PRIRODA UGROŽENA? Strah od uništavanja amazonskih prašuma u Peruu

Nedavni amandmani na peruanski zakon o šumarstvu i divljim životinjama izazivali su oštre reakcije ekoloških i domorodačkih organizacija koje upozoravaju da bi to moglo da ubrza krčenje šuma u ​​amazonskoj prašumi pod maskom ekonomskog razvoja.

"Za nas je ovo krajnje zabrinjavajuće", rekao je Alvaro Maskuez Salvador, advokat iz Instituta za pravnu odbranu Perua zaduženog za domorodačka pitanja. On je dodao da reforma postavlja zabrinjavajući presedan "i da se njome praktično privatizuje" zemljište. "Šume nisu privatno vlasništvo – one pripadaju celoj zemlji".

Pristalice amandmana, usvojenog u martu, kažu da će stabilizovati poljoprivredni sektor Perua i pružiti poljoprivrednicima veću pravnu sigurnost.

Ustavni sud Perua potvrdio je amandman nakon što je grupa advokata podnela ustavni prigovor. Iako je sud poništio neke delove amandmana, ostavio je netaknutu završnu odredbu zakona, koja potvrđuje prošle nezakonite promene korišćenja zemljišta.

Bez mogućnosti daljeg obraćanja domaćim sudovima, grupe civilnog društva se spremaju da iznesu slučaj pred međunarodnim sudovima, upozoravajući da ta presuda predstavlja opasan presedan i za druge zemlje koje žele da zaobiđu zakon o životnoj sredini pod zastavom reformi.

Za mnoge domorodačke predstavnike, zakon predstavlja direktnu pretnju njihovim teritorijama, zajednicama i načininu života.

Peru ima drugi najveći udeo amazonskih prašuma posle Brazila, sa preko 70 miliona hektara ili oko 60 odsto teritorije. To je jedan od najbiodiverzitetnijih regiona na planeti i dom za više od 50 autohtonih naroda, od kojih neki žive u dobrovoljnoj izolaciji.

Ove zajednice su vitalni čuvari ekosistema i prašume koje štite i pomažu u stabilizaciji globalne klime apsorbujući velike količine ugljen-dioksida, gasa staklene bašte koji je glavni pokretač klimatskih promena.

Guranje reformi ima sličnost sa vremenom bivšeg predsednika Žaira Bolsonara u Brazilu, gde su se političke i ekonomske snage udružile da oslabe zaštitu životne sredine u korist agrobiznisa. Dok je napor Brazila predvođen visoko organizovanim lobijem industrijskog agrobiznisa, ono u Peruu uključuje labaviju, ali ipak moćnu koaliciju.

U Peruu, podrška dolazi od interesa agrobiznisa, otimača zemlje i figura povezanih sa ilegalnim rudarstvom i trgovinom drogom. Mali i srednji farmeri zabrinuti za obezbeđivanje svoje zemlje takođe su uključeni u te napore.

"Ono što vidimo je preplitanje legalnih i nelegalnih interesa", rekao je Vladimir Pinto, peruanski terenski koordinator za Amazon Vatch, grupu za zaštitu životne sredine.

Hulija Urunaga direktorka u agenciji za istraživanje životne sredine, upozorila je da peruanska vlada "lažno tvrdi" da su amandmani neophodni da bi se uskladili sa propisima EU, koji će uskoro zahtevati od kompanija koje uvoze proizvode poput soje, goveđeg mesa i palminog ulja da dokažu da njihova roba nije nezakonito dobijena.

Ako se proizvodi vezani za ilegalnu seču šuma kasnije legalizuju i puste na tržište, to će oslabiti efikasnost propisa na strani potražnje poput onih u EU.

"Ovo šalje pogrešnu poruku globalnim tržištima i potkopava napore za suzbijanje krčenja šuma kroz trgovinska ograničenja", rekla je Urunaga.

Olivije Kuplo, šef Odeljenja za ekonomiju i trgovinu EU u Peruu, negirao je da su izmene zakona povezane sa regulativom EU. On je rekao da uredba ima za cilj da spreči kupovinu proizvoda povezanih sa krčenjem šuma i da ne zahteva zakonske reforme, već održivost robe kao što su kafa, kakao i drvo.

Kurir.rs/Beta/Preneo: D. P.

 Amazon pleme