PREDVIDEO JE KRAJ ISTORIJE, A SAD VIDI I KRAJ PUTINA: Frensis Fukujama tvrdi da ruskog predsednika može da spasi samo jedan čovek!

Frensis Fukujama je najpoznatiji po svojoj knjizi „Kraj istorije i poslednji čovek“ u kojoj tvrdi da su liberalna demokratija i kapitalizam slobodnog tržišta možda poslednja faza društvene evolucije.

Vlasti u Moskvi su krajem juna zabranile američkom politikologu i filozofu ulazak u Rusiju. Fukujama je dao intervju za Dojče Vele samo nekoliko dana nakon što se pridružio savetodavnom odboru fondacije za borbu protiv korupcije trenutno zatvorenog ruskog disidenta Alekseja Navaljnog.

DV: Nalazite se na spisku osoba kojima je zabranjen ulazak u Rusiju. Kako se to osećaš?

Frensis Fukujama: Čast mi je što sam na toj listi. Svi glavni strani kritičari Rusije i ruske invazije na Ukrajinu su stavljeni na tu listu i zapravo sam se pitao zašto im je trebalo toliko vremena da dođu do mene.

Zašto ste nedavno ušli u odbor Fondacije za borbu protiv korupcije?

Veliki sam poštovalac Alekseja Navaljnog. Upoznao sam ga u Varšavi 2019. Korupcija je veliki problem u Rusiji i širom sveta, i veoma sam srećan što mogu podržati njegovu fondaciju na bilo koji način.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je, govoreći o ratu u Ukrajini, izjavio: „Mi smo tek počeli.“ Mislite da blefira?

Mislim da laže, kao i o mnogim stvarima. Zapadni vojni analitičari koji prate akcije ruskih snaga primetili su da se Rusija trenutno suočava sa veoma ozbiljnim nedostatkom ljudstva. Osim toga, izgubili su oko trećine snaga sa kojima su prvobitno planirali da poraze Ukrajinu. Procene ruskih žrtava su neprecizne, ali je verovatno da će biti oko 20.000 mrtvih i možda oko 60.000 ranjenih. Povrh toga, tu su i ratni zarobljenici. Za zemlju veličine Rusije, to je zaista velika vojna katastrofa.

S obzirom na to da su Rusi ostvarili veoma marginalne dobitke u dva meseca otkako su počeli da se fokusiraju na Donbas, zapravo mislim da nemaju mnogo toga i da Putin blefira kada kaže da nisu ni počeli.

Šta mislite da bi mogla biti uspešna strategija za Ukrajinu?

Najrealnija strategija u ovom trenutku je fokusiranje na jug, ponovno otvaranje pristupa Ukrajine Crnom moru zauzimanjem Hersona i drugih luka na Azovskom moru. To je važnije od Donbasa. Mislim da će vraćanje Donbasa biti prilično teško ostvarivo u narednih nekoliko meseci, ali pravi napredak na jugu bi se mogao videti do kraja leta. Za Ukrajinu je zaista veoma važno da povrati taj izlaz na more, kako bi nastavila da izvozi svoje poljoprivredne proizvode iz crnomorskih luka i da prekine rusku blokadu Odese.

Na koji način bi se situacija promenila da Donald Tramp bude ponovo izabran za predsednika SAD?

Ako se Donald Tramp vrati 2024. godine, to će rešiti sve probleme Rusije, jer je on jasno posvećen povlačenju SAD iz NATO-a. Rusija bi postigla svoje glavne ciljeve jednostavno tom promenom američke politike. Zato mislim da je zaista važno da Ukrajina napravi neki napredak i povrati vojni zamah tokom leta, jer jedinstvo na Zapadu zavisi od onih ljudi koji veruju da je moguće vojno rešiti ovaj problem u bliskoj budućnosti. Ako počnu da osećaju da je Ukrajina suočena sa zastojem koji se proteže na neodređeno vreme, onda mislim da će jedinstvo početi da se ruši i da će biti sve više poziva Ukrajini da se odrekne teritorije kako bi zaustavila rat.

Kako vidite Rusiju u široj globalnoj perspektivi? Kakav je to politički režim?

Više od bilo čega drugog, u ovom trenutku zapravo liči na nacističku Nemačku. Njegova jedina ideologija je neka vrsta ekstremnog nacionalizma, ali manje razvijenog od nacističkog. To je takođe veoma slabo institucionalizovan režim – sve se vrti oko jednog čoveka, Vladimira Putina, koji kontroliše sve glavne poluge vlasti.

Ako ga uporedite sa Kinom, možete reći da je veoma, veoma različita. Kina ima veliku Komunističku partiju sa 90 miliona članova, ima dosta unutrašnje discipline. U slučaju Rusije nema te vrste institucionalizacije i zato ne mislim da je to stabilan režim. Ne postoji jasna ideologija koju on može da širi van zemlje, a verujem da u tom režimu jednostavno postoje ljudi koji iz raznih razloga ne vole Zapad.

30 godina nakon vaše knjige o kraju istorije, imate li neki novi uvid u taj koncept?

Mi smo u drugačijoj situaciji nego u kojoj smo bili pre 30 godina. Poslednjih nekoliko godina došlo je do pada u demokratijama širom sveta, uključujući SAD i Indiju, kao i neke druge velike demokratije. Ali napredak u istoriji nikada nije bio linearan. Preživeli smo velike neuspehe 1930-ih, imali smo velike neuspehe 1970-ih, sa naftnom krizom i inflacijom.

Međutim, ideja istorijskog napretka nije mrtva. Ponekad ima zastoja, ali osnovne institucije i ideje su jake. Oni su opstali jako dugo i očekujem da će opstati.

Koliko rat u Ukrajini i druge goruće političke krize zasenjuju globalniju i opasniju klimatsku krizu?

Jasno je da je kratkoročna potreba za energijom dovela do oživljavanja fosilnih goriva i usporila napredak u smanjenju emisije ugljen-dioksida. Ali to je privremeni zastoj. Mislim da oba ova problema moraju biti rešena, nije izbor između jednog ili drugog. Zaista, oboje se moraju shvatiti ozbiljno. Ali klimatska kriza se postepeno pogoršava i ostaće sa nama za buduće generacije. Tako da ne mislim da je činjenica da se sada krećemo unazad nužno konačna pozicija u kojoj ćemo završiti.

Kurir.rs/DW