Najnovije vesti

KRIM JE VELIKA ZAMKA ZA RUSKU VOJSKU! Spremaju se diverzantske i partizanske grupe za akciju, kažu BIĆE LAKŠE NEGO U HERSONU
Foto: ap Gavriil Grigorov, Vladimir Mordunov UPI Profimedia, epa SERGEY DOLZHENKO, ap Leo Correa, epa OLEG PETRASYUK

raste napetost

KRIM JE VELIKA ZAMKA ZA RUSKU VOJSKU! Spremaju se diverzantske i partizanske grupe za akciju, kažu BIĆE LAKŠE NEGO U HERSONU

Planeta
23:05h

Ljudi sa Krima su opisali rastuću napetost širom crnomorskog poluostrva jer sve više očekuju pojavu direktnih sukoba. Kažu da se sada spremaju diverzantske i partizanske grupe na teritoriji koju je 2014. godine ilegalno anektirala Rusija.

Frustracija i panika rastu, zbog svega, od regrutacije do cena koje skaču. Uznemirena ruska elita pokušava da proda svoje kuće i vikendice, ali ne pronalazi kupce. Kada je Vladimir Putin u februaru započeo svoju sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu, malo ljudi je očekivalo da će ukrajinske snage devet meseci kasnije zapretiti povratkom Krima. Međutim, to više ne izgleda kao vojna nemogućnost, nakon što su dobro organizovane trupe Kijeva pokazale da mogu da isteraju ruske snage u ofanzivnim operacijama oko Harkova na severoistoku Ukrajine i Hersona na jugu.

Antiruski partizani

Tamila Taševa, stalna predstavnica ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na Krimu, polaže velike nade da će poluostrvo završiti ponovo u ukrajinskim rukama.

- Da, naravno, sasvim je moguće da ćemo vratiti Krim. Naš cilj je povratak celokupne naše teritorije, što naravno uključuje i Krim - rekla je ona za Politiko.

Taševa, 37-godišnja krimska Tatarka, čija porodica živi na poluostrvu, zauzeta je pripremanjem planova za ono što će se dogoditi nakon što Krim bude „deokupiran“ i izrađuje pravni okvir za suočavanje sa složenim pitanjima tranzicione pravde koja će uslediti. Ona kaže, iako bi Kijev više voleo da se poluostrvo vrati bez borbe, „vojni put će možda da bude jedino rešenje“.

- Situacija je sada veoma drugačija od 2014. Imamo dosta komunikacije sa ljudima na Krimu i oni su sve više ljuti zbog visokih cena hrane i nestašice lekova. I došlo je do porasta antiratnih protesta, posebno od početka regrutacije i delimične mobilizacije – rekla je.

Oslobađanje lakše od Hersona?

Oslobađanje Krima može da bude lakša operacija od deokupacije Hersonske oblasti, smatra vojni ekspert, rezervni pukovnik Oružanih snaga Ukrajine Roman Svitan. On je u emisiji Radija NV ispričao kako bi Oružane snage Ukrajine mogle da oslobode Krim beskontaktnim ratovanjem.

- Nećemo morati odmah da uđemo na Krim da bismo uništili ruske trupe. Zadatak svake vojske je da uništi neprijatelja. A Krim je velika zamka za rusku vojsku. Ovo je velika zamka za vojsku ako neprijatelj ima dalekometno oružje. A mi ga imamo - kaže Svitan.

Međutim, ekspert napominje da je Ukrajini potrebno više naoružanja dugog dometa, bilo od državne vojne industrije Ukroboronproma, bilo od zapadnih partnera.

- Uništavanje ruskih trupa na Krimu izvršićemo beskontaktnim ratovanjem. A posle razaranja, oslobođenje Krima biće mnogo lakše. Oružje velikog dometa će ih jednostavno uništiti - smatra Svitan. Istovremeno, dodao je ekspert, neophodno je uništiti Krimski most.

- Za to će ipak biti potrebno da ponovo udarimo Krimski most... Sistemi HARM će ugasiti svu protivvazdušnu odbranu i naša avijacija će početi da deluje, kao dopuna sistemima za uništavanje velikog dometa. Jer samo zauzimanje Krima može biti još lakša operacija od izmeštanja Rusa sa desne obale Dnjepra - objasnio je Svitan.

Za Putina, Krim je dugo bio “svetinja” — nazvao ga je „nerazdvojivim delom Rusije“ — i to je mnoge na Zapadu navelo da strahuju da bi to mogla da bude strateška crvena linija. U tom smislu teško da je pomogao i glavni zveckač nuklearnim oružjem, bivši predsednik Dmitrij Medvedev, koji je izneo zloslutna upozorenja o svakom napadu na Krim.

- Sudnji dan će doći veoma brzo. Biće veoma teško skloniti se - rekao je Medvedev, sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, ranije ove godine u komentarima koje je prenela novinska agencija TASS.

Ukrajinci su od avgusta u više navrata gađali ruske ciljeve na Krimu, uključujući vazdušne baze i brodove. Tenzije su, međutim, dramatično porasle nakon eksplozije 8. oktobra koja je oštetila Kerčki most, vitalnu liniju snabdevanja između Rusije i Krima.

Spremaju sabotaže

Ljudi na Krimu kažu da su Rusi nervozni i da su u lovu na proukrajinske simpatizere, plašeći se novih dela sabotaže. Kijev nikada nije zvanično preuzeo odgovornost za, najverovatnije, bombaški napad izveden pomoću kamiona.

- Posle je nastala panika. Od tada oficiri i vojnici vraćaju svoje porodice u Rusiju. I bogati pokušavaju da prodaju svoja imanja u vrednosti od 500.000 dolara do milion, ali tržište je mrtvo – rekao je jedan loklani IT radnik.

- Zbog sankcija, mnogo ljudi je ostalo bez posla, a cene svega, a posebno hrane, naglo su porasle, a ni izbora nema mnogo. Ako ste pre februara zarađivali 1.000 dolara mesečno, sada morate imati oko 3.000 dolara da biste bili tamo gde ste bili, a kako ćete to da uradite kada je turistička industrija mrtva – pita se on.

Meštani su ljuti što ne mogu da dobiju medicinsku pomoć jer su bolnice na poluostrvu pune ruskih vojnika ranjenih u borbama u Hersonu i Donjecku. Sa pogoršanjem situacije formira se, kažu, više partizanskih ćelija.

- Moja grupa patriota se dobro poznaje: učili smo i radili zajedno godinama i verujemo jedni drugima — pripremamo se i razumemo da će tajnost odrediti efikasnost naših akcija - rekao je jedan bivši bankar, koji je tvrdio da vodi sedmočlanu ćeliju.

Inspirisana eksplozijom na Kerčkom mostu, njegova ćelija planira da sabotira vojne objekte koristeći rudimentarne eksplozive napravljene od amonijum nitrata i dizel goriva.

- Ima mnogo provokatora i Rusi su uznemireni, tako da smo na oprezu. Poznajemo druge partizanske grupe, ali ne komuniciramo aktivno iz bezbednosnih razloga. Imamo dogovor sa šefom policije koji razume da Rusija gubi i zabrinut je — daće nam ključ svog arsenala kada bude potrebno uz naše obećanje da ćemo kasnije reći dobru reč za njega - dodao je on.

Najviši ukrajinski zvaničnici ismevaju Rusiju

Nedavne pobede Ukrajine u severoistočnoj i južnoj Ukrajini podstiču samouverene razgovore u Kijevu o Krimu, a otkako su se ruske snage povukle iz grada Hersona, 130 kilometara od najsevernijeg dela poluostrva, hor je samo postajao sve glasniji, kako se sve veći deo poluostrva približava u raketni domet Ukrajinaca.

Najviši ukrajinski zvaničnici ismevaju Rusiju, govoreći da će Krim uskoro biti pod kontrolom Ukrajine — čak do kraja ili početkom sledeće godine. Zelenski se više puta vraćao na temu: u oktobru je poručio liderima evropskih i američkih parlamenata: „Definitivno ćemo osloboditi Krim“.

Kurir.rs/Blic

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja