TRAMP KOD MOĆNOG PRINCA, SUSRET KOJI MENJA SVET! Kreće turneja po Zalivu, evo šta je na stolu - RAT S IRANOM i potez koji Putinu može da zagorča život (FOTO)

Američki predsednik Donald Tramp danas je započeo prvu državničku turneju u inostranstvu od početka drugog mandata u Beloj kući sletanjem u saudijsku prestonicu Rijad.

Možda želi da obezbedi ugovore o prodaji oružja i investicije ove tri bogate zemlje u SAD.

Možda se nada da će se lično obogatiti kroz investicije zemalja Zaliva u Trampove nekretnine, investicione fondove i kriptovalute.

Ali mnogi se nadaju - a drugi brinu - da Tramp ima veće ambicije.

Posebno se čini mogućim da je njegovo putovanje uglavnom vezano za Iran, zemlju sa kojom njegova administracija vodi pregovore u vezi sa nuklearnim programom Teherana.

Forin afers ocenjuje da bi ipak, zbog nepredvidive prirode Trampove administracije i unutrašnjeg neslaganja među njegovim ključnim savetnicima, njegovo putovanje moglo podjednako lako da postavi temelje za rat s Iranom koliko i za potpisivanje nuklearnog sporazuma.

Navodi se da su se lideri u arapskim državama Zaliva nadali Trampovom reizboru na čelo Amerike.

Oni su dobro prošli tokom Trampovog prvog mandata i nisu gajili mnogo ljubavi prema demokratskom predsedniku Džou Bajdenu, kao ni većina običnih ljudi u tim zemljama, koji su krivili Bajdena za omogućavanje izraelskog uništenja Pojasa Gaze.

Saudijski princ prestolonaslednik Mohamed bin Salman, poznat i kao MBS, nikada nije oprostio Bajdenu što je Saudijsku Arabiju nazvao "izopštenikom" zbog ubistva novinara Džamala Kašogija.

MBS je održavao bliske odnose sa Trampom i njegovim saradnicima tokom Bajdenovih godina na vlasti i zavaravao je Bajdena u vezi sa mogućnošću da Saudijska Arabija normalizuje odnose s Izraelom, što je, pre 7. oktobra 2023. godine i napada Hamasa na jevrejsku državu, bio prevashodni cilj administracije u Vašingtonu koja se inače nije bavila mnogo Bliskim istokom.

Ali, 100 dana nakon početka druge Trampove administracije, ti isti lideri su zbunjeni i zabrinuti.

Trampova politika na Bliskom istoku izgleda slično Bajdenovoj, što je iznenađujuće s obzirom na to koliko je radikalno nova administracija krenula u transformaciju federalne vlade i promeni američkih savezničkih odnosa u svetu.

Navodi se da je Trampova politika prema ratom razorenom Pojasu Gaze i Jemenu, na primer, u suštini brutalnija i manje uzdržana verzija one koju je Bajden vodio.

Forin afers piše da je Trampova dluka da poseti sve tri vodeće arapske sile Zaliva, a ne samo Saudijsku Arabiju, izgleda da je osmišljena da spreči raskol između Amerike i njenih arapskih saveznika.

Tramp je u prvom mandatu 2017. posetio samo Saudijsku Arabiju, a nakon povratka je u objavi na Tviteru podržao izolaciju Katara, odnosno dao zeleno svetlo Saudijcima da zajedno sa Bahreinom, Egiptom i UAE započnu blokadu Katara kao kaznu za podršku određenim islamističkim gorganizacijama.

Ta blokada je podelila Savet za saradnju zemalja Zaliva i podstakla ratovanje putem posrednika i političku konkurenciju širom regiona.

Takođe je ometala napore Trampove prve administracije da izvrši maksimalan pritisak na Iran kroz drakonske sankcije, jer je primorala Katar da postane zavisniji od Irana po pitanju trgovine i pristupa ostatku sveta.

Blokada Katara je okončana čim je Bajden stupio na dužnost, jer su lideri regiona nastojali da se usklade sa prioritetima novog predsednika, ovog puta u korist celog regiona.

Pripreme za Trampovu posetu, prvo putovanje u inostranstvo u njegovom drugom mandatu, uglavnom su se fokusirale na ekonomiju.

Tramp se nada da će potpisati sporazum o prodaji naoružanja vredan 100 milijardi dolara sa Saudijskom Arabijom i podstaći investicije zemalja Zaliva u američku ekonomiju.

Nakon što je Tramp ponovo izabran za predsednika MBS je izašao u javnost sa pričom o saudijskom ulaganju 600 milijardi dolara u SAD.

Forin afers navodi da bi, u stvarnosti svaka saudijska obaveza toga bila uglavnom za hvalisanje, jer se kraljevstvo suočava sa nižim cenama nafte i domaćim ekonomskim zahtevima i retko ispunjava takva obećanja.

Tramp možda ima na umu i svoje lične interese.

Prema pisanju Njujork tajmsa, Trampove porodične firme su zaradile milione od poslova sa firmama povezanim sa vladama Saudijske Arabije, Katara i UAE.

Tramp bi takođe mogao da iskoristi putovanje da pokuša da ubedi zemlje Zaliva da zadrže niske cene nafte, što bi mogao da bude veliki problem za ruskog predsednika Vladimira Putina.

Tokom Bajdenove vlasti Saudijska Arabija se pokazala nezainteresovanom da sopstvenom naftnom politikom pomogne SAD.

Rijad je zapravo, zajedno sa ostatkom OPEK+, razbesneo Belu kuću smanjenjem proizvodnje "crnog zlata", što se odrazilo na visoke cene benzina u Americi i to na Bajdenovu političku štetu, a povećalo je prihode Rusije od nafte dok ju je Vašington kažnjavao sankcijama zbog invazije na Ukrajinu.

Ali niske cene nafte su opasne za Rijad, kome je potrebno da budu iznad određenog nivoa da bi zadržao budžetsku stabilnost i sprovođenje ambicioznih planova razvoja.

Trampova poseta će obuhvatiti i regionalnu politiku, iako su njegovi ciljevi na tom frontu mnogo manje jasni.

Arapske vlade nisu sigurne da li će Tramp od njih zatražiti da se pripreme za rat ili mir s Iranom.

Činjenica da je Tramp smenio Majkla Volca sa mesta savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće malo pre ove posete je simbolična.

Volc je bio u bliskoj koordinaciji s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom po pitanju planova za vojnu akciju protiv Irana i promovisao je agresivan vojni pristup Hutima u Jemenu.

Lideri Zaliva se pitaju da li Volcova smena predstavlja promenu u politici SAD ili je samo simptom haosa u administraciji.

Forin afers navodi da je najkritičnije pitanje naravno Iran.

Kada je Tramp posetio Saudijsku Arabiju 2017. i ovo kraljevstvo i UAE su želeli da odbace diplomatske napore iz doba demokratskog predsednika Baraka Obame i prihvate konfrontacijski pristup prema Islamskoj Republici.

Ali njihovi stavovi su se od tada promenili.

Dok Izrael i dalje izgleda da željno očekuje da SAD napadnu Iran, države Zaliva se pojavljuju kao antiratna ekipa.

Poslednjih nekoliko godina Rijad je započeo tiho zbližavanje s Iranom uz posredovanje Kine, pokušavajući da kroz diplomatiju spreči eskalaciju u regionu.

Lideri zemalja Zaliva su oduševljene iranskim neuspesima u sukobu s Izraelom - posebno uništenjem Hezbolaha, ekstremističke organizacije koju podržava Teheran, a koja je sada skoro svedena samo na političku stranku u Libanu - i ne bi prolili ni suze ako bi aktuelna iranska vlast pala.

Ali oni su manje od Izraela skloni mišljenju da bi njihovi interesi bili zadovoljeni prenošenjem rata u Iran.

Forin afers ocenjuje da će, ako Tramp uđe u rat s Iranom, zemlje Zaliva želeti da dobiju nadoknadu za pristajanje da stanu uz Ameriku, verovatno zahtevajući ozbiljne strateške garancije - kao što je formalni sporazum o odbrani, kakav je Saudijcima ponudila Bajdenova administracija, kao i prodaju oružja i druge usluge.

(Kurir.rs/Foreign Affairs/Preveo i priredio: N. V.)