Vest dana što se tiče ukraijnskog rata je napad na dve vazduhoplovne baze Engels i Rjazanj i kasnija odmazda Rusije. Crni bilnas je troje poginulih i uništena dva aviona. Neki pričaju da su u pitanju Tu-160, neki Tu-95MS, ali konkretnih dokaza nema.
Ali zato su se pojavili snimci na kojima se vide oštećeni bombarderi dugog dometa TU-22M3.
Oštećeni zapravo nisu avioni na aerodromu Engels nego Djagiljevo kod Rjazanja
Međutim, više od materijalne štete svi se bave sa tim sa čime je napala Ukrajina. Bilo je priče da je u pitanju dron, pa raketa s obzirom na snimak koji su zabeležile sigurnosne kamere u Saratovskoj oblasti pred sam pad na aerodrom.
Najbliže isti i onom što se desilo bilo je saopštenje Ministarstva odbrane Rusije, koje je navelo da je napad izvela Ukrajina sa dronovima i da su poginule tri osobe, a uništena dva aviona.
"Ujutru 5. decembra Kijevski režim je pokušao da mlaznim bespilotnim letelicama sovjetske proizvodnje izvrši udar na vojne aerodrome „Djagilevo” u Rjazanjskoj oblasti i „Engels” u Saratovskoj oblasti. Ukrajinske bespilotne letelice koje lete na maloj visini presrele su PVO Vazdušno-kosmičke snage Rusije. Usled pada i eksplozije fragmenata mlaznih dronova na ruskim aerodromima, na dva aviona je lakše oštećena obloga trupa. Tri ruska vojna lica koja su bila na aerodromu smrtno su ranjena", saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Onda ubrzo se javio i ratni dopisnik Aleksandar Koc koji je naveo da je napad na aerodrom strateške avijacije Engels izveden, ne sa dronom nego strateškom besiplotnom letelicom sovjetske proizvodnje TU-141 Striž koja je preletela rastojanje od 709 km i zakucala se u aerodromsku pistu.
Inače ova bespilotna letelica poznata je i srpskim čitaocima, jer se pre nekoliko meseci, odnosno u martu 2022 se zakucala, odsnosno pala je u širi centar Zagreba u blizini Jarunskog jezera, kada se obrušila uz detonaciju na parking studenstskog doma.
Bilo je tu svakakvih, bajki, basni, mitova i legendi o tome ko je poslao ovu bespilotnu letelicu, kako je NATO sistem ranog upozoravanja otkazao pa je o tome govorio i hrvatski ministar odbrane Mario Banožić, da je mnogo toga "Vojna tajna".
Bilo kako bilo očigledno je jedno da Ukrajina ove besiplotne letelice i dalje čuva za napade na visokovredne ciljeve i da dosta njih iako je oboreno od strane ruske PVO i dalje postoje, ali se mnogo manje koriste.
VR-2 Striž/Tu 141
Koncern Tupovljev koji je poznat po proizvodnji strategijskih bombardera napravio je i strategijsku bespilotnu letelicu "jastreb" dometa 3.800 km. U pitanju je izviđačka besiplotna letelice. Plan Tupovljeva bio je da se napravi letelica koja bi izvodila osmatračke letove na Zapadu, iza "Gvozdene zavese" u dubini teritorije NATO.
Verzija Tu-141 koristi se za operativno izviđanje i lansiral se sa posebne prikolice TOU-141. Osim letelice i lansera postoji i transportno vozilo TZM-141, sistem za kontrolu TPU-141 i stanica ya obradu i dešifrovanje informacija POD-3.
Bivša Sovjetska armija imala je u svom naoružanju čak 152 ovakve letelice.
Posle raspada SSSR-a one su ostale u naoružanju ruske, ali i ukrajinske vojske, s tom razlikom, što su ovu stratešku bespilotnu letelicu Rusi izbacili iz operativne upotrebe pre skoro nešto više od 10 godina.
Taktičko Tehnički podaci
Konstruktor OKB Opit ( ANTK Tupovljev)
Proizvođač: Voronježki avijacijski zavod
Namena: Izviđačka bespilotna letelica
Pogon: Turbomalzni motor KR-17A potiska 19,6 kN
Dimenzije:
dužina 14,33m; razmah krila 3,87 m; visina 2,43 m
Performanse:
dolet 1.000-3.800 km; visina leta 50- 6000 m, optimalna visina leta 2.000 m, brzina leta 950-110 kilometara na čas
U naoružanju Sovjetske armije od 1976, a serijska proizvodnja tekla je od 1978-1983 godine. Preostale letelice međusobno su razdelile Rusija i Ukrajina.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
