PLJAČKA KOJA JE INSPIRISALA POZNATI SKORSEZEOV FILM! Za samo 64 minuta ukrali HRPU para: Isprva savršen zločin, a onda su tela počela da se gomilaju...

Na današnji dan pre 46 godina, tačnije 11. decembra 1978. godine, šestorica maskiranih, naoružanih muškaraca upali su u teretni terminal Lufthanze Erlajnsa na njujorškom međunarodnom aerodromu "Džon F. Kenedi" tokom noćne smene i opljačkali 5,8 miliona dolara u gotovini i draguljima, što je najveća pljačka u istoriji SAD u to vreme.

Posle višedecenijske istrage, samo jedna osoba je ikada osuđena za pljačku. Priča o ekipi koja je to izvela inspirisala je Martina Skorsezea za film "Dobri momci" (Goodfellas) iz 1990. Dve mafijaške figure koje su predvodile napad — i kasniji niz ubistava sa ciljem da se umešanima ušuška — završile su u zatvoru zbog drugih zločina i umrle iza rešetaka.

Čovek iznutra kao idejni tvorac

Ideja za ogromnu pljačku potekla je od Lufthanzinog nadzornika tereta po imenu Luis Verner, koji je na kraju služio kao čovek iznutra na poslu. Preznojavajući kockarski dug od 20.000 dolara, Verner se obratio kladioničaru i vlasniku prodavnice perika Martinu Krugmanu u vezi sa ogromnim hrpama novčanica kojima se ne može ući u trag koji su često pristizali iz Nemačke i privremeno čuvani u sefu avio-kompanije JFK. Verner je zamolio Krugmana da pronađe ljude koji bi mogli da izvedu pljačku.

Krugman je preneo dojavu gangsteru srednjeg ranga Henriju Hilu koji je diler droge, koji je povukao svog mentora Džimija "Genta" Berka, čija je ekipa bila poznata po otmici i pljački kamiona koji su dolazili sa aerodroma. Burk je odgovorio Polu Variju, strašnom kapou kriminalne porodice Lukese. Vario, kome je brzo bio potreban novac nakon što je izgubio pošiljku kokaina od vlasti, dao je zeleno svetlo za Lufthanzinu krađu.

Prema Visegeju, knjizi Nikolasa Pilegija o Hilu koja je inspirisala Skorsezeov film, Hil je rekao da je pomogao Burku da isplanira pljačku u Robertovom salonu, Burkeovom kockarskom i kriminalnom okupljalištu u delu Ozone parka u Kvinsu. Dok su proučavali nacrte skladišta tereta i procenjivali unutrašnje informacije, Burk je okupio ekipu otmičara, ubica, lihvara i lopova koji bi izveli pljačku.

Pljačka od samo 64 minuta

Prema sudskim dokumentima, Verner je upozorio ekipu da je velika pošiljka gotovine stigla u petak, 9. decembra i da će biti u skladištu tereta ceo vikend jer je sprečio da se gotovina odmah prebaci u banku preko blindiranih kamiona Brinks. U ponedeljak, 11. decembra, u 3 sata ujutru, šest muškaraca u skijaškim maskama zaustavilo se ispred Lufthanzinog teretnog skladišta u crnom kombiju "Ford Econoline 150". Ekipa je presekla katanac na kapiji rezačima i neki od šestorice su ušli.

Nakon što su pod pretnjom oružjem odveli zaposlene u sobu za odmor, lopovi su naterali upravnika noćne smene da isključi alarm i otvori trezor sa dvostrukim vratima, za koji im je njihov kontakt iznutra rekao kako da rade. Dovukli su 40 kartona gotovine od po 6 kilograma i dragulja u kombi. Ostali su ušli u kombi koji je čekao, i svi su se udaljili u 4.21 ujutro. Zaposlenima je rečeno da ne zovu pomoć dok 4:30 ujutro kada je policija dobila prvi poziv. Cela pljačka je trajala samo 64 minuta.

Lopovi su sreli Berka i prebacili plen u gepeke druga dva automobila u skladištu Džona Gotija, kapetana kriminalne porodice Gambino koja je delila aerodromsko zemljište sa porodicom Lukeze. 

Ubrzo su mrtva tela počela da se gomilaju

Krugman, kladioničar koji je prvi prišao Hilu sa idejom o pljački, žalio se preglasno i prečesto da mu je potreban veliki deo ukradenog novca. Hil je rekao da su Burk i Sepe ubili i raskomadali Krugmana mesec dana nakon pljačke, plašeći se da će da progovori. Njegovo telo nikada nije pronađeno.

Dva dana nakon pljačke, policija je pronašla crni kombi parkiran kod vatrogasnog hidranta u jednoj četvrti u Bruklinu, nakon što vozač nije uspeo da ga se reši na dogovoreni način. 

Plašeći se da bi kombi mogao da odvede policiju do Edvardsa, a zatim do njega, Burk je odlučio da Edvards mora da ode. Po njegovom naređenju, dva iskusna ubice iz ekipe za pljačku, Tomi DeSimon i Anđelo Sepe, upucali su Edvardsa u glavu usred večere sa komadom piletine još uvek u ustima.

Do leta 1979. godine, sedam meseci nakon pljačke, Burk je izvršio ili naredio pogubljenje devet ljudi, od kojih su svi bili ili u pljački, prali novac od pljačke ili su bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

- Umesto da svima date 400.000 ili 500.000 dolara po komadu, bilo je lakše staviti im četvrtinu metka u glavu - rekao je Hil u dokumentarcu kanala "History". 

Krajem februara, Verner, čovek iznutra, bio je jedina osoba osuđena u aferi Lufthanza i osuđena je na 15 godina zatvora, što je Burku pojačalo paranoju.

U mesecima koji su usledili, jedan po jedan su umirali. Ubeđen da je sledeći, Hil je ušao u zaštitu svedoka sa svojom porodicom. Zauzvrat, on je ocenio desetine zločina koje su izvršili saradnici mafije, uključujući i njegove gangsterske mentore Berka i Varija.

Burk je osuđen za jedno ubistvo, a Vario je bio u zatvoru zbog iznude teretnih kompanija. Obojica su umrli od raka pluća dok su bili u zatvoru.

- Malo po malo, sve je više ljudi ubijeno. To sam na kraju počeo da shvatam da bih na kraju mogao biti jedan od njih - rekao je Hil u dokumentarcu.

Kurir.rs/History/ Prenela: M.S.

 PLJAČKA DECENIJE