PUTIN GOMILA TRUPE NA GRANICI NATO! Finski general: Pratimo i reorganizujemo se; Strah Baltika od kraja rata u Ukrajini "Doći će stotine hiljada ruskih vojnika"
Gomilanje ruskih trupa na granici NATO
Finska, članica NATO, pomno prati ruske vojne aktivnosti u blizini granice Alijanse, rekao je zamenik načelnika generalštaba Oružanih snaga Finske.
Finska je postala članica NATO 2023. godine nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, okončavši dugogodišnju politiku neutralnosti sa Švedskom u korist bezbednosnih garancija koje je dala vojna alijansa.
Finska deli više od 1.300 kilometara dugu kopnenu granicu sa Rusijom, a u 19. veku je bila deo Ruskog carstva.
Zemlje NATO koje čine istočni bok Alijanse sve više upozoravaju na pretnju koju bi Rusija mogla da predstavlja u narednim godinama, posebno ako se vojnici koji su trenutno raspoređeni u Ukrajini prebace bliže teritoriji NATO.
Alijansa je već videla tekuće ruske napade ispod praga otvorenog sukoba, kao što su sajber napadi i sabotaža kritične infrastrukture.
General-potpukovnik Vesa Virtanen, zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Finske, rekao je da je Rusija pre 2022. godine imala oko 20.000 vojnika raspoređenih u četiri brigade u blizini finske granice.
Brigada obično broji između 3.000 i 5.000 vojnika.
- Danas vidimo da Rusija gradi novu infrastrukturu i dovodi dodatne trupe u region. Mi sprovodimo reorganizaciju - rekao je Virtanen nemačkom listu Velt.
Krajem 2022. tadašnji ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je sveobuhvatnu reformu vojske, uključujući povećanje broja pripadnika i podelu Zapadnog vojnog okruga na dva nova okruga – Moskovski i Lenjingradski.
Ova reforma je stupila na snagu u junu 2024.
Kada je Finska ušla u NATO, predsednik Vladimir Putin izjavio je da je obnova Lenjingradskog vojnog okruga direktna reakcija na jačanje prisustva NATO duž ruske granice.
Ulaskom Finske, NATO je udvostručio dužinu svoje kopnene granice sa Rusijom, piše Njuzvik.
Podela bivšeg Zapadnog vojnog okruga omogućila je Rusiji da usvoji efikasniju vojnu strategiju protiv baltičkih i skandinavskih članica NATO, rekao je Nik Rejnolds, istraživač kopnenog ratovanja na britanskom Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI).
Američki institut za proučavanje rata (ISV) upozorio je da je Zapadni vojni okrug preopterećen balansirajući između rata u Ukrajini i odbrane istočnog krila NATO.
Estonski ministar odbrane Hano Pevkur rekao je za Njuzvik da će, ako rat u Ukrajini prestane, stotine hiljada ruskih vojnika biti na raspolaganju za raspoređivanje u drugim regionima, uključujući područje duž granica NATO.
- To znači da će ruska vojska imati mnogo raspoloživih snaga koje će verovatno biti raspoređene u našem susedstvu - upozorio je Pevkur.
Prema Virtanenu, brigade koje su ranije bile sa Finskom biće proširene na četiri do pet divizija, uključujući armijski korpus i pripadajuće jedinice.
- U budućnosti će u tom regionu biti više ruskih vojnika nego pre rata u Ukrajini - naglasio je finski general.
Estonski obaveštajci su izvestili da su ruske reforme rezultirale formiranjem 44. armijskog korpusa i 69. motorizovane streljačke divizije u blizini Estonije, koji su potom brzo raspoređeni na ukrajinsko ratište.
U međuvremenu, Rusija je počela da formira novu 68. motorizovanu diviziju.
- Činjenica da su za samo godinu dana formirani i armijski korpus i divizija pokazuje sposobnost Rusije da brzo stvori velike vojne formacije - ocenili su Estonci.
Planirano je da 44. armijski korpus bude stalno raspoređen u blizini Finske.
Šef finske vojne obaveštajne službe Peka Turunen rekao je za Rojters u januaru da bi broj ruskih vojnika duž finske granice mogao da se udvostruči ili utrostruči u poređenju sa situacijom pre invazije na Ukrajinu.
Baltik je već počeo da gradi nove odbrambene strukture poput protivtenkovskih barijera i minskih polja na svojim granicama, dok Poljska sprovodi projekat „Istočni štit” vredan više od 2,5 milijardi dolara, koji Varšava opisuje kao „najveću operaciju jačanja istočne granice NATO-a od 1945. godine”.
Finska je počela da gradi više od 200 kilometara dugu ogradu duž granice sa Rusijom u februaru 2023. godine, a očekuje se da će radovi trajati do četiri godine.
Satelitski snimci koje je finski javni servis ILE objavio početkom 2025. godine pokazali su proširenje ruskih vojnih objekata duž granice sa Finskom, iako ti kapaciteti i dalje uglavnom služe za podršku ratu u Ukrajini.
Načelnik finske vojske, general Jane Jakola, upozorio je u maju 2024. da bi Rusija mogla da "testira posvećenost NATO članu 5", koji garantuje kolektivnu odbranu u slučaju napada na bilo koju članicu alijanse.
- Ako preduzmemo odgovarajuće mere i održimo jedinstvo, mislim da je napad malo verovatan - rekao je Jaakola.
Međutim, to jedinstvo je već počelo da slabi, posebno nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp doveo u pitanje američku posvećenost odbrani Evrope. Iako su američki zvaničnici ponovili podršku NATO, Vašington sve više zahteva veća ulaganja u odbranu od evropskih članica.
Bela kuća je u međuvremenu počela da ublažava tenzije sa Moskvom, što je izazvalo zabrinutost među istočnim članicama.
· Reaguj
"GOTOVA PRIČA! SAD SLUŠAM NAROD KOJI NIJE BAHAT, OSION" Vučić objavio snimak iz Niša: Rekli su da ne smemo da dođemo a mi smo ovde napravili najveći skup ikada