Sve je počelo sa Krimom i sve će se tamo završiti.
Tim je rečima ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski počeo govor na međunarodnoj konferenciji o Krimu u avgustu i jasno stavio na znanje da je dugoročni cilj Kijeva oslobađanje poluostrva od okupatora.
Kako je rat odmicao, tako se fokus Ukrajine prebacio s Krima na druge delove zemlje, uglavnom istočnu regiju Donbas i južne regije Zaporožje i Herson, gde ruske snage granatiraju stambene objekte i ključnu infrastrukturu. Krim je međutim ostao u pozadini uma ukrajinskih vojnih zvaničnika uz nadu da će jednoga dana doći pravi trenutak kada će krenuti u njegovo oslobađanje.
Dok sukobi odjekuju Donbasom na Krimu se sada vodi sasvim drugačiji sukob. Rat noćnih eksplozija, sabotaža i dezinformacija.
Šanse za vraćanje Krima u ovom trenutku su realno gledano male. Uprkos tome, ukrajinski vojnici ulažu znatne napore kako bi rusku okupaciju učinili što neugodnijom. Ukrajinska vojska izvodi napade na Krim sa dva glavna cilja - što više uznemiriti rusku Crnomorsku flotu i prekinuti vitalne ruske linije snabdevanja. Ruski zapovednici zbog toga moraju smišljati inovativne načine kako da spreče ponovno zauzimanje osvojenih teritorija jer ne mogu priuštiti sebi da ga izgube.
DALJINSKA DETONACIJA
Prošle nedelje je Glavna obaveštajna služba Ukrajine objavila da su eksplozije u gradu Džankoj na severu Krima bile uzrokovane udarom na ruske krstareće rakete "Kalibr" koje su prevožene železnicom. Ukrajinci kažu da je taj napad imao za cilj demilitarizovati Rusiju i pripremiti Krimski poluotok za deokupaciju.
Krstareći projektil "Kalibr" može pogoditi morske mete udaljene do 350 kilometara i kopnene mete na udaljenosti većoj od 2.500 kilometara. Međutim, nije moguće potvrditi jesu li rakete "Kalibr" uistinu uništene ili je reč o ukrajinskoj kampanji zavaravanja neprijatelja. Rusija tvrdi da njene rakete nisu uništene te je pokrenula istragu o bespilotnim letelicama za koje tvrdi da su izazvale eksploziju.
Dva dana nakon eksplozija u Džankoju izvršen je napad na luku Sevastopolj na Krimu koja je glavna pomorska baza Crnomorske flote. Prema više ruskih i ukrajinskih izvora, napad je izveden tokom noći sinhronizovanom detonacijom eksploziva na bespilotni brod na daljinsko upravljanje i istovremenim napadom više letelica. Sevastopolj se nalazi na oko 230 kilometara od linije fronta.
Iako su nedavni napadi povećali tenzije na poluostrvu, koje je Rusija anektirala 2014. godine, ne nagoveštavaju skoro ukrajinsko ponovno zauzimanje Krima već su pokušaj da se destabilizuje ruska vojska na poluostrvu. Kerčki most je ključna veza između anektiranog Krima i kopnene Rusije preko kojeg Rusija šalje trupe i oružje u južnu Ukrajinu i odbrambeni položaj za ruske snage koje i dalje drže deo Hersonske oblasti.
Ukrajinski zvaničnici tvrde da su Rusi počeli minirati područje oko reke Dnjepar kako bi sprečili iskrcavanje u južnom Hersonu. Ruske snage navodno izvode desetine artiljerijskih i raketnih napada preko reke na područja Hersona pod kontrolom Ukrajine.
NE PROPUSTITE
Zabeleženi su i povremeni akti sabotaže nepoznatih aktera unutar Krima.
Ruski mediji izvestili su o pokušaju miniranja gasovoda u gradu Simferopolju i sabotaži železničke pruge u Bahčisaraju kod Sevastopolja. Drugi aspekt sukoba na Krimu su dezinformacije koje imaju za cilj da uznemire Ruse na Krimu. Radio-frekvencije su hakovane da bi se širile lažne vesti o naređenju za evakuaciju poluostrva.
ODBIJANJE NAPADA
Rusi ne žele ništa da prepuste slučaju, a poslednjih nedelja su zauzeti izgradnjom obimnih odbrambenih utvrđenja na Krimu i oko njega.
- Ovo se radi kako bi se lokalnom stanovništvu pokazalo da se poluostrvo sprema da odbije napad - rekao je za CNN visoki ukrajinski zvaničnik odgovoran za Krim Denis Čistikov.
U poslednje vreme sve je više onlajn oglasa za građevinare i stolare na Krimu kojima se nudi od 35 do 85 evra dnevno plus smeštaj. Novinaru ruskog nezavisnog lista Verstka rečeno je da su za izgradnju utvrđenja na Krimu potrebne desetine ljudi.
Ukrajinska vojska je tvrdila da su i stanovnici Krima bili primorani da rade na ovim odbrambenim utvrđenjima na severu poluostrva. Kremlj je zapretio da će Rusija upotrebiti "apsolutno svako oružje" protiv bilo kakvog pokušaja Ukrajine da zauzme poluostrvo Krim.
Neki američki zvaničnici takođe upozoravaju da bi povratak Krima doveo do nepredvidive eskalacije. General Mark Mili, predsedavajući Zajedničkog štaba američkih snaga, rekao je ranije da bi bilo "veoma teško" proterati ruske snage iz cele zemlje.
Američki državni sekretar Antoni Blinken sugerisao je da bi Ukrajina možda morala da uđe u pregovore sa Rusijom pre nego što može da reši svoja granična pitanja dodajući da takve odluke na kraju moraju biti prepuštene Kijevu.
(Kurir.rs/Jutarnji)
NE PROPUSTITE
