(MAPA) DA RAT STANE - OVE REGIJE BI PRIPALE RUSIJI: Putin zadovoljno trlja ruke, teritorija veličine Srbije i Crne Gore u rukama Kremlja! ZELENSKI U PROBLEMU

S druge strane, Kremlj je navodno spreman da se "odrekne" ostatka četiri anektirane oblasti, koje su sada pod kontrolom Kijeva.

"Fajnenšl tajms" (FT) je nedavno objavio da je Vladimir Putin spreman da okonča invaziju na Ukrajinu, pod uslovom da svako zadrži teritoriju koju sada kontroliše.

To znači da bi Rusija odustala od namere da u potpunosti kontroliše četiri ukrajinske oblasti koje je ilegalno anektirala 2022. godine:

Donjeck

Lugansk

Zaporožje

Herson

Sa druge strane, Ukrajina bi morala da se odrekne većeg dela tih oblasti koje su sada pod ruskom kontrolom, ali i da prizna anektirano poluostrvo Krim kao deo Rusije.

Menjaju se granice Evrope, Ukrajina gubi 18 odsto teritorije?

U slučaju da se mirovni pregovori završe tako što će Putinu biti dozvoljeno da anektira delove Ukrajine koje Rusija sada kontroliše, to bi značilo i promenu granica u Evropi. Tačnije, Ukrajina bi izgubila oko 18 odsto svoje teritorije, odnosno 108.639 kilometara kvadratnih.

Od početka 2025. godine Rusija kontroliše oko 18 odsto teritorije Ukrajine, uključujući Krim i okupirane delove pomenutih regiona.

Donjeck, Lugansk, Herson, Zaporožje - šta je pod ruskom kontrolom

Kada je reč o četiri sporne ukrajinske oblasti, njih je Rusija anektirala u septembru 2022. godine, iako ih ni tada nije kontrolisala u potpunosti.

Luganska oblast: Ruske snage kontrolišu skoro ceo region, odnosno od ruske granice na istoku do oblasti blizu administrativne granice sa Donjeckom na zapadu
Donjecka oblast: Rusija kontroliše velike gradove kao što su sam Donjeck i Gorlovka, koji se protežu na zapad, ali ne i celu oblast
Zaporoška oblast: Rusija drži južni deo, uključujući grad Melitopolj, koji se proteže prema Azovskom moru
Hersonska oblast: Ruska kontrola je prvenstveno na istočnoj obali reke Dnjepar, uključujući oblasti oko grada Hersona, a zapadna obala je uglavnom pod kontrolom Ukrajine
Ovi regioni čine kopneni koridor od Rusije preko istočne i južne Ukrajine do Krima, olakšavajući logističku podršku i vojne operacije.

Rusija može da anektira teritoriju veličine Srbije i Crne Gore zajedno
Kako bi čitaoci mogli da stvore vizuelni prikaz teritorije koja uskoro može da postane deo Rusije, uporedili smo je sa evropskim gradovima i zemljama.

Ova teritorija je:

69 puta veća od Londona (1.572 km²)
122 puta veća od Berlina (891 km²)
180 puta veća od Madrida (604 km²)
260 puta veća od Beča (415 km²)

Kada je reč o poređenju sa zemljama, ona je:

Veća od čitavog Portugala (92.000 km²)
Veća od čitave Mađarske (93.000 km²)
Ovo su površine balkanskihdržava:

Slovenija - 20,273 km²
Hrvatska - 56,594 km²
Bosna i Hercegovina - 51,209 km²
Srbija - 88,361 km²
Crna Gora - 13,812 km²
Severna Makedonija - 25,713 km²
Albanija - 28,748 km²
Bugarska - 110,879 km²
Dakle, ukrajinska teritorija pod ruskom kontrolom je:

Skoro kao cela Bugarska
Veća od Bosne i Hercegovine i Crne Gore zajedno
Nešto manja od Srbije i Crne Gore zajedno

7 tačaka Trampovog mirovnog plana

A da li će Rusija ostvariti svoje snove o kontroli jednog dela Ukrajine, sada najviše zavisi od Amerike i Donalda Trampa.

Prema najnovijoj verziji plana Vašingtona, o kom je trebalo da se diskutuje na sastanku u Londonu kada su mirovni pregovori otkazani, Tramp će dozvoliti Putinu da zadrži gotovo svu teritoriju koju je anektirao.

Putin bi morao da zamrzne trenutnu liniju fronta, što bi mu omogućilo da zadrži većinu svojih dobitaka, iako bi Rusija morala da se odrekne dve male oblasti koje trenutno zauzimaju njene trupe.

Izvori upoznati sa Trampovim mirovnim predlogom rekli su britanskom "Telegrafu" da izgleda ovako:

Tačka jedan tiče se prekida vatre
Tačka dva podrazumeva da prekid vatre momentalno stupi na snagu
Treća tačka zabranjuje Ukrajini da traži članstvo u NATO savezu, iako bi dobila mogućnost da se pridruži Evropskoj uniji (EU)
Četvrta tačka predviđa da Amerika prizna ruski suverenitet nad Krimom
Peta tačka tiče se nuklearne elektrane u Zaporožju - najveće u Evropi, koju kontrolišu Rusi, a ovaj sporazum podrazumeva da ona bude pod američkom kontrolom
Tačka šest znači da Ukrajina potpisuje sporazum o mineralima, dajući američkim kompanijama pristup prirodnim resursima zemlje
Tačka sedam bi pokrenula mogućnost novih odnosa Amerike i Rusije - ukidanje svih američkih sankcija, kako bi dve zemlje mogle da počnu da rade zajedno na energetskoj politici
U vezi sa bezbednosnim garancijama Ukrajini, navodi se da evropske zemlje mogu da rasporede snage kao oblik odvraćanja, iako plan ne obavezuje SAD da osiguraju da se to sprovede. Priznavanje ruske kontrole nad Krimom bi prekršilo međunarodno pravo koje kaže da nijedna zemlja ne može anektirati teritoriju druge.

Upravo o tome je govorio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je poručio da Ukrajina nikada neće priznati Krim kao rusku teritoriju.

Iako konkretan razlog nije poznat, veruje se da je zbog toga američka delegacija otkazala dolazak u London na pregovore sa Ukrajincima i Evropljanima.

Ideja je bila da se na tom sastanku diskutuje o tačkama Trampovog plana, a da se taj predlog potom predstavi Putinu u Moskvi. To bi učinio američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof, koji je već nekoliko puta boravio u Rusiji.

Međutim, američka delegacija je u poslednjem trenutku odustala, što je pojačalo strahove da će Tramp ispuniti pretnju i povući se iz pregovora ukoliko Rusija i Ukrajina uskoro ne postignu dogovor.

Kurir.rs/Blic/Preneo: D. P.