CIA, MAFIJA, KGB ILI NEKO ČETVRTI – KO JE UBIO KENEDIJA? Hiljade stranica kriju ISTINU O ATENTATU - hoćemo li uskoro saznati šta se zaista dogodilo u Dalasu?

Atentat na 35. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džona F. Kenedija, 22. novembra 1963. godine na Dili plazi u Dalasu, Teksas, ostao je jedna od najšokantnijih i najmisterioznijih tragedija u američkoj istoriji. Kenedi je ubijen dok se vozio u limuzini s otvorenim krovom, na političkoj turneji čiji je cilj bio da ujedini Demokratsku stranku. Njegova smrt izazvala je talas šoka i tuge širom sveta, ali je takođe pokrenula decenije spekulacija i teorija zavere koje i danas inspirišu istraživače, novinare i javnost.

Politička pozadina atentata

U trenutku atentata, Kenedi je bio u Teksasu na političkoj turneji koja je imala za cilj smirivanje napetosti unutar Demokratske stranke. Stranka je bila podeljena između liberala, poput senatora Ralfa Jarboroa, i konzervativnijeg krila koje je predvodio guverner Džon Konali. Kenedi je želeo da osigura podršku za svoju buduću kandidaturu za predsedničke izbore 1964. godine. Njegova poseta Dalasu bila je deo tih napora, ali je završena tragedijom koja je zauvek promenila tok američke istorije.

Atmosfera u Dalasu tog dana bila je napeta. Ljudi su izašli iz svojih domova, stajali na ulicama i mahali predsedničkoj koloni. Mnogi su svedočili o trenutku pucnjave, ali su njihova sećanja često bila kontradiktorna. Jedna od svedokinja, tada jedanaestogodišnja Toni Glover, prisetila se da je Kenedi mahao okupljenim građanima pre nego što su odjeknuli smrtonosni hici. Šok tog trenutka ostao je s njom tokom celog života.

Zvanična istraga i sumnje

Vorenova komisija, koja je sprovela zvaničnu istragu, zaključila je da je za atentat odgovoran Li Harvi Osvald, bivši marinac s marksističkim sklonostima. Prema nalazima komisije, Osvald je delovao sam i ispalio sve hice sa šestog sprata Teksaškog skladišta školskog inventara. Međutim, mnogi istraživači, novinari i građani bili su skeptični prema ovim nalazima.

Guverner Teksasa, Džon Konali, koji je bio ranjen u pucnjavi, tvrdio je da je pogođen drugim metkom, što je u suprotnosti s teorijom o „čarobnom metku“, koju je iznela Vorenova komisija. Ova teorija tvrdi da je jedan metak prošao kroz Kenedijevo telo i zatim ranio Konalija, uzrokovavši nekoliko povreda. Pitanja o tome da li je postojao drugi strelac i odakle su dolazili pucnji, postala su osnova za mnoge teorije zavere.

Novi dokumenti i nastojanja da se otkrije istina

Jedan od najkontroverznijih trenutaka u procesu deklasifikacije dogodio se nedavno, kada je FBI saopštio da je pronašao oko 2.400 dokumenata povezanih s atentatom na Kenedija koji do tada nisu bili dostupni javnosti. Prema pisanju američkog medija Axios, FBI je te dokumente „pronašao“ tek sada, uprkos činjenici da je njihovo dostavljanje bilo zakonski obavezno decenijama unazad. Šokantnije od samog pronalaska dokumenata je i tvrdnja da FBI poseduje još 14.000 stranica poverljivih materijala koji ostaju tajni zbog navodnih razloga nacionalne bezbednosti.

Zašto su ovi dokumenti ostali skriveni sve do sada? Prema navodima iz Bele kuće, otkriće ovih dosijea podstaklo je teorije o „taktici odugovlačenja duboke države“, koja navodno nastoji da prikrije istinu o događajima iz 1963. godine. Istraživači i teoretičari zavere smatraju da bi dokumenti mogli sadržati dokaze o mogućoj zaveri u kojoj su učestvovali elementi američke vlade, CIA-e, FBI-ja ili drugih organizacija.

Direktor Nacionalne bezbednosti obavestio je Belu kuću o postojanju ovih dokumenata nekoliko dana nakon isteka roka za njihov plan objave, što je dodatno izazvalo nezadovoljstvo u javnosti. Mnogi se pitaju kako je moguće da dokumenti nisu pronađeni ranije i zašto ih FBI nije dostavio Vorenovoj komisiji ili kasnijim komisijama Kongresa.

Tramp najavio objavljivanje dokumenata

Donald Tramp je krajem januara naredio zvaničnicima da naprave planove za skidanje tajnosti sa dokumenata koji se odnose na tri najvažnija ubistva u istoriji SAD – ubistva Džona Kenedija, njegovog brata Roberta Kenedija i Martina Lutera Kinga. Vreme objavljivanja dokumenata još uvek nije najavljeno.

Zvaničnici Bele kuće još uvek nisu rekli koji ili koliko dokumenata o atentatu će biti objavljeno. Nacionalni arhiv je krajem 2022. godine objavio zbirku od 13.173 dokumenta povezanih sa atentatom, ubrzo nakon što je tadašnji predsednik Bajden izdao izvršnu naredbu koja je dozvolila njihovu objavu. Međutim, Bajdenova administracija je zadržala hiljade drugih osetljivih dokumenata u tajnosti.

Prema Zakonu o zbirci dokumenata o atentatu na predsednika Džona F. Kenedija iz 1992. godine, vlada je bila obavezna da objavi sve dokumente povezane sa atentatom do oktobra 2017. godine, osim ako bi objavljivanje ugrozilo nacionalnu bezbednost, obaveštajne izvore ili prekršilo određene zaštite privatnosti. Tramp je tokom svog prvog mandata objavio hiljade dokumenata, ali je zadržao druge zbog razloga nacionalne bezbednosti.

U oktobru 2021. godine, Bajden je objavio gotovo 1.500 novih dokumenata, dok je odložio objavljivanje drugih osetljivih dokumenata do 15. decembra 2022. godine, navodeći da je potrebno dodatno razmatranje kako bi se „zaštitilo od prepoznatljive štete po vojnu odbranu, obaveštajne operacije, sprovođenje zakona ili vođenje spoljnih odnosa“.

Teorije zavere: CIA, mafija, KGB i drugi

Teorije zavere o atentatu na Kenedija postale su sastavni deo američke kulture. Među najčešće pominjanim teorijama su:

CIA: Prema nekim teorijama, Kenedi je bio meta CIA jer je želeo da ograniči njene moći nakon neuspeha u Zalivu svinja. Navodi se da je CIA mogla imati unutrašnje motive za atentat.

Mafija: Pretpostavlja se da je mafija želela osvetu zbog istraga koje je sprovodio Robert Kenedi, tadašnji državni tužilac, usmerenih na organizovani kriminal.

KGB i Sovjetski Savez: Osvald, koji je jedno vreme živeo u Sovjetskom Savezu i otvoreno se deklarisao kao komunista, često je povezivan s KGB-om.

Lindon Džonson: Prema nekim istraživanjima, deo Amerikanaca veruje da je tadašnji potpredsednik Lindon Džonson želeo da preuzme vlast i prikrije potencijalne političke skandale.

Druge spekulacije i mistični elementi

Postoje i neobičnije teorije, poput tvrdnji da su NLO dosijei imali veze s atentatom ili da je pucnjava uključivala grešku pripadnika tajne službe. Jedna od najpoznatijih teorija uključuje snimke čoveka s crnim kišobranom, primećenog na Dili plazi tokom atentata, uprkos sunčanom vremenu.

Još jedna misterija vezana je za čuveni Zapruderov film, snimljen tokom atentata. Ovaj film, koji traje samo 26 sekundi, godinama je bio skrivan od javnosti, što je dodatno podstaklo sumnje da vlasti nešto kriju.

Popularnost Kenedijevih

Džon i njegova supruga Džeki Kenedi nisu bili samo političke figure, već i kulturne ikone. Njihova harizma, mladost i popularnost nadmašili su granice politike. Njihov stil i sofisticiranost doneli su novi imidž predsedničkog para, dok su mediji često tretirali Kenedijeve poput pop zvezda.

Džeki Kenedi unela je umetnički duh u Belu kuću, restaurirajući je i obogaćujući vrednim umetničkim delima. Kenedijevi su organizovali večeri s umetnicima, piscima i intelektualcima, čime su dodatno podigli ugled umetnosti u Americi.

Kurir.rs/Nova/Preneo: D. P.