DREVNI HIT STAR VIŠE OD 5.000 GODINA POSTAO HIT! Arheolozi ga slučajno otkrili, napravili recept, a sada ne mogu dovoljno da umese koliko se prodaje! (FOTO)
Analizom je utvrđeno da je hleb napravljen od krupno mlevenog brašna emera — drevne sorte pšenice — uz dodatak semena sočiva i lista biljke koji je korišćen kao prirodno sredstvo za kvašenje. Ravan kao palačinka i okruglog oblika, hleb ima prečnik od oko 12,7 centimetara.
Naučnici su otkrili drevni recept za hleb u Turskoj — a lokalna pekara koja ga je ponovo napravila sada ne može da isprati potražnju.
Pre oko 5.000 godina, neko je zakopao komad zagorelog hleba ispod praga kuće u onome što je danas grad Eskišehir u centralnoj Turskoj. Arheolozi su ga otkopali u septembru 2024. godine tokom iskopavanja na lokalitetu Kuluoba Hejuk, naselju iz bronzanog doba koje se proučava već decenijama. Izuzetno očuvan hleb izložen je u Arheološkom muzeju u Eskišehiru od 28. marta.
- Ovo je najstariji ispečeni hleb koji je pronađen tokom iskopavanja i uglavnom je sačuvao svoj oblik - rekao je za AFP Murat Turkteki, arheolog i direktor iskopavanja.
Analizom je utvrđeno da je hleb napravljen od krupno mlevenog brašna emera — drevne sorte pšenice — uz dodatak semena sočiva i lista biljke koji je korišćen kao prirodno sredstvo za kvašenje. Ravan kao palačinka i okruglog oblika, hleb ima prečnik od oko 12,7 centimetara.
Želeći da vide da li recept može da se ponovo napravi, lokalne vlasti su kontaktirale pekaru "Halk Ekmek" u Eskišehiru. Pošto drevno seme emera više nije dostupno u Turskoj, pekari su koristili pšenicu kavildža — blisku srodnicu — zajedno sa bulgurom i sočivom kako bi što vernije približili originalne sastojke.
I izgleda da je — ukusan. Prva tura se rasprodala za samo nekoliko sati, a pekara od tada dnevno prodaje oko 300 vekni "Kulluoba hleba". Uz subvencije gradskih vlasti, hleb se prodaje po ceni od samo 50 turskih lira (oko 1,30 američkih dolara).
Još jedan zanimljiv aspekt ovog hleba je što je napravljen od žitarica otpornih na sušu, što je zainteresovalo i arheologe i lokalne zvaničnike. Turska trenutno uzgaja kulture koje troše puno vode, poput kukuruza i suncokreta, ali je pšenica kavildža otporna i na sušu i na bolesti.
- Naši preci nas nečemu uče. Kao i oni, trebalo bi da se okrenemo kulturama koje manje zahtevaju vodu - rekla je za agenciju AFP gradonačelnica Eskišehira, Ajše Unludže.
Kurir.rs/RTS
