Jedan aspekt posete Nensi Pelosi Tajvanu ostao je u drugom planu, a to je njen sastanak s Markom Luijem, predsedavajućeg Kompanijom za proizvodnju poluprovodnika Tajvana (TSMC), piše Maraja Rajan, profesorka istorije SAD na Univerzitetu u Notingemu, za Konverzejšen.
- Put se poklopio sa američkim pokušajima da ubede TSMC - kompaniju koja je najveći proizvođač čipova na svetu, a od koje veoma veliki deo američke industrije zavisi - da naprave fabriku za proizvodnju u SAD i da prestanu da prave čipove za kineske kompanije. Američka podrška Tajvanu istorijski je vezana za antikomunizam u Vašingtonu. Ali poslednjih godina, autonomija Tajvana je postala ključni geopolitički interes za SAD upravo zbog dominacije ostrva u proizvodnji poluprovodnika, odnosno kompjuterskih čipova. Oni su integralni za mnoge uređaje i postali su veoma važni za sve u našim životima. Osim toga, mnogo se koriste u vojnim sistemima - navodi ona.
INTERNET STVARI
Kako dodaje, razvoj 5G mreže dovodi do takozvanog interneta stvari, povezivanja skoro svih elektronskih uređaja, ali i nove generacije oružja.
- Imajući u vidu sve to, američki zvaničnici su još u vreme Trampove administracije shvatili da su američke kompanije za proizvodnju čipova poput "Intela" sve više zavisne od azijskog lanca snabdevanja. Položaj Tajvana u svetu proizvodnje čipova nalik je položaju Saudijske Arabije u Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK). TSMC drži 53 odsto svetske proizvodnje čipova, dok drugi tajvanski proizvođači drže još 10 odsto tržišta. Zbog toga je Bajdenova administracija u izveštaju i navela da su SAD previše zavisne od jedne kompanije kad je reč o proizvodnji čipova. Činjenica da samo TSMC i "Samsung" (Južna Koreja) mogu da naprave najnaprednije čipove do pet nanometara "rizična je za nacionalnu bezbednost i kritične infrastrukturne projekte kako danas, tako i u budućnosti". To znači da je kineski dugoročni cilj ujedinjenja s Tajvanom danas još veća pretnja po SAD nego što je ikad ranije bio. Za Ameriku je nezamislivo da TSMC bude na teritoriji koju kontroliše Peking - kaže Rajanova.
Na Tajvanu postoji oko 20 kompanija koje proizvode čipove, a to ovu državu čini ključnom ne samo za IT industriju već i za globalnu ekonomiju.
- Čak i najmanji poremećaj u proizvodnji čipova u TSMC može, na primer, da dovede do zaustavljanja proizvodnje u celoj automobilskoj industriji - navodi Dojče vele.
INTERES I ZNANJE
Aleksander Gorlak, stručnjak za Kinu sa Oksforda, kaže za DW da nijedna druga zemlja ne juri tehnološku dominaciju kao Kina.
- Kina ima ogroman interes da preuzme tajvansko znanje u proizvodnji čipova jer ima dovoljno rudnog bogatstva potrebnog za tu proizvodnju. Zbog toga zemlje poput Nemačke i SAD ne smeju mirno da posmatraju pokušaje Kine da preuzme Tajvan. U tom slučaju, nijedna kola više ne bi mogla da budu proizvedena ako Tajvan prestane da pravi mikročipove - rekao je on.
Kurir.rs/Andrija Ivanović
NE PROPUSTITE
