Najnovije vesti

UGALJ JE IZGRADIO EU, DA LI ĆE JE GAS UNIŠTITI? Borba oko snabdevanja preti jedinstvu Unije, ova zima će biti KLJUČNA
Foto: Shutterstock

SOLIDARNOST ILI kriza

UGALJ JE IZGRADIO EU, DA LI ĆE JE GAS UNIŠTITI? Borba oko snabdevanja preti jedinstvu Unije, ova zima će biti KLJUČNA

Planeta

Pre sedamdeset godina, nakon razornog rata, energija je – posebno ugalj – bila ta koja je prvi spojila evropske zemlje da formiraju zajedničko tržište u potrazi za mirom.

Danas, u novoj eri rata i geopolitičkog rivalstva, energija još jednom — ovaj put gas — preti da pocepa to jedinstvo, navodi portal Poilitiko.

Čini se da će sve ogorčenije optužbe zbog odgovora bloka na rusku upotrebu oružja u snabdevanju Evrope gasom zaseniti neformalni samit EU u Pragu u petak.

Ilustracija
Ilustracijafoto: Shutterstock

Lideri koji se okupljaju u glavnom gradu Češke nadaju se da će se dogovoriti oko zajedničkog pristupa za snižavanje rastućih cena gasa i zaštitu preduzeća i građana ove zime i kasnije.

Ali izazovi sa kojima se suočavaju su ozbiljni. Poslednjih dana došlo je do javnih rasprava između nacija na najvišim nivoima.

Nemačku, ekonomsku moć Evropske unije, drugi optužuju da je pokazala nedostatak solidarnosti trošeći 200 milijardi evra da zaštiti svoje potrošače i preduzeća od uticaja visokih cena energije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala je rizike za evropsko jedinstvo. Ruska „manipulacija i naoružanje energijom… namerno pokušava da uceni i podeli bliske partnere“, rekla je ona u zajedničkoj izjavi sa norveškim premijerom u četvrtak.

Pitanja sa kojima se lideri suočavaju u petak su filozofska koliko i tehnička.

Dok će svaki lider govoriti o potrebi da pokaže „solidarnost“ u podršci Ukrajini i uprkos pritisku Rusije na snabdevanje gasom, ostaje neslaganje oko toga kako izgleda solidarnost.

S jedne strane, koalicija zemalja traži veću hitnost od Evropske komisije u primeni nekog oblika univerzalnog ograničenja cene gasa , tvrdeći da će ograničenje imati koristi od manje dobrostojećih zemalja.

U međuvremenu , Nemačka , najmoćnija članica bloka — koja je dugo bila rezervisana po pitanju gornje granice cena — forsira alternativni način solidarnosti. Berlin želi da snizi cene gasa pregovaranjem o kupovini kao jedan zajednički blok od 27 zemalja.

Ilustracija
Ilustracijafoto: Shutterstock

EU „treba da objedini svoju tržišnu moć i orkestrira pametno i sinhronizovano ponašanje pri kupovini među zemljama EU tako da pojedine zemlje EU ne nadmašuju jedna drugu i ne povećavaju cene na svetskom tržištu“, rekao je ranije ove nedelje nemački ministar ekonomije Robert Habek. Zajednička tržišna moć Evrope je „ogromna“, dodao je on.

Nemački kancelar Olaf Šolc je nagovestio da je voljan da razgovara o različitim opcijama i u stvari, sve zemlje prepoznaju potrebu da se udruže; duh koji je uhvaćen u pozivu predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela ove nedelje za „istinsku energetsku uniju“.

Ali retorika evropske solidarnosti se već sukobljava sa nacionalnim interesima dok vlade pripremaju svoje stanovništvo za racionalizaciju energije i potencijalno isključenje struje.

„Prag je jedna stvar“, rekao je visoki zvaničnik iz zemlje koja podržava ograničenje cene gasa. „Možemo li da zaustavimo igru u kojoj svi igraju solo umesto da rade zajedno? Svi smo zajedno radili na pandemiji, sada sa energijom, svaka je zemlja za sebe.”

Stare izvesnosti se ruše

Energetska kriza, kao i pandemija pre nje, predstavlja pretnju za EU ​​toliko ogromnu da stare izvesnosti i prakse padaju.

Države su već preduzele korake nezamislive pre samo nekoliko meseci. Nemačka i Francuska su dovele velike energetske kompanije kao što su EDF i Uniper pod državnu kontrolu. Zemlje EU u cjelini dogovorile su značajna, obavezna smanjenja potražnje za električnom energijom i finalizirale planove za intervenciju na tržištima kako bi oporezovali profit elektroenergetskih kompanija i preraspodijelili ga građanima i preduzećima kojima je potrebna pomoć u plaćanju računa.

Ilustracija
Ilustracijafoto: EPA/MARTIN DIVISEK

S obzirom na to da su skladišta gasa sada na 90 odsto u celom bloku a da su veleprodajne cene gasa pale sa svog letnjeg maksimuma, neke diplomate EU su oprezno optimistične da bi blok ipak mogao da preživi ovu zimu bez većih nestašica ili isključenja struje.

Ali, kako je prošle nedelje rekao komesar EU za energetiku Kadri Simson, „sledeća zima će biti još teža“.

To je delom i zato što će blok morati da počne da puni skladišta gasa od sledećeg proleća bez osnovne linije snabdevanja ruskim gasom, koja je do ove godine obezbeđivala 40 odsto potreba EU.

Te zemlje koje sada podržavaju ideju o kolektivnoj kupovini gasa ukazuju na ovogodišnju žurbu da se popune skladišta i način na koji je to podiglo cene.

Kada se skladištimo gasom u leto 2023., jedan visoki diplomata EU je rekao: „Moramo se pobrinuti da koordiniramo jedni s drugima, na takav način da sami ne dižemo cenu u Evropi“.

Drugi veliki test evropske solidarnosti, ove zime i kasnije, biće njena sposobnost da podeli te zalihe gasa između zemalja u slučaju nestašice. Ako to ne učinite, rekla je Elisabetta Cornago, viši naučni saradnik Centra za evropske reforme think tank, naštetilo bi ne samo blagostanju ljudi – već i veri u samu EU.

„To će značiti zatvaranje preduzeća ili, u zavisnosti od toga koliko je zima hladna, to bi moglo značiti nedovoljno gasa za zagrevanje domova u delovima EU“, rekla je ona.

„To je ekstreman scenario, ali ako se to dogodi i koncept 'energetske solidarnosti' ne bude preveden u stvarne tokove, onda postoji rizik da to iskoriste populističke snage - i da izazove reakciju protiv Brisela.

Kada je 9. maja 1950. pokrenuo Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, francuski ministar inostranih poslova Robert Šuman je izjavio da će se ona učvrstiti u solidarnosti u srcu kontinenta, samo pet godina nakon završetka Drugog svetskog rata.

Zajedničko tržište uglja i čelika učinilo bi „svaki rat između Francuske i Nemačke... ne samo nezamislivim već i materijalno nemogućim“, rekao je on.

Iako je takav sukob danas nezamisliv, ogorčena borba za obezbeđivanje osnovnih resursa i dalje preti evropskom projektu do sada najkritičnijim testom.

(Kurir.rs/Politico)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja