Priča o tome zašto je Rusija ponovo iz deopa i zabroavljenih skladišta izvukla i počela da transportuje prastare tenkove T-55 na remont i dalje zaokuplja pažnju ljudi. Čulo se o tome nekoliko teorija, od kojih svaka ima neko uporište i tezu, međutim najnovija je najzlokobnija.
Naime, pre izvesnog vremena na društvenim mrežama pojavio se snimak kompzicije na kojoj se vide tenkovi T-55 koje u svom sastavu, odnosno i ustrateškoj rezervi ima Srbija, a koji na Balakanu bure duhove. Međutim, ovde nije reč o tim tenkovima, nego o nečem drugom. Zašto Rusi ponovo aktiviraju tenkove T-55.
Bilo je tu svakakvih teorija: Prva kaže da će od tenkova T-55 se stvoriti vatrene tačke pošto je tenkovski top D-10-T2S idealan za gađanje jednodelnom granatom. Borbeni komplet je 43 granate. Inače Rusija i dalje u svojim vojnim skladištima ima mnogo granata kalibra 100 mm
Ono što je interesantno jeste postojanje i manjih serija tenkova T-54 koje su takođe dignuti i krenuli su put remontnih zavoda.
Druga teorija koja se spominje je i da jedna azijska država, negde spominju da je to Indija, koja nabavlja te tenkova i planira da ih otkupi.
Treća teorija koja je prisutna govori da je Rusija ostala bez tenkova famijije T-72, T-80 i T-90 i da želi postojeće guseničare da sačuva i da zato šalje na teren tj. u rat tenkove T-55.
Međutim, stručnjak za tenkove čije znanje svi cene od Kine do Kuvajta Vladimir Ivanović dao je jednu zanimljivu analizu zašto Rusija podiže tenkove T-55 iz deopa u Sibiru i na Dalekom istoku.
"Rusija uvodi u upotrebu tenkove T-55. Nisam video da uvodi u upotrebu tenkove T54. Ovo je najjezivija poruka NATO paktu i najjezivija poruka svetu od upotrebe atomskih bombi na Hirošimi i Nagasakiju. Tenk T-54 nema u sebi PNZ oblogu, oblogu koja štiti posadu od nuklearnog zračenja. Tenk T55 ima tu oblogu u unutrašnjosti tenka. Tu oblogu imaju i svi naredni tenkovi nastali na području SSSR-a ( i M84). Svi tenkovi imaju uređaje za filtriranje i ventilaciju vazduha, pravljenje natpritiska u tenku da se zaštite od ulaska ozračenog vazduha itd. Tenk T55 i svi naredni tenkovi imaju PNZ oblogu (protivnuklearna zaštita), ali tenk T55 je posrbna priča. U njegovoj elektronici preovladavaju elektronske cevi, triode, tetrode, pentode, heksode itd, i to u stabilizatoru topa STP-2 Ciklon i u radio stanici R123, ili u starijim verzijama T55 radio stanica R113. Kod svih sovjetskih tenkova nuklearni udar briše sav softver iz elektronike tenka, sistema za upravljanje vatrom navigacije, radio opreme, i ostale elektronike tenka. I tenk postaje gomila gvožđa koja stoji na bojnom polju. Nepokretna meta. Nuklearni udar ne može da obriše nikakav softver iz tenka T-55, jer ga taj tenk i nema. U slučaju nuklearnog udara svi tenkovi staju, a jedino tenk T-55 nastavlja svoj zadatak. Bez ikakvih problema. Sasvim jasna poruka. Baciti ćemo atomsku bombu. Jasna poruka. Armagedon. Ne postoji izraz "poslije" posle bacanja prve atomske bombe u ovome ratu", navodi Ivanović.
Jedan od Ivanovićevih kolega koji je takođe tenkista potvrđuje ovu priču jer tenk T-55 onakkav kakv Rusi sada vraćaju u operativnu upotrebu nema softver, to je prema njemu čista mehanika. Radio uređaj R-123 sa ostalim tipovima uređaja kanale bira putem zupčanika, a to znači da u slučaju eksplozije nuklearne bombe Elekotrmagentni udar, koji neki zovu i impuls ne može da čini štetu sredstvima. Protivnukelarna hemijska zaštita tenka sa filterima omogućava upotrebu tenka i posle nuklearne eksplozije.
Od T-54 do T-55
Iskustvo upotrebe tenkova T-34 za vreme Drugog svetskog rata, kao i primena novih rešenja na tenku T-44 koji se pojavio pred sam kraj Drugog svetskog rata 1944. otpočeo je razvoj novog tenka. Prototip novog tenka proizveden je 1947. pod nazivom T-54, koji je u odnosu na svoje prethodnike bio najniži tenk na svetu sa topom kalibra 100 mm. Prvi modeli tenka T-54 nisu imali PVO mitraljez nego klasični kalibra 7,62 mm spregnut sa kupolom. U serijsku proizvodnju tenk je krenuo 1949/50 proizvodio se osim u Sovjetskom Savezu i u Poljskoj i Čehoslovačkoj čije verzije u svom naoružanju je imala i bivša JNA, VJ, VSCG i do povlačenja Vojska Srbije. Tenk T-54 proizvodio se u verzijama T-54A, B i C. U odnosu na A poslednje verzije dobile su stabilizaciju topa i gasna komora na ustima cevi tenka.
Njegov naslednik pod oznakom T-55 počeo se proizvoditi 1955. godine i pokazao je ubrzo svoj kvalitet u odnosu na zapadnu konkurenciju. Opšta konstrukcija tenka je standardna kupola na sredini tenka, upravno odeljenje napred i motorno-transmisiono pozadi. Posada četvoročlana: vozač napred u telu, levo, borbeni deo posade komandir, nišandžija i poslužilac u kupoli. Komandir i nišandžija na levoj strani tenka, a poslužilac na desnoj od zadnjaka.
Osnovno naoružanje tenka T-55 je prerađeni brodski top kalibra 100 mm koji je na T-55 poznat pod oznakom D-10-T2S izolučene cevi, sa gasnom komorom na ustima i horizontalno klinastim zatvaračem sa mogućnošću punjenja sa desne strane. Tenk ima borbeni komplet od 43 jednodelne granata u običnoj verziji, dok je u komandirovoj verziji broj granata manjih za 6 zbog ugradnje dodatnog komandnog radio uređaja R-112. Top i spregnuti mitraljez su stabilizovani vertikalno i horizontalno brzina gađanja je 4-7 metaka u minuti.
Borbeni komplet čine sledeće granate: trenutno fugasne, kumulativno-nerotirajuće i pancirno-obeležavajući meci, i potkalibarni metak. Granate su raspoređene u celom tenku desno od vozača 18 komada, u unkeru između borbenog i mototransmisionog odeljnja 12 komada, u kupoli 7 komada, zatim 2 levo i 4 na bočnoj ploči borbenogo odeljenja.
Od dodatnog naoružanja tenk ima spregnuti mitraljez PKT 7,62 mm. Borbeni komplet je 2.250 metaka složenih u 9 kutija sa po 250 metaka. U verzijama od T-55 ugrađen je PVO mitraljez DŠK kalibra 12,7 mm. Municija je isto spakovana po 200 metaka u 5 municijskih kutija sa pakovanjem od 50 metaka.
Nišandžija tenka ima teleskopsku nišansku spravu TŠB-32, IC durbin TPN-1 koji suže za osmatranje i nišanjenje. Tenk poseduje i sprave za posredno gađanje na daljinama do 15.000 m. IC uređaje poseduje komandir i vozač, a poslužilac samo dnevni periskop. Komandirova turela omogućava pomoću periskopa TPKU-2B smatranje u jrugu od 360 stepeni.
Kupola na tenku T-55 je livena, ovalnog oblika i niskog profila: Debljina čelika kreže se od 100 do 120 mm. Telo tenka sastavljeno je od varenih čeličnih ploča različitih debljina. Tenk ima malu masu od svega 36 tona u njega je ugađen dizel motor jaline 427kW V-55 koji ima 12 cilindara i smešten je uz adnjem delu tenka. Svi tenkovi imaju uređaj mehaničke poluge za upravljanje tenkom.
Od pomoćnih uređaja T-55 je prvi sovjetski tenk u koji je ugrađena bila kolektivna NHB zaštita koja omogućava samohermetizaciju tenka, odnosno stvaranja natpristika i dodatnu hermetizaciju od prodora radijacije, i hemijsko-biološkog oružja. Sistem nuklearne zaštite reaguje na radijaciju i aktivira se automatski. Tenk poseduje i automatski protivpožarni uređaj sa raspoređenim mlaznicama u celom tenku. Tenk može da proizvede dimnu zavesu ubacivanjem pogonske smeše u zagrejani izduvni kolektor odakle izlazi gust oblak dima. Od specijalnih uređaja na tenk je moguće montirati tenkovski dozer i čistač mina sa diskovima ili plugom. Ovaj tenk naćazi se u naoružanju velikog broja zemalja sveta posebno u Aziji i Africi, a slovenačku modernizaciju koristi i ukrajinska vojska.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
