"ODŽALAN ĆE NAKON 36 GODINA IZAĆI IZ ZATVORA!" PKK proglasila kraj oružane borbe protiv Turske, a stručnajci analiziraju: Ovo je istorijski trenutak!

Nakon 40 godina krvavih borbi, neuspešnih primirja, Radnička partija Kurdistana (PKK) saopštila je da se raspušta i proglasila kraj oružane borbe protiv turske države.

Jakšić je na samom početku objasnio da odakle odluka da se prekine sukob dug 40 godina, da se položi oružje i da se krene u mirovne pregovore.

- Nema nikakve sumnje da je odluka Radničke partije Kurdistana ili PKK, kako je skraćenica, da posluša svog lidera Odželana, koji je faktički zatražio prekid vatre i rasformiranje stranke, i 1. marta proglasio primirje, a sada je na skupštini, na kongresu PKK koji je održan u planinama na severu Iraka, odlučeno da se prihvati čitav taj aranžman, da se obustavi četiri decenije oruženih sukoba i da se rasformira stranka, partija koja ne samo u Turskoj, već i svuda na zapadu slovi kao teroristička organizacija. Dakle, ovo je nesumljivo istorijski dan za Tursku, posle te četiri decenije terora koji je odneo 40.000 života - kaže Jakšić i dodaje:

 - I to je istovremeno i velika pobeda predsednika Erdogana, koji je prvi od turskih lidera prihvatio direktne pregovore sa PKK i činjenice da su obe strane imale svoje interese koji su doveli do jednog ovakvog rešenja. Kurdi su bili izloženi poslednjih godina veoma jakim napadima Turske armije, ne samo na nadolima gde su oni koncentrisani gde živi većina od 20 miliona turskih Kurda, već i preko granice u Iraku i u Siriji. I njihove baze su bile mete turske artiljerije Istovremeno, u Siriji su bili ugroženi napredovanjem Islamske države, njihove pozicije su bile ugrožene i jasno je da je ta sve slabija vojna neka snaga ih navela da prihvate pregovore i da prihvate ono što je Odželan od njih zatražio. S druge strane, Erdogan ima svoje direktne interese za jedno ovako rešenje, jer njemu je neophodna podrška kurdskih partija, pro-kurdskih partija, koje mu inače nisu naklonjene, da bi mogao da ostvari svoj cilj i da se kandiduje za novi predsednički mandat na izborima 2028. Tako da je ovo njegova računica.

Đokić je objasnio da li će trenutni režim u Turskoj pristati na političku integraciju Kurda i kako bi to moglo da izgleda.

- Turska je oduvek umanjivala broj Kurda u Turskoj. Oni su najveća nacija na svetu koja nema svoju državu. Znači, kad se priča, na primer, o turskoj dijaspori u Nemačkoj, zaboravlja se činjenica da je više od pola tih turskih državljana, u stvari su Kurdi, a ne Turci. A što se često postavlja kao političko pitanje u Nemačkoj. Oni učestvuju donekle u toj političkoj borbi i u parlamentu, ali oni su poprilično razbacani, oni jesu integrisani u tom delu jugoistočne Turske oko Dijarbakira grada i to što vuče ka Siriji i Iraku, ali ih ima u Istanbulu mnogo, ima ih po drugim delovima, delovima Anadolije - kaže Đokić i dodaje:

 - Ja lično mislim da će oni sad pokušati da tu svoju brojnost pretoče u neku vrstu političkog uticaja, ne da, naravno, ne mogu da budu najveća partija, ali da mogu da imaju veći broj poslanika u parlamentu i ovo što je Boško rekao, da ocene da li će da pomognu Erdoganu u tome da on skrati drugi mandat, da bi onda mogao kroz to glasanje u parlamentu i neke odluke da se, jer tad on jedino ima pravo da se bori još za jedan mandat, ne da završi drugi mandat, nego mora da ga ranije skrati da bi onda mogao da dobije tu mogućnost. Mi za sada ne znamo šta će Kurdi dobiti za uzvrat. Prepodstavljam da će Odžalan biti oslobeđen, ali mi to još ne znamo.

Kljajić objašnjava da li je na pomolu formiranje Kurdistana, iako jeste paradoks, jer su Kurdi rasprostranjeni na čak četiri teritorije država, te ocenjuje šta se promenilo nakon pada Bašarela.

- Mogućnost, padom Bašarela, javila se jedna mogućnost, ali ta mogućnost nakon 10 godina je ipak iščezla i oni su sada shvatili da ovaj rat koji se vodi i gde je Turska itekako aktivna na teritoriji Sirije je ubitački. I mislim da sada se javila jedna politička mogućnost u Turskoj, imajući u vidu i politička dešavanja u Turskoj, i hapšenje gradonačelnika, i izbori koji slede za tri godine. To stvara jednu novu mogućnost da se podrži možda u nekom trenutku zajednički kandidat - kaže Kljajić i dodaje:

 - Ali naravno uvek to treba posmatrati i izuzetno je kompleksan i taj sistem u Turskoj u smislu da se razlikuju ideologije, da se razlikuju, imate i nacionalističke partije u opoziciji, imate i sekularne, imate i te koje se zalažu za prava manjina kao što su i kurdske partije. Tu treba gledati da li su oni videli možda mogućnost da naprave neki dogovor sa ostalim opozicionim partijama, kao što su 2019. godine došli do svog kandidata za gradonačelnika Istambula i možda tu oni gledaju mogućnost da u tom demokratskom procesu, gde će pre dobiti i podršku od strane i međunarodnih partnera, da dobiju podršku da nađu neko rešenje za svoj status.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs