Rat u Ukrajini približio je opasnost od nuklearnog rata i napravljene su kompjuterske simulacije šta bi se dogodilo u slučaju upotrebe nuklearnih bombi.
Skoro dve trećine svetske populacije bilo bi zbrisano nuklearnim ratom, pokazalo je novo istraživanje.
Naučnici kažu da bi više od pet milijardi ljudi umrlo od gladi nakon velikog sukoba.
Vodeći autor profesor Lili Sja, sa Univerziteta Ratgers u Nju Džersiju, rekla je: „Podaci nam govore jedno. Moramo sprečiti da se nuklearni rat ikada dogodi“.
Modeli su pokazali da bi vatrene oluje ispuštale čađ u gornju atmosferu koja bi blokirala Sunce što bi rezultiralo globalnim propadanjem useva.
Devet država, uključujući Veliku Britaniju, trenutno kontroliše više od 13.000 komada nuklearnog oružja.
Čak bi i sukob između novih nuklearnih država "desetkovao proizvodnju hrane i rezultirao široko rasprostranjenom glađu", upozorava se u izveštaju.
Studija pokazuje da bi Velika Britanija, SAD, Nemačka, Francuska i Kina bile uništene i skoro bez života do druge godine
Ali mesta kao što su Argentina i Australija ne bi imala mrtvih, iako bi stoka u drugim zemljama nestala i ne bi postojala trgovina.
Profesor Alan Robock, koautor, dodao je: „I dalje bi bilo dovoljno domaće proizvodnje za njih, ali možete zamisliti da će biti flotile gladnih izbeglica iz Azije na putu tamo.
Pretnja upotrebe nuklearnog oružja za odvraćanje napada je pretnja bombaša samoubice.
„Jer ako ih koristite, svi u vašoj zemlji će umreti od gladi".
Američki tim je izračunao koliko će čađ putovati iz pet manjih indijsko-pakistanskih ratova i jednog velikog američko-ruskog rata na osnovu veličine arsenala svake zemlje.
Alat za klimatske prognoze procenio je uticaj na kukuruz, pirinač, jaru pšenicu i soju od zemlje do zemlje.
Istraživači su takođe ispitali projektovane promene u pašnjacima stoke i morskom ribarstvu.
Lokalizovani rat između Indije i Pakistana, globalna prosečna kalorijska proizvodnja smanjena je za sedam odsto u roku od pet godina.
U najgorem slučaju – koji uključuje SAD i Rusiju – ovo bi poraslo na 90% tri do četiri godine nakon završetka borbi.
Pad prinosa bio bi najteži u zemljama srednje visoke geografske širine, uključujući velike izvoznike kao što su Rusija i SAD.
To bi moglo da izazove ograničenja i izazove ozbiljne poremećaje u zemljama Afrike i Bliskog istoka koje zavise od uvoza.
Ovo bi izazvalo katastrofalan poremećaj globalnog tržišta hrane. Čak i pad od sedam procenata premašio bi najveći otkako su počeli da se beleže 1961. godine.
Prema najvećem ratnom scenariju, više od 75% planete bi gladovalo u roku od dve godine.
Korišćenje useva hranjenih za stoku kao ljudsku hranu ili smanjenje otpada imalo bi minimalne koristi.
Profesor Sja je rekao: „Budući rad će doneti još više detalja u modele useva.
„Na primer, ozonski omotač bi bio uništen zagrevanjem stratosfere, proizvodeći više ultraljubičastog zračenja na površini, i moramo da razumemo taj uticaj na zalihe hrane.
Naučnici za klimu na Univerzitetu Kolorado kreiraju detaljne modele čađi za određene gradove - kao što je Vašington DC.
Inventari svake zgrade će dati tačniju sliku o tome koliko bi dima bilo proizvedeno.
Studija je objavljena u časopisu Nature Food. Ranije ove godine, drugi američki tim otkrio je da bi nuklearni rat između SAD-a i Rusije mogao da izazove „malo ledeno doba“ koje će trajati hiljadama godina.
U prvom mesecu nakon detonacije, prosečne globalne temperature bi pale za oko 13 stepeni Farenhajta.
Ovo bi nadmašilo one u najnovijem ledenom dobu koje se završilo pre 11.700 godina ubijanjem vunastog mamuta.
Jednom kada se dim pusti u gornju atmosferu, širi se globalno - i utiče na sve.
Morski ekosistemi bi takođe bili devastirani kako u početku tako iu novom stanju okeana - što bi rezultiralo dugoročnim uticajima na ribarstvo i druge usluge.
Profesor Robok, takođe iz Rutgersa, rekao je da istraživači već imaju više nego dovoljno informacija da znaju da bi nuklearni rat bilo koje veličine uništio globalne sisteme hrane - ubijajući milijarde ljudi u tom procesu.
Rekao je: „Ako nuklearno oružje postoji, ono se može upotrebiti, a svet se nekoliko puta približio nuklearnom ratu.
„Zabrana nuklearnog oružja je jedino dugoročno rešenje"
„Pet godina star Ugovor UN o zabrani nuklearnog oružja ratifikovalo je 66 zemalja, ali nijedna od devet nuklearnih država.
„Naš rad jasno pokazuje da je vreme da tih devet država posluša nauku i ostatak sveta i potpiše ovaj sporazum.
Kurir.rs/Mirror
NE PROPUSTITE
