Jendog jutra u oktobru prošle godine najviši američki obaveštajni, vojni i diplomatski čelnici ušli su u Okruglu sobu na hitan sastanak sa predsednikom Džoom Bajdenom.
Stigli su sa poverljivom obaveštajnom analizom, sastavljenom od nedavnih satelitskih snimaka koji su napravljeni, presretnutih komunikacija i drugih izvora, a kojia je govorila o planovima predsednika Rusije Vladimira Putina da započne invaziju na Ukrajinu.
Mesecima su zvaničnici Bajednove administracije posmatrali kako Putin okuplja desetine hiljada vojnika i šalje tenkove i rakete duž ukrajinske granice, piše Vašington post u velikom tekstu u kome donosi hronologiju događaja koji su se uoči ruske invazije na Ukrajinu odvijali iza zatvorenih vrata.
Kako je leto prolazilo, Džejk Salivan, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost, usresredio se na sve brojnije obaveštajne podatke o Rusiji i Ukrajini. Dogovorio je sastanak u Ovalnoj kancelariji nakon što je postao uveren da je ruska invazija na Ukrajinu izvesna.
Bio je to jedan od nekoliko sastanaka te jeseni. Bajden i potpredsednica Kamala Haris zauzeli su svoja mesta u foteljama ispred kamina, dok su se sržavni sekretar Entoni Blinken, ministar obrane Lojd Ostin i general Mark A. Mili pridružili direktorima obaveštajnih službi i CIA-e na sofama oko stočića za kafu.
Ulazak SAD-a u novi sukob nakon katastrofe u Avganistanu
Bajdenu su tada rekli da obaveštajni podaci o Putinovim operativnim planovima pokazuju da je sve spremno za masovni napad na Ukrajinu. Američka obaveštajna zajednica imala je svoje izvore u ruskom političkom vođstvu, špijunskom aparatu i vojsci, od viših nivoa do najnižih činovnika, tvrde američki zvaničnici.
Puno radikalniji od moskovske aneksije Krima 2014. i podsticanja separatističkog pokreta u istočnoj Ukrajini, Putinovi ratni planovi predviđali su zauzimanje većine ukrajinske teritorije.
Bajden, koji je preuzeo dužnost obećavajući da će zemlju držati podalje od novih ratova, bio je odlučan da Putina treba ili odvratiti ili mu se suprotstaviti, kao i da SAD ne smeju da deluju same.
Ipak, NATO nije bio jedinstven oko stava prema Moskvi, a kredibilitet SAD-a bio je slab. Nakon katastrofalne okupacije Iraka, haosa koji je usledio nakon povlačenja SAD-a iz Avganistana i četiri godine nastojanja Donalda Trampa da potkopa NATO savez, Bajden nije mogao da bude siguran da može efikasno da predvodi zapadni odgovor na ekspanzionističku Rusiju.
Ukrajina je bila problematična bivša sovjetska republika sa istorijom korupcije, a odgovor SAD-a i saveznika na raniju rusku agresiju je bio nesiguran i podeljen. Kada dođe do invazije, Ukrajincima će biti potrebne značajne količine novog oružja za odbranu. Premalo oružja je moglo da garantuje rusku pobedu. Ali previše bi moglo da izazove direktan sukob NATO-a sa nuklearno naoružanom Rusijom.
Ovaj izveštaj, sa dosad neobjavljenim detaljima, baca novo svetlo na borbu SAD-a za vraćanje verodostojnosti, pokušaj balansiranja tajnosti oko obaveštajnih podataka sa potrebom da saveznike uveri u njihovu istinitost i izazov određivanja kako će najmoćniji svetski vojni savez pomoći ne baš savršenoj demokratiji na ruskoj granici a da NATO ne ispali nijedan metak.
"Napad na Kijev sa dve strane, uklanjanje Zelenskog"
Vašington post piše da je tekst napisan nakon razgovora sa više od 30 visokih zvaničnika SAD-a, Ukrajine, Evrope i NATO-a. Neki su govorili pod uslovom anonimnosti. Kontaktirali su i Kremlj, ali nisu dobili odgovor.
-Procenjujemo da planiraju da izvrše značajan strateški napad na Ukrajinu iz više smerova istovremeno, rekao je na sastanku Mili. Napad je trebalo da bude brz i da zatekne ukrajinske snage nespremne.
Prema obaveštajnim podacima, Rusi bi došli sa severa, s obe strane Kijeva. Deo vojske bi se kretao kroz ukrajinski grad Černigov, dok bi drugo krilo Kijev napalo na zapadu, napredujući prema jugu iz Belorusije, kroz prirodni koridor između "zone isključenja" oko nuklearne elektrane Černobilj i okolnog močvarnog tla.
Odvojeno, ruske snage će doći sa istoka i proći kroz centralnu Ukrajinu do reke Dnjepar, dok će trupe sa Krima preuzeti jugoistočnu obalu. Te bi akcije mogle da potraju nekoliko endelja, predviđali su ruski planovi.
Nakon što bi zastale da se pregrupišu i ponovo naoružaju, ruske snage bi krenule prema zapadu, prema liniji sever-jug koja se proteže od Moldavije do zapadne Belorusije, ostavljajući okrnjenu ukrajinsku državu na zapadu - područje koje je prema Putinovoj računici bilo naseljeno nepopravljivim neonacističkim rusofobima.
Rusko raspoređivanje trupa i gomilanje zaliha
SAD dobile su "detalje" o tajnim planovima Kremlja, dok je Rusija i dalje poricala da namerava da započne rat, objasnila je kasnije direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hajnes.
Planovi su uključivali ne samo pozicioniranje trupa i naoružanja i operativnu strategiju nego i finese poput Putinovog “neuobičajenog i naglog povećanja finansiranja za vojne operacije u vanrednim situacijama i za povećanje rezervnih snaga, čak i dok druge hitne potrebe, poput odgovora na pandemiju, nisu imale dovoljno resursa, rekla je.
Ovo nije bila puka vežba zastrašivanja, za razliku od velikog ruskog raspoređivanja snaga u aprilu, kada su Putinove snage pretile ukrajinskim granicama, ali nikada nisu napale. Nekima u Beloj kući bilo je teško da zamisle razmere ambicija ruskog lidera.
-To nije izgledalo kao nešto što bi razumna zemlja preduzela, rekao je kasnije jedan od učesnika sastanka o planiranoj okupaciji Ukrajine.
Delovi Ukrajine bili su duboko antiruski raspoloženi, što je podiglo avet pobune čak i ako Putin sruši vladu u Kijevu. Pa ipak, obaveštajni podaci su pokazali da je sve više i više trupa pristizalo i spremalo se za punu kampanju. Oružje, hrana i ključne zalihe stizali su u ruske baze.
Bajden je svoje savetnike pitao misle li zaista da će ovaj put Putin da napadne. Da, potvrdili su. Ovo je stvarno. Iako će administracija tokom sledećih nekoliko meseci javno insistirati na tome da ne veruje da je Putin doneo konačnu odluku, jedino što njegov tim nije mogao reći predsjedniku tog dana bilo je tačno vreme kada će ruski predsednik da naredi napad.
Putinu isticalo vreme za napad, Evropa se bavila sama sobom
Direktor CIA-e Vilijam Barns, koji je bio ambasaodr SAD-a u Moskvi i imao je direktnije kontakte sa Putinom od bilo koga u Bajdenovoj administraciji, na sastanku je rekao da je Putin fiksiran na Ukrajinu.
Kontrola nad zemljom bila je sinonim za Putinov koncept ruskog identiteta i autoriteta. Smatrao je da preciznost planiranja rata, zajedno sa Putinovim uverenjem da Rusija treba ponovo da apsorbuje Ukrajinu, nije ostavila sumnje da je Putin spreman da izvrši invaziju.
-Verovao sam da je prilično ozbiljan, rekao je Barns nekoliko meseci kasnije, prisećajući se brifinga.
Do kasnog leta, dok su sastavljali obaveštajne podatke sa granice i iz Moskve, analitičari koji su svoje karijere proveli proučavajući Putina bili su sve uvereniji da je ruski lider, i sam bivši obaveštajni oficir, video da se prostor za invaziju smanjuje.
Ukrajinci su već dvaput izašli na ulice tražeći demokratsku budućnost, bez korupcije i bez uplitanja Moskve, tokom Narandžaste revolucije 2004.-2005. i protesta na Majdanu 2013.-2014. koji su prethodili ruskoj aneksiji Krima.
U svojoj projeni analitičari su zaključili da je Putin, koji je trebalo da napuni 69 godina, shvatio da mu ponestaje vremena da zacementira svoje nasleđe kao jednog od velikih ruskih vođa, onoga koji je obnovio rusku nadmoć na evroazijskom kontinentu.
Analitičari su tvrdili da je Putin izračunao da bi bilo kakav zapadni odgovor na pokušaj osvajanja Ukrajine silom izazvao veliki bes, ali da bi posledice bile ograničene. Ruski lider, tvrdili su, vjeruje da je Bajdnova administracija ponižena katastrofalnim američkim povlačenjem iz Avganistana i da želi izbegne nove ratove.
Četiri važna pravila
Vašington post zatim navodi i da su uspostavljena četiri važna pravila:
1. Ne sme se dogoditi oružani sukob između američke vojske i NATO-a s Rusijom.
2. Rat mora ostati unutar geografskih granica Ukrajine.
3. Trebalo bi ojačati i održati jedinstvo NATO-a.
4. Trebalo bi ojačati Ukrajinu i dati joj sredstva za borbu.
Bajdenova administracija takođe je imala još jednu brigu – Volodimira Zelenskog, ukrajinskog predsednika, jer se bojala da on nije dorastao Putinu, a I sva matematika je bila na strani Rusije.
Sastanak Blinkena i Zelenskog
Zato je Bajden poslao državnog sekretara Entonija Blinkena da razgovara sa ukrajinskim predsednikom, u Glazgovu, na marginama međunarodnog samita o klimatskim promenama. Zelenskom je tada rečeno koje podatke ima Amerika i da im se sprema napad.
I Blinken je priznao, kasnije, da je do tog sastanka došlo. “Bili smo samo nas dvojica, dva metra jedan od drugog”, rekao je on u jednom intervjuu.
Ipak, Zelenski je tada bio skeptičan, a u prvi mah je smatrao da su američki obaveštajni podaci da će ih Rusija napasti samo spekulacije.
Manje od dve sedmice nakon sastanka u Glazgovu, ukrajinski šef diplomatije i šef kabineta Zelenskog, posetili su Stejt Department gde im je visoki američki zvaničnik koji ih je dočekao jasno rekao: “Momci, kopajte rovove!”
Službene smernice zabranjivale su američkim obaveštajnim agencijama da dele taktičke informacije koje bi Ukrajina mogla upotrebiti za pokretanje ofanzivnih napada na lokacije ruskih trupa na Krimu ili protiv separatista koje podržava Kremlj na istoku, pa zato KIjev nije nikada dobio detalje onoga šta je Vašington znao.
Blinken se i ranije susreo sa ukrajinskim predsjednikom i mislio je da ga poznaje dovoljno dobro da može iskreno da razgovara, iako se činilo nestvarnim "reći nekome da veruješ da će njegova zemlja biti napadnuta".
Zelenski mu se činio "ozbiljnim, odlučnim, stoičkim", delom uveren u ono što čuje, delom u neverici. Rekao je da će obavestiti svoje savetnike. Ali Ukrajinci su u prošlosti videli brojne ruske prevare, a Zelenski je očito bio zabrinut zbog ekonomskog kolapsa ako njegova zemlja zapadne u paniku, rekao je Blinken.
Blinkenova prezentacija i skepticizam Zelenskog postavili su obrazac koji će se ponavljati tijekom sljedećih nekoliko meseci. Ukrajinci nisu mogli sebi da prijušte da u potpunosti da odbace informacije američkih obaveštajnih službi. Ali iz njihove perspektive, informacije su bile spekulativne.
Zelenski je čuo američka upozorenja, prisetio se kasnije, ali je rekao da Amerikanci nisu nudili oružje kakvo je Ukrajini potrebno za odbranu.
-Možete reći milion puta: 'Slušajte, možda će biti invazije.' U redu, možda će biti invazije - hoćete li nam dati avione? Hoćete li nam dati protivvazdušnu osbranu? 'Pa, vi niste članica NATO-a' O, dobro, o čemu onda pričamo?", rekao je Zelenski.
* Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
