Najnovije vesti

OTVARA SE NOVI FRONT U RATU? Posle eksplozija na gasovodu, raste strah da bi Moskva mogla da ima nove mete, i to van Ukrajine!
Foto: EPA-EFE/Danish Defence Command

analiza

OTVARA SE NOVI FRONT U RATU? Posle eksplozija na gasovodu, raste strah da bi Moskva mogla da ima nove mete, i to van Ukrajine!

Planeta
14:26h

Čini se da evropska energetska kriza ulazi u opasnu novu fazu.

Ukoliko se potvrde sumnje — ili jednostavno porastu — da Rusija stoji iza eksplozija koje su u ponedeljak izazvale tri curenja na dva gasovoda Severni tok ispod Baltičkog mora, bezbednosne implikacije za kontinent bile bi dalekosežne.

Ideja da su podvodna energetska i komunikaciona infrastruktura EU sada ruska meta naterala bi evropske vojske da se pripreme za u velikoj meri neočekivani novi front u ukrajinskom ratu koji bi ih mogao dovesti u direktan obračun sa ruskom mornaricom.

Britanija već duže vreme izražava bojazan da bi ruske podmornice u Atlantiku i drugim severnim vodama mogle da udare na podmorske kablove koji su ključni za internet. Ovonedeljne eksplozije čine da ti strahovi izgledaju manje nerealni i podsete na vrhunac Hladnog rata, kada su NATO i sovjetske flote – a posebno njihove podmornice – igrale velike igre mačke i miša na Baltiku.

Kao pokazatelj da se zemlje utrkuju da preduzmu dodatne mere predostrožnosti, norveški ministar nafte i energetike Terje Asland rekao je nacionalnoj televiziji NRK kasno u utorak da će biti "preduzeti koraci za podizanje spremnosti“ u vezi sa infrastrukturom nafte i gasa nakon razgovora između vlade, vojske, policije i operatera.

Do curenja gasa iz Severnog toka došlo je dan nakon što su norveške vlasti pozvale na oprez nakon što su uočeni neidentifikovani dronovi u blizini naftnih i gasnih platformi. U julu je britanska Kraljevska mornarica izdala neobično konkretnu izjavu da je pratila ruske podmornice niz norvešku obalu.

Istrage o curenju gasa su u toku u Danskoj i Švedskoj, zemljama čije su teritorije najbliže mestima incidenta. Danska premijerka Mete Frederiksen nazvala je eksplozije namernim napadom ali nije identifikovala krivca. Švedska premijerka Magdalena Anderson je takođe rekla da je to "verovatno nameran čin, odnosno da je verovatno akt sabotaže“.

Čini se da su drugi evropski lideri već odlučili koga da okrive, piše Politiko.

"Danas smo se suočili sa aktom sabotaže“, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki u utorak. Iako nije eksplicitno imenovao Rusiju, on je to nagovestio i dodao: "Ne znamo sve detalje onoga što se dogodilo, ali jasno vidimo da je to akt sabotaže, vezan za sledeći korak eskalacije situacije u Ukrajini".

Ukrajina je bila manje suzdržana po tom pitanju. Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika, nazvao je incidente "terorističkim napadom koji je planirala Rusija i aktom agresije na EU“.

Robert Habek, nemački vicekancelar i ministar ekonomije, brzo je naglasio ozbiljnost odbrambenih mera koje bi mogle biti upotrebljene.

"Mi smo, naravno, u situaciji u Evropi i Nemačkoj gde je kritična infrastruktura — i snabdevanje energijom se može ubrojati u nju — potencijalna meta. Nemačka je zemlja koja zna kako da se brani, a Evropa je kontinent koji može da zaštiti svoju energetsku infrastrukturu“, rekao je on.

Dok EU čeka odgovore, neki već odmeravaju kakvu je poruku Rusija želela da pošalje ako se pokaže da je ovo čin namerne sabotaže.

Moravjecki i Frederiksen pojavili su se zajedno u Golenijovu, u Poljskoj, na ceremoniji otvaranja drugog gasovoda — Baltički gasovod (Baltic Pipe) od Norveške do Poljske, koji bi trebalo da proradi u subotu.

Ako je iza curenja Severnog toka stajala Rusija, onda je taj tajming možda bio nameran, kaže Simon Taljapijetra, viši saradnik u Brojgelovom istraživačkom centru specijalizovanom za energetsku i klimatsku politiku EU.

"Baltički gasovod je bila glavna avenija za Poljsku da se diverzifikuje od Rusije … ovo bi mogla biti simbolična stvar“, rekao je on i dodao da bi Rusija takođe mogla da izbaci iz upotrebe alternativnu liniju snabdevanja Poljske.

Ključna implikacija za Evropu ide mnogo dalje od čistog simbolizma, dodao je on.

"Evropa bi sada trebalo da shvati da energetska infrastruktura predstavlja bezbednosne rizike“, rekao je Taljapijetra. "Ako se nešto ovakvog dogodi našoj cevi u Norveškoj ili u Alžiru ove zime, mi smo u velikoj nevolji. Moramo da povećamo naše bezbednosne aktivnosti na našoj kritičnoj energetskoj infrastrukturi jer bi neprijateljski akteri mogli da repliciraju ovu vrstu akcije".

Ključno pitanje je zašto bi Rusi sabotirali sopstvene gasovode, vitalne arterije koje su donedavno donosile novac Moskvi. Međutim, s obzirom da Severni tok 2 još nije pušten u rad a da je Rusija zatvorila Severni tok 1 ranije u septembru, stvarne implikacije ovih incidenata na snabdevanje gasom za Evropu — i finansijski trošak za Gasprom i Rusiju — su zapravo ništavne.

Čin sabotaže bi se takođe uklopio u rusku doktrinu skrivenih činova agresije koji su osmišljeni da zastraše i uznemire, kao što je trovanje u Solsberiju u Velikoj Britaniji 2018. godine, eksplozija češkog skladišta oružja 2014. godine i niz eksplozija u skladištu oružja u Bugarskoj, poslednja u julu ove godine.

Sam Kremlj je curenje gasa u Baltičkom moru nazvao "zabrinjavajućim“. Portparol Dmitrij Peskov je rekao: "Trenutno ne možemo isključiti nijednu mogućnost. Očigledno je da postoji neka vrsta uništenja cevi. Pre rezultata istrage, nemoguće je isključiti bilo koju opciju“.

Dva curenja su se dogodila u blizini gasovoda Severni tok 1, severoistočno od danskog ostrva Bornholm, a jedno curenje je prijavljeno u blizini gasovoda Severni tok 2 kod jugoistočne obale ostrva, saopštila je u utorak danska pomorska uprava. Portparol danske komande odbrane rekao je da su se dva curenja dogodila u morskoj oblasti koja je deo danske ekskluzivne ekonomske zone (EEZ), ali ne u obalnim teritorijalnim vodama, a jedno se dogodilo u EEZ Švedske.

Švedska nacionalna seizmička mreža detektovala je dve različite eksplozije u toj oblasti u ponedeljak, jednu u 2.03, a drugu u 19.04, javio je nacionalni emiter SVT. Geološki zavod Danske i Grenlanda saopštio je da je zabeležio dva "potresa“ u vreme koje odgovara vremenu prijavljenog curenja gasa. Seizmografski signali oba događaja "ne liče na signale zemljotresa. Oni zaista podsećaju na signale koji se obično snimaju od eksplozija“, saopštila je organizacija.

Oko svake lokacije uspostavljena je zabranjena zona od 5 nautičkih milja, saopštile su baltičke pomorske agencije.

Danska vojska objavila je slike oblaka mehurića gasa koji talasaju površinu mora.

Švedski ministar odbrane Peter Hultkvist rekao je u utorak nacionalnom radiju Sveriges Radio da se njegova vlada sada "intenzivno fokusira na prikupljanje informacija".

"Samo činjenica da postoji takvo curenje je ozbiljna, po našem mišljenju“, rekao je Hultkvist. "Pošto postoje različite vrste scenarija [koji bi mogli biti iza curenja], moramo ovo pažljivo i ozbiljno da razmotrimo".

Kurir.rs/Politiko

Bonus video:

ŠOKANTNA IZJAVA ŠORMAZA: Ukrajina je stigla do GRANICE SA RUSIJOM! Vojska Kijeva broji do 900.000 hiljada PUTIN JE U PROBLEMU
02:47

ŠOKANTNA IZJAVA ŠORMAZA: Ukrajina je stigla do GRANICE SA RUSIJOM! Vojska Kijeva broji do 900.000 hiljada PUTIN JE U PROBLEMU

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja