Najnovije vesti

"SAT SUDNJEG DANA" pomeren na 90 sekundi do ponoći - evo šta to znači!
Pretnja po čovečanstvo najozbiljnija dosad: Nuklearna eksplozija, Foto: Shutterstock

OPASNOST

"SAT SUDNJEG DANA" pomeren na 90 sekundi do ponoći - evo šta to znači!

Planeta
11:32h

Na pomeranje kazaljki za deset sekundi ka ponoći najviše je uticao rat u Ukrajini, koji traje gotovo punih godinu dana

Naša planeta je nikad bliža uništenju! Sat sudnjeg dana, koji simbolično pokazuje koliko nam je još vremena ostalo do katastrofe, pomeren je juče na 90 sekundi do ponoći.

Prošle godine eksperti koji stoje iza Biltena nuklearnih naučnika vreme na satu su postavili na 23 časa, 58 minuta i 20 sekundi.

Kuca 75 godina

Od juče i zvanično imamo deset sekundi manje do armagedona. Vreme na satu sudnjeg dana nije se menjalo od 2019. godine, a sad je do pomeranja najviše došlo zbog sukoba u Ukrajini, koji traje skoro punih godinu dana i preti da se pretvori u treći svetski rat.

- Prošle godine smo upozorili na mogućnost sukoba u Ukrajini, a mesec dana kasnije Rusija je napala - kaže Rejčel Bronson, urednica Biltena nuklearnih naučnika, koji okuplja 13 dobitnika Nobelove nagrade.

- Sat sudnjeg dana kuca već 75 godina i procenjuje rizik od propasti čovečanstva. On reflektuje pretnje za čovečanstvo, ali pošto je čovečanstvo odgovorno za njih, onda može i da utiče na to da se te pretnje smanje - dodala je Bronsonova.

Vreme nam ističe: Naučnici otkrivaju novo vreme na satu
Vreme nam ističe: Naučnici otkrivaju novo vreme na satufoto: AP/Patrick Semansky

U saopštenju Biltena nuklearnih naučnika navodi se da rat u Ukrajini uskoro ulazi u drugu godinu i da su i dalje obe strane uverene da mogu da pobede. Stidljive ruske pretnje da je moguća upotreba nuklearnog oružja podsećaju nas da je moguća eskalacija - slučajno, pogrešnom procenom ili namerno - što doprinosi povećanju rizika. Rusija je 1994, uz SAD i Veliku Britaniju, bila garant suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine u zamenu za odustajanje od nuklearnog naoružanja.

Postoji od 1947. godine

Krenuo od 23 časa i 53 minuta

Iza sata sudnjeg dana stoji Bilten nuklearnih naučnika, koji su 1945. osnovali Albert Ajnštajn, Robert Openhajmer i drugi naučnici iz "Projekta Menhetn", koji je proizveo prvo nuklearno oružje.

Sat sudnjeg dana postoji još od 1947. i svake godine naučnici u januaru objavljuju njegovo novo vreme. Već prve godine sat je pokazivao da ima još sedam minuta do ponoći, koja simbolično označava katastrofu.

Ruske trupe su došle u Černobilj i nuklearnu elektranu Zaporožje kršeći međunarodne protokole i rizikujući da se oslobodi radioaktivni materijal. Napori Međunarodne agencije za atomsku energiju da se ove fabrike obezbede do sada nisu urodili plodom.

Dok rat traje, ugrožen je i poslednji važeći sporazum između SAD i Rusije o nuklearnom naoružanju - novi START. Ako se dve strane ne dogovore, on će isteći u februaru 2026, što može da dovede do nove trke u nuklearnom naoružanju i takođe povećava rizik od nuklearnog rata.

Smanjiti rizik

U saopštenju se navodi i da ne postoji jasan put za stvaranje pravednog mira, koji obeshrabruje buduću agresiju pod senkom nuklearnog oružja. Ali u najmanju ruku, Sjedinjene Države moraju držati otvorena vrata za principijelni angažman s Moskvom, koji smanjuje opasno povećanje nuklearnog rizika koji je rat podstakao.

Pronalaženje puta ka ozbiljnim mirovnim pregovorima moglo bi pomoći u smanjenju rizika od eskalacije. U ovom vremenu globalne opasnosti bez presedana, potrebna je usklađena akcija, a svaki sekund je važan.

Najdalje od ponoći bio 1991.

Imali smo čitavih 17 minuta

Sat sudnjeg dana najdalje od ponoći je bio sada već davne 1991. godine - čitavih 17 minuta! Razlog tome je završetak Hladnog rata, kao i potpisivanje Strateškog sporazuma o smanjenju naoružanja (START), koji je doveo do uklanjanja više od 70 odsto nuklearnog naoružanja dve svetske supersile SAD i Rusije. Između 1987. i 1991. sat sudnjeg dana je vraćen unazad čak 14 minuta za četiri godine. To dovoljno govori u kom pravcu se kretalo čovečanstvo. Klimatske promene od 2007.

Novi faktor rizika

Zanimljivo je da su klimatske promene uvrštene u rizik od katastrofe po čovečanstvo relativno kasno, tek 2007. Klimatske promene se umnogome razlikuju od nuklearne opasnosti, koja može da eskalira za nekoliko minuta, dok se rizik od klimatske katastrofe povećava s vremenom. Trebalo bi napomenuti i to da odgovornost za nuklearni armagedon leži u rukama nekolicine svetskih lidera, dok odgovornost za klimatske promene u određenoj meri snose najširi slojevi stanovništva.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track