Dan nakon serije eksplozija koje su potresle rusku vazduhoplovnu avio bazu Saki na poluostrvu Krim i u kojima je jedna osoba poginula a više povređeno, svi se pitaju isto - kako je do ovoga došlo.
Udar na Krim svojevrsna je crvena linija u ratu Ukrajine i Rusije i retorici Vladimira Putina. Zbog toga su detonacije na području koje je Rusija anektirala još 2014. godine još jače odjeknule.
Tri teorije
Da li je reč o tome da su Ukrajinci dobili novo oružje, mnogo većeg dometa od HIMARS-a koji pogađaju mete udaljene 60 do 70 kilometara, ali s preciznošću od dva do tri metra, ili je u pitanju nesrećan slučaj u bazi? Treća teorija, koju su izneli sami Rusi na početku a potom prihvatili pojedini mediji, je da je reč o sabotaži.
Ukrajinci, prenosi portal Drive Warzone, tvrde da je reč o njihovom vojnom uspehu i da on nema veze sa pomoći sa Zapada. Reč je, kažu, o oružju domaće proizvodnje, ali nisu naveli kojem. Slično je pisao i Njujork tajms pozivajući se na neimenovane izvore.
Da bi pogodili mete na Krimu, potrebni su im sistemi sa dometom između 200 i 300 kilometara.
Bivši savetnik u ukrajinskoj vladi Viktor Andrusiv ranije je pominjao postojanje takvog oružje ne precizirajući o kakvom je oružju tačno reč. Andrusiv, koji je otišao s položaja prošlog meseca bez objašnjenja, poznat je po tome da je pozivao da se raketama dugog dometa gađa most preko moreuza Kerč koji povezuje Krim sa ruskim kopnom.
Stručnjaci kažu da je napad na krimsku bazu mogao biti izveden i avionom ili dronom, a moguće je i da su rakete kraćeg dometa bile tajno ispaljene sa samog Krima - sabotaža ili, kako što sad tvrde Rusi, obična nezgoda u bazi.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije u noćašnjem obraćanju javnosti direktno pominjao eksplozije ali je poručio da se Ukrajina nikada neće odreći Krima.
Najmanje 12 eksplozija potreslo je kompleks kod Novofedorivke kraj grada Sakija, gde je, kako se veruje, smeštena 43. vazguhoplobvna četa ruske vojske.
Postoji mogućnost da je napad potvrda da Ukrajinci već u rukama imaju ATACMS, projektil američke proizvodnje koji se može isplaiti iz sistema poput HIMARS-a, a domet mu iznosi do 300 kilometara. Sjedinjene Države do sada su odlagale slanje tog oružja iz straha da ukrajinska strana ne napadne rusku teritoriju i time sukob eskalira.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su eksplozije izazvane slučajnim požarom u bazi i da šteta nije velika. Uprkos tome kolone Rusa koji su odmarali na Krimu pojurili su kućama, što je izazvalo saobraćajni kolaps na poluostrvu.
Sabotaža kao opcija
Jedna od teorija o kojoj se spekuliše je saboraža. Zapadni mediji, uključujući i Juronjuz pišu da se ukrajinska vlada okrenula stanovnicima na "okupiranim" teritorijima koji su odani Ukrajini da sprovode partizanske akcije.
Jedna od tih akcija su i eksplozije na aerodromu sa kog često uzleću avioni u napad na ukrajinske položaje na jugu.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
