Pravoslavni vernici širom planete obeležavaju Božić na različite načine, ali je svuda to praznik cele porodice, dan praštanja i pomirenja
BEOGRAD - Hristos se rodi.Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar 6. i 7. januara obeležavaju Badnji dan i Božić, praznik cele porodice, koja je tada na okupu. Božić se praznuje kao sećanje na dan rođenja Isusa Hrista. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva.Hrišćanske crkve na Božić slave dolazak Spasitelja ljudskog roda, koji je došao među ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri s Bogom, koga su se odrekli počinivši prvi greh. U pravoslavnom svetu običaji za taj praznik razlikuju se od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.
Rusija
U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo zove se kutja. Večera se priprema od različitih vrsta žitarica, koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra svetom večerom, a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju. U prostoriju se unosi slama kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.
Makedonija
U Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče, sledi unošenje „badnika“ na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unosi otac.Sirija i EgipatPravoslavci u Siriji i Egiptu Božić proslavljaju slično kao Rusi, jer su upravo ruski sveštenici doneli pravoslavlje na Bliski istok i u Afriku. Večera za Badnje veče, kao i u Rusiji, sprema se od nekoliko vrsta žitarica i takođe se servira na belom stolnjaku. Proslava počinje na Badnje veče, li turgijom u crkvi.
Gruzija
U Gruziji se na Badnje veče čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino. Božić se proslavlja 7. januara litijama na kojima se peva tradicionalna božićna pesma „Alilo“. Deci se daju bombone i kolačići.UkrajinaU Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče, koju zovu „sveta večera“, kad se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj naziva se diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama „diduh“ je prisutan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.JerusalimVernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše, najčešće kadaif, suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno s lešnicima, bademima ili orasima. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.
Božić po novom kalendaruGrčkaU Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je Hristov hleb (hristopsomo), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijoj kori su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso, i to jagnjetina i prasetina.BugarskaU Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa, koja simbolišu 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač - banica. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.
