Oči svetske javnosti uprte su na dešavanja u vezi sa odnosima Kine i Tajvana.
U Tajvanskom moreuzu je više nego napeto! Avioni i ratni brodovi Kine učestvuju u vojnim vežbama i to oko samog ostrva, a tajvanske vlasti su saopštile da su ispaljene i balističke rakete, njih 11, i da je u toku "simulirani napad protiv ostrva".
Iz Tajpeja navode da je njihova vojska "rasporedila borbene vazdušne patrole i pomorske brodove i da je aktivirala kopnene raketne sisteme kao odgovor na situaciju". Takođe, saopštili su da se spremaju za rat, ali bez želje da ga izazovu.
NE PROPUSTITE
Upravo o ovij temi su za "Usijanje" na Kurir televiziji kod vodteteljke Silvije Slamnig govorili su dr Dragan Petrović, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu i Zoran Soasić, direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije i stručnjak za Kinu.
NE PROPUSTITE
- Istorijski deo odnosa Kine i Tajvana je jako bitan. Tajvan je oduvek bio sastavni deo Kine. Još od 12. veka bio je pod dinastijom Sung, pa onda pod dinastijom Juan, potom Ming, Đing, i tek 1894. godine japanske okupacione militarističke snage su okupirale Tajvan - ispričao je Spasić i dodao:
- Godine 1943. imali smo Kairsku deklaraciju. Tada su se sastali lideri Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Velike Britanije i rekli da se Tajvan vrati Kini. Imali smo građanski rat. Potom se desio Korejski rat. Amerikanci su se, takođe, obavezali da će poštovati princip jedne Kine, kao i da Tajvan smatraju neotuđivim delom Kine - rekao je Spasić.
Dr Dragan Petrović ukazao je i na neke druge aspekte međunardnih delovanja svetskih sila po ovom pitanju.
- Kina nije bila kolonija, već jedna vrsta protektorata, i veliki deo porimiorskih teritorija je bio u stranim rukama. Građanski rat u Kini završen je 1949. godine, ali su imali konsenzus, kad je Kuomintang poražen i prebacio se na Tajvan kao posledni deo teritorije gde oni imaju vlast. Nakon toga, shodno svojoj ideologiji kapitalizma, SAD je priznao Tajvan i Kuomintang kao jedinu Kinu. To je bilo sve dok Nikson i Kisindžer, kao savetnik Niksona, posle čega će on dobiti Nobelovu nagradu, nisu došli na ideju, videvši da se Kina odvaja od Istočkog bloka i SSSR -a da je to šansa da se oni nagode i da Kina (Narodna Republika Kina) dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti umesto, Tajpeja - rekao je dr Dragan Petrović i dodao:
- De jure su Sjedinjene Američke Države priznale Narodnu Republiku Kinu kao u Savetu bezbednosti i da je to jedina Kina, ali de facto oni su zadržale čak i pokroviteljstvo nad ostrvom, koje ima oko 37.000 kvadratnih kilometara i čak 24.000.000 stanovnika, što je jedna od najvećih naseljenosti, dva puta čak veća naseljenost od Holandije, koja je najnaseljenija zemlja u Evropi. I ima oko 300.000 vojnika. Amerika nikada nije iskreno prihvatila Kinu, već kao rivala. Sada to rivalstvo dolazi do izražija, jer sad Kina ugrožava ekonomiju SAD. Mislim da je greška sadašnjeg Vašingtona, ako je sada otvorio front prema Rusiji, dozvolili su sebi luksuz da razjari Kinu i ojača antiamerički front. Rusiju i Kinu, najviše povezuju, a to nije čak ni BRIKS, već strah od američkog pritiska - zaključio je Petrović.
Spasić je istakao i da je Kina dala moćan odgovor, ali je naveo i 3 stvari kojim je kina pokazala strategiju, moć i mudrost.
- Pređena je srednja linija Tajvanskog moreuza. Kineski avioni nadletali su Tajvan. I treća stvar po prvi put Tajvan je opkoljen.Godine 1996. kada smo imali sličnu situaciju SAD su poslale dva nosača aviona, danas to nisu. To znači da je odgovor Kine, strategije i mudrosti. Kina je čvrsta u nameri da odbrani svoj suvereniti i teritorijalni integritet -Kina je da odgovor moći - istakao je Spasić.
Više o ovome pogledajte u VIDEU ISPOD:
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
