Ruski partizani, odnosno disidenti koji su napali snage Kremlja, kada su upali nedavno u pograničnu rusku regiju Belgorod iz Ukrajine, imaju "hiljade" kandidata koji čekaju da se pridruže njihovim redovima i nastaviće da napadaju ruske granice dok njihove snage ne budu dovoljno velike i snažne da udare na Moskvu, kaže zapovednik ove grupe, koji koristi kodno ime Cezar.
"Imamo ozbiljne sposobnosti. Imamo minobacače, oklopna vozila, Stingere, prenosne protivtenkovske sastave i vrlo efikasnu izviđačku jedinicu dronova", rekao je Cezar (49) za britanski The Times.
Njihov prošlonedeljni napad bio je test primer zapravo stalnih sukoba na ruskoj teritoriji od početka invazije na Ukrajinu i doveo je do toga da su ruske vlasti evakuisale stotine ljudi pre nego su se partizani vratili na teritoriju Ukrajine. Cezarova grupa, kako kaže, ima snagu bataljona, no planira da se proširi kako sve više Rusa u međuvremenu postaje svesno da je moguće boriti se protiv predsednika Vladimira Putina - i pobediti.
"Nastavićemo da izvodimo ove napade do te mere da osvojimo sopstveni komad ruske teritorije, tako da će pravi ruski sinovi i kćeri, pravi rodoljubi, moći da nam se pridruže", kaže on.
"Kada se to dogodi, brzo ćemo povećati naše snage i brojnost i to će završiti kampanjom u Kremlju".
Cezar se šali da je oružje njegove jedinice nabavljeno iz online maloprodajnih servisa AliExpress i eBay, kao i iz ruskih vojnih radnji. Naglašava da su svi članovi grupe ruski državljani, ali priznaje da služe u ukrajinskim oružanim snagama.
"Mi nismo grupa kriminalaca ili privatna vojna firma poput Vagnera", rekao je. "Mi se borimo unutar strukture ukrajinskih snaga. Naš glavni cilj i zadatak je odbrana Ukrajine i deokupacija njenih teritorija. Nakon toga ćemo otići i osloboditi svoj dom".
Operacija u Belgorodu kao kampanja regrutovanja
Akcija u Belgorodu je, navodi, bila izvedena kao operacija podrške planiranoj protivofanzivi Ukrajine, dok je istovremeno funkcionisala i kao kampanja regrutovanja te je imala cilj da ohrabri Ruse da svrgnu Putina pre nego što rat stigne do njih samih.
"Rusi mogu da kontaktiraju naše predstavnike, prođu temeljnu proveru i proces odabira i da se pridruže redovima Legije nakon odgovarajuće obuke", ističe Cezar. "Oni stižu u Ukrajinu kroz određene neutralne pogranične države. Imamo stabilan protok novih regruta i on raste. Sve više Rusa shvata da je ovaj rat zločinački i da ga treba zaustaviti".
Rusko društvo, kako kaže, mora da shvati da oni koji se mača late, od mača mogu i poginuti.
"Rusko društvo danas ne poštuje diplomatiju, već samo silu. I mi smo im pokazali našu snagu".
Kolone oklopnih vozila i Hamveja, uz podršku tenkova i topova, probile su odbranu ruske granice prošle nedelje, a napadači su bili borci dve različite grupe, Legije Sloboda za Rusiju i Ruskog dobrovoljačkog korpusa. Dok u Ruskom dobrovoljačkom korpusu dominiraju nacionalisti i pripadnici krajnje desnice, u Legiji tvrdi da se grupa sastoji od anarhista, levičara i nacionalista, kao i osoba koje su do ruske invazije bile slabo zainteresovane za politiku. Ove dve grupe zauzele su osam naselja na ruskoj teritoriji, zarobivši najmanje jedno vozilo obaveštajne i sigurnosne agencije FSB i uništivši nekoliko drugih. Na video snimcima je prikazano kako ruski avioni tutnje iznad ruskih graničnih punktova bacajući bombe na ruske disidente.
U Legiji navode da su bili iznenađeni neorganizovanim otporom i neselektivnim kvalitetom napada ruskih snaga sigurnosti na ruska naselja tokom dvodnevnog napada.
"Jedinice FSB-a su pobegle nakon topovskih udara", tvrdi Cezar. "Odveli smo ratne zarobljenike i zarobili vozila. Kako smo se probijali dublje u Rusiju, uskoro su povučene regularne vojne jedinice, uključujući topovske jedinice kao i vazdušne. Iznenadilo nas je da su, kao i u Čečeniji, Siriji i Ukrajini, neselektivno gađali civilne kuće. Nije ih bilo briga što bi civili mogli da nastradaju. Samo su pucali u smerovima gde su mislili da bismo mogli da se nalazimo".
‘Legija nema ideološke stavove‘
Cezar navodi da su njihove snage uništile dve vojne organizacije ruske mehanizovane pešadije, nanevši oko 150 žrtava i uništivši ili oštetivši otprilike 20 vozila i zarobivši njih šestoro. Ove tvrdnje nisu neovisno proverljive, iako je Legija obećala da će uskoro objaviti video snimak kao dokaz. U Kremlju, ipak, tvrde da su ruske sigurnosne snage ubile 70 disidenata, ali nisu pružili dokaze koji bi potkrepili tu tvrdnju.
"Kako smo ulazili dublje, nailazili smo na sve žešći otpor... Uglavnom je to bilo topovski i borbeni avioni. Nismo hteli da im dopustimo da potpuno unište naselja. Nije nam bio cilj da naselja postanu ruševine pa smo nakon izvršenja zadataka počeli da se povlačimo", kaže Cezar.
Grupa je, kako tvrdi, izgubila dvoje ljudi, a deset ih je ranjeno. Zapovednik Legije kaže kako ne strahuje da će biti meta Kremlja jer je njegova porodica sigurna u Ukrajini, a on je ionako već tražen čovek u Rusiji. Odrastao je u Sočiju, potom se preselio u Sankt Peterburg, gde je 20 godina bio kondicioni trener. Takođe je bio član dve krajnje desničarske grupe koje su proglašene terorističkim organizacijama koje su se urotile protiv Kremlja - Ruskog carskog pokreta i Narodne milicije.
"Dugo sam bio na meti ruskih obaveštajnih agencija. Uhapsili su me nekoliko puta, ali nikad nisam bio u zatvoru... Mislim da sada žale zbog toga".
Tvrdi da je, uprkos njegovoj prošlosti, Legija centristička organizacija, ali Aleksej Baranovski, portparol političkog krila Legije sa sedištem u Kijevu, pojašnjava da grupaa nema ideologiju i oprezniji je u pogledu opsega ambicija.
Ruski nacionalisti u redovima snaga koje se bore na strani Kijeva bili su iznenađenje za mnoge posmatrače. Ipak, iako oni dele Putinov prezir prema zapadnim liberalnim vrednostima, mnogi od njih se već dugo protive njegovoj politici dopuštanja nekontrolisane imigracije iz uglavnom muslimanskih, bivših sovjetskih država u središnjoj Aziji. Kremlj je pre više od deset godina pokrenuo akciju slamanja nacionalističkog pokreta u pokušaju da zaustavi njegovu rastuću popularnost, što je Putin verovatno percipirao kao potencijalnu pretnju svojoj vladavini. Aleksandar Skačov, jedan od boraca Ruskog dobrovoljačkog korpusa, uhapšen je u Ukrajini 2020. godine zbog prodaje manifesta krajnje desničarskog napadača koji je ubio 51 osobu na Novom Zelandu 2019. na ukrajinskom jeziku. Proveo je mesec dana u zatvoru.
U redovima ovih organizacija ima i bivših pripadnika ruskih sigurnosnih službi koji su se okrenuli protiv Kremlja. Ilja Bogdanov, bivši oficir FSB-a, pridružio se Ukrajincima 2014. i borio se protiv proruskih separatista u Donbasu. Godine 2015. preživeo je atentat u Harkivu, u severnoj Ukrajini. Godinu dana kasnije oteli su ga ruski agenti, a potom ga je oslobodila ukrajinska sigurnosna služba SBU.
Ovi ruski partizani veruju da je Rusija zrela za revoluciju.
"Rusija je veliki komad TNT-a", kaže Cezar. "Možete s njim raditi šta god želite i neće eksplodirati, ali ako upotrebite mali detonator, napravićete snažnu eksploziju. Mi u Ukrajini pripremamo detonator".
Ipak, nije jasno koliku podršku zaista imaju u Rusiji.
"Pravi partizanski pokret treba podršku vlastitog naroda", ističe Petro Černik, ukrajinski vojni stručnjak. "A trenutno ja to ne vidim", zaključuje on.
(Kurir.rs/Jutarnji list)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
