupovinu ruskih energenata (prodaja na treća tržišta, kažu, neće moći da nadoknadi ) - mogao bi se ponovo naći na pozicijama koje je obavljala neposredno posle raspada SSSR-a, početkom 90-ih, kada je ekonomska i socijalna situacija bila gora nego posle Oktobarske revolucije.

Podsetimo, pre rata je BDP Rusije bio na nivou Španije, a „realno na nivou liliputanske Hrvatske“, kako kaže Gontmaher. Zato Kudrin navodi da će Kremlj ove godine morati da ubrizga u budžet još najmanje 85 milijardi dolara iz rezervi za stabilizaciju privrede, a Vedomosti pišu o čak 140 milijardi dolara subvencija za sanaciju privrede i ublažavanje socijalnih problema. .

Rusi će naredne godinu i po, dve godine živeti u komplikovanim i neizvesnim uslovima, tako da građani moraju da procene sopstvenu izdržljivost i resurse“, ističe Kudrin. A čelnik najjače ruske banke Sberbanke German Gref kaže da će se Rusija „za deset godina vratiti na nivo iz 2021. godine“.

Ali i Putin se oglasio. Kaže da će „Rusi živeti bolje za deset godina“. Da li su Rusi zaista spremni, kako im svakodnevno govore Putinovi propagandisti na TV ekranu, da „jedu travu za svoju otadžbinu“?

Gontmaher smatra da će pred kraj ove godine mnogi Rusi „okrenuti svaki komad veša pre upotrebe” i da će mnoge porodice početi da se kvare u nekim stvarima – od novih cipela i zimskih kaputa do večernjih izlazaka. Naravno, piše RBK, "nećemo biti gladni, ali ćemo morati ponovo da naučimo da živimo u siromaštvu. Bar dobar deo našeg društva".

Vladimir Gligorov, ekspert Bečkog instituta za međunarodnu ekonomiju, napisao je na portalu Peščanik da gotovo svi primeri sankcija, od hladnoratovskih do onih na Bliskom ili Dalekom istoku, ukazuju da je to efikasan način uticaja na spoljnu politiku.

Na primer, sankcije su ograničile ratne sposobnosti Miloševićeve Srbije, a doprinele su i političkim promenama. Konačno, dosta ljudi na vlasti je krivično odgovaralo. Kada je reč o sankcijama Rusiji, Gligorov je podsetio da, prema dostupnim informacijama, kineske banke i kompanije izbegavaju da otvoreno krše ruski režim sankcija „ne zato što bi mogle da budu proširene na Kinu, već zato što bi se povećao rizik poslovanja sa njima. a manje-više posao svih, a ne samo onih koji odgovaraju vlastima zemalja koje su uvele sankcije”.

Gligorov je 1. marta napisao da je svetska ekonomija Rusiji mnogo važnija od ruskog sveta, jer ako se nađe zamena za rusku naftu i gas, svetska ekonomija može skoro da nastavi da se razvija kao da Rusije nema. Obrnuto ne važi. U finansijskom, industrijskom i tehnološkom pogledu, svetska ekonomija je veoma važna za Rusiju, a ta asimetrija je razlog zašto Rusija mora da vodi računa da ne izgubi vezu sa svetskim tržištem.

On je ponudio argument za ovu tvrdnju: ruski BDP u 2019. bio je nešto manji od dva odsto svetskog (izvor: Svetska banka), dok je udeo kineske privrede bio oko 17 odsto, EU zajedno sa Britanijom oko 21 odsto. , a Amerikanac oko 24 odsto. Ako se tome dodaju Japan, Kanada i Australija, udeo Zapada u ukupnoj svetskoj proizvodnji je oko 55 odsto. Pored toga, kako je ruski izvoz koncentrisan na nekoliko dobara, uglavnom energije i sirovina, dok se uvozi mnogo raznovrsnija roba i usluga, zavisnost ruske privrede od izvoza je znatno veća od zavisnosti ostatka sveta od rusko tržište, bilo u izvozu ili uvozu.

Putin sada preti Evropi nestašicama i zatvaranjem ventila, što mnogi na Zapadu smatraju katastrofom za evropsku ekonomiju. Da, Evropu možda čeka neizvesna i hladna zima, ali šta će biti sa Rusijom kada Evropljani pređu na druge izvore energije ili druge proizvođače? Ruski analitičari su uvereni da i posle normalizacije odnosa Evropa nikada više neće dozvoliti da bude zavisna od ruskog gasa, čak i ako ponudi svoj gas po najpovoljnijim cenama. Jedan od najvećih problema ruske industrije je čips, koji oni ne proizvode.

Kako piše portal Sibir, i vojna industrija ima problema zbog sankcija, a usred rata, jer su se suočili sa nedostatkom mnogih važnih delova koje su ugradili, pre svega, u tenkove, helikoptere i oklopna vozila. vozila. Uralvagonzavod, koji proizvodi cisterne, poslao je deo radnika na „neplaćeno odsustvo”. Stoga je njihova proizvodnja pala za više od trećine. Slično je i sa proizvodnjom tenkova. Za više od trećine opao je i izvoz oružja. Portal navodi da je barnaulska fabrika municije morala da stavi na čekanje skoro 400 radnika zbog otkazivanja ugovora zemalja Centralne Amerike. Prema podacima Komersanta, Rusiji nedostaje više od 170 hiljada IT stručnjaka koji su otišli ​​od početka rata, što je oko deset odsto IT stručnjaka u toj zemlji. U problemima je i brodogradnja, piše RBK, jer nedostaje dizel motora, pa se očekuje da bi mnogi do kraja ove godine mogli da zatvore vrata ili znatno smanje broj radnika.

Avio kompanije su takođe u velikim problemima. RBK navodi da su mnogi morali da ukinu brojne domaće linije, a Jurij Lapin, direktor avio kompanije IrAero, još u aprilu je rekao da će njegova kompanija, kao i mnoge druge kompanije, morati da tata da leti već na jesen jer neće moći da obezbedi bezbedan let svojim avionima. Ruski Superdžet 100 već nema rezervne delove za svoje francuske motore SaM146. Ruski poslovni list piše da će većina aviona ruskih kompanija morati da bude prizemljena zbog nemogućnosti održavanja i remonta, bez obzira da li se radi o ruskim ili uvezenim avionima.

Ovo će otežati komunikaciju u zemlji, sa prevozom i ljudi i robe“, zaključuje RBK. Jevgenij Gontmaher ima slična predviđanja za rusku auto-industriju. "Nažalost, nismo opremljeni za proizvodnju Erbasa, možda možemo da nađemo zamenu za Big Mek, a i to je upitno. Nemamo zamenu ni za IKEA-u, da ne govorimo o nekim drugim stvarima", kaže Gontmaher.

Jelena Kubišin ističe da će ove godine biti naplaćeno znatno manje poreza (nema ih od stotina zapadnih kompanija, ali ne i od ruskih koje su prekinule saradnju sa Zapadom) i očekuje prevare u vezi sa tim. Podsetimo još neke enormne troškove koji pogađaju ne samo rusku kasu, već i obične Ruse: jedan dan rata u Ukrajini košta Rusiju oko milijardu dolara (rat traje 130 dana i ko zna kada će se završiti), a održavanje beloruskog režima na vlastima koštaće Moskvu ove godine, prema lokalnim izvorima, više od 50 milijardi dolara! Politikolog Leonid Gozman ironično primećuje da „sada osećamo tu staru kletvu na svojoj koži – možda smo je imali, pa je nismo imali”.

Vladimir Putin
foto: AP/Mikhail Metzel, Shutterstock

Mnogi, međutim, tvrde da su sankcije za Ruse mačji kašalj.

A propaganda Kremlja tvrdi da će Rusi samo ojačati i uspostaviti sopstveni identitet „bez zapadnih proizvoda i uticaja“. Međutim, ovde treba imati u vidu da je komunizam pao pre više od 30 godina, da je Rusija napredovala u ekonomiji, da je stvorena jaka srednja klasa, da su Rusi dostigli određeni nivo standarda i da će mnogima nedostajati „sitnice“. „to znači život. Rusija je bila među prvih pet zemalja po uvozu nemačkih i japanskih automobila. U prva tri meseca rata, navodi Komersant, kupovina novih automobila u Rusiji pala je za 81 odsto. U maju 2021. Rusi su kupili više od 80.000 novih automobila, uglavnom zapadnih proizvođača, da bi u ovom maju prodaja pala na manje od 28.000. Jelena Kubišin smatra da se može očekivati porast krađa automobila zbog već osećane nestašice rezervnih delova. Slično je i sa prodajom zapadnih računara, laptopova, tableta i mobilnih telefona.

Za ova četiri meseca prodaja je pala za više od 70 odsto, „preuzimanja” besplatnog eksel-a porasla su za 620 odsto, a piratski Vindovs na crnom tržištu, kako piše portal Segodnja, nudi se po „ludim cenama”. U prva dva meseca 2022. prodato je nešto manje od milion pametnih telefona, sada im je cena porasla za 40 odsto, a prodaja je pala za više od polovine. Neki mobilni telefoni više nisu ni u prodaji, iako tržište pokušava da ih pokrije kupovinom Huaveja, čija je cena takođe porasla za oko 30 odsto. Rusi su navikli i na zapadnu belu tehniku, čija je prodaja opala za više od 70 odsto, a kupovina polovnih kućnih aparata porasla je za 75 odsto.

Rusija je bila među najvećim kupcima francuskih parfema, sireva i vina, italijanske obuće i odeće, skandinavskog nameštaja, raznih egzotičnih delicija, vrhunskih pića, a IKEA je svoje proizvode u Rusiji prodavala na nivou EU. Kako piše Komersant, pozivajući se na predstavnike velikih ruskih trgovinskih lanaca, oni očekuju da bi tržište moglo da se stabilizuje tek u zimu ove godine. Nedostajaće im pet do sedam miliona ruskih turista koji su poznati po svojim širokim rukama, ali će im nedostajati i putovanja na koja su navikli. Prema podacima Komersanta, od početka rata prodaja turističkih aranžmana je pala za 80 odsto, a pojedini mediji javljaju da je skoro polovina ruskih turističkih agencija ili propala ili je „otišla u hladan rad“.

Rusi su izgubili Visa, Mastercard, American Ekpress i japanski JCB, što se, između ostalog, odrazilo i na drastičan pad onlajn kupovine, u kojoj su Rusi bili među vodećima u svetu. Uprkos jakoj valuti, mogu da prodam devize, ali ne mogu da je kupim. Svi ti zapadni proizvođači će osetiti nedostatak ruskog tržišta, ali nije da Rusi nisu navikli na „dobar život“. Gontmaher smatra da je sreća što Elvira Nabiulina vodi Centralnu banku jer neće dozvoliti nikakve nerazumne poteze ili dodatno štampanje rublja, ali pojedini mediji sa strepnjom govore šta će se desiti ako se sankcije produže. U nekim delovima Rusije, posebno u Sibiru i na Dalekom istoku, postoji nestašica proizvoda kao što su šećer, banane, paradajz, mleko, toalet papir i ulošci, koji su svi poskupeli za 15 do 30 odsto, a pojedini regioni su uveli ograničenu prodaju ovih proizvoda. Zbog toga je Rusija obustavila i izvoz šećera. U Sankt Peterburgu je matura otkazana zbog nedostatka papira!

Nema osnovnih lekova, kao što su oni protiv bolova, ali i za srce i dijabetes (nedostatak insulina), nema više uvoznih lekova za onkološka oboljenja i atrofiju mišića, a povećana je i potražnja za antidepresivima, koji su takođe u kratkom snabdevanja. Pored ovih egzistencijalnih problema izazvanih sankcijama, ruski mediji pišu i o nekim drugim problemima koji pogodile ruske potrošače. Komersant piše da je u Rusiji proizvodnja gaziranih pića opala za više od 35 odsto, ne samo zato što su Rusiju napustili najpoznatiji zapadni brendovi poput Coca-Cola, Pepsi-Cola, 7upa, Fanta i Mirinda, već i zbog nedostatka CO2. ! Izvestija je nedavno objavila dramatičan naslov: „Hoćemo li dočekati Novu godinu bez šampanjca?“ Naime, nema više uvoza zapadnih alkoholnih pića, vina i šampanjca, a domaća proizvodnja ne može da zameni takav jaz, pa se već sada, u julu, ruski mediji plaše nestašice omiljenih alkoholnih pića tokom Nove godine i Božića. proslave. Rusi vole da dodatno slave tzv Staru Nova godinu 13. januara po julijanskom kalendaru.

Pavel Titov, predstavnik najvećeg proizvođača vina Abrau-Durso, kaže da ljudi sada ne treba da se plaše, ali možda će se tada prodavati i šampanjac i vino - "po flašu". Neki portali navode da je slična situacija i sa kafom i čajem. Komersant je objavio da su u prva tri meseca rata onlajn narudžbine hrane iz restorana takođe pale za više od 50 odsto. Ruski mediji prenose da se već beleži smanjenje odlaska u restorane i bioskope (nema više vestern filmova), a oseća se i nedostatak gostovanja zapadnih muzičkih zvezda. Na sportskim portalima mnogi pišu postove u kojima izražavaju očaj jer neće biti Lige šampiona, pa neće biti ni gostovanja Reala, Barselone ili Liverpula. Oslabila je i ruska liga jer je većina stranih fudbalera napustila klubove, a novi nisu dolazili. Uostalom, ima dovoljno drugih primera kako su sankcije dramatično oslabile pojedine zemlje u kojima stanovništvo još uvek nije naviklo na „evropski nivo standarda“ kao Rusi.

Malo istorije sankcija; Šta su sankcije uradile Iranu, Iraku i Koreji Preuzimanje američke ambasade 4. novembra 1979. pretvorilo je Vašington i Teheran, koji su decenijama blisko sarađivali, u ogorčene neprijatelje. Glavni razlog za ekonomske sankcije Iranu je kažnjavanje zbog nepoštovanja zakona i pravila koja proizilaze iz Ugovora o neširenju nuklearnog naoružanja i pogoršanje njegovog ekonomskog kapaciteta sa ciljem da se zaustavi ili barem uspori dok ne dođe do promena vlasti. Dodatni razlozi su to što Iran godinama aktivno sponzoriše organizacije poput Hezbolaha i Hamasa i istovremeno aktivno podržava režim sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Posledice sankcija su očigledne. Između 2006. i 2012. godine, sankcije su rezultirale godišnjim gubitkom od 5,7 milijardi dolara, što je skoro tri odsto iranskog BDP-a. Međutim, posledice naftnog embarga uvedenog 2012. godine kao kazna za iransku vojnu pomoć Asadovom režimu bile su mnogo jače. Iran je 2011. od prodaje nafte uspeo da zaradi više od 95 milijardi dolara, a 2012. prihod od prodaje nafte iznosio je približno 65 milijardi dolara. Sporazum iz 2015. između Irana i SAD, Francuske, Britanije, Nemačke, Rusije i Kine ublažio je sankcije Teheranu u zamenu za ograničavanje iranskog obogaćivanja uranijuma, ali je taj dogovor pao nakon što se Donald Tramp povukao iz SAD 2018.

Glavni uvoznici iranske nafte su Kina, Japan, Južna Koreja, Indija i EU. Udeo navedenih azijskih zemalja u ukupnom izvozu iranske nafte u 2016. godini iznosio je čak 85 odsto, a ostalo se odnosilo na EU. Zbog sankcija, iranski izvoz nafte je pao sa 2,7 miliona barela dnevno u maju 2018. na samo 400.000 barela dnevno u januaru 2020. U 2018. cena hrane, poput voća i povrća, porasla je za 50 odsto za šest meseci, što je dovelo do demonstracija koje su pozivale na promenu rukovodstva vlade, ali je režim opstao. Ujedinjene nacije su uvele ekonomske sankcije protiv Iraka kao odgovor na iračku invaziju na Kuvajt 1990. godine. Sankcije su imale za cilj da spreče brutalni režim Sadama Huseina da nabavi oružje za masovno uništenje novcem zarađenim od prodaje nafte. Do 2003. iračka ekonomija je oslabljena, a Amerikanci su lako zbacili Sadamov režim, koji je izgubio podršku većine Iračana.

Istovremeno, stradali su i nevini jer se procenjuje da je tokom sankcija UN protiv Iraka od 1990. do 2003. smrtnost dece porasla za 160 odsto. Sankcije su trebalo da odvrate Severnu Koreju od njenog nuklearnog programa, ali Pjongjang nastavlja da izvozi sirovine, trguje oružjem i aktivan je na finansijskom tržištu. Izvoz sirovina je glavni izvor deviza za tamošnji režim. Čak i nakon što je Kina objavila da je prestala da uvozi iz Severne Koreje, vlasti u Pjongjangu su počele da plasiraju svoje sirovine u Vijetnam i Maleziju. Tako se u izveštaju UN navodi da Severna Koreja traži „namerne indirektne načine za izvoz sirovina i zaobilaženje sankcija”. Na primer, sankcijama su pogođeni ugalj, gvožđe i ruda gvožđa, dok za bakar, srebro, zlato, cink i nikl ne postoji takva dozvola, što nije odvratilo Kinu, Indiju i Šri Lanku od uvoza ovih sirovina iz Severne Koreje. .

Posledice su takve da u Severnoj Koreji godišnji prihod po stanovniku ne prelazi 1.800 dolara, a u Južnoj više od 32.000 dolara. Najmanje 20 postova Oko 25 miliona Severnokorejaca gladuje, a još 40 odsto pati od hronične nestašice hrane. „Čak i pre početka pandemije, mnogi ljudi su patili od nestašice hrane, a dosta ih je bilo neuhranjeno“, rekao je specijalni izvestilac za ljudska prava u Severnoj Koreji Tomas Ojea Kintana, koji je upozorio da su cene osnovnih namirnica poput pirinča i kukuruz je porastao i da postoji velika nestašica osnovnih lekova i sanitetskog materijala koji su stigli iz Kine. Uprkos svemu, Kimov režim se održava brutalnom represijom i medijskom propagandom.

Kurir.rs/Jutarnji.hr

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track