ZABRINJAVAJUĆI PODACI IZ UNHCR: Broj prinudno raseljenih u svetu raste, a novca za pomoć je sve manje
Glavni uzročnik prisilnog napuštanja domova ostaju veliki ratni sukobi, pa je tako samo u Sudan registrovano 14,3 miliona interno rasljenih i izbeglica. Sudan je tako na prvom mestu zamenio Siriju, sa 13,5 miliona, a slede Avganistan (10,3 miliona) i Ukrajina (8,8 miliona
Krajem aprila u svetu je bio 122,1 milion prisilno raseljenih osoba i poslednjih decenija raste broj ljudi koji su napustili svoje domove zbog progona, ratova, nasilja, kršenja ljudskih prava ili događaja koji su teško poremetili normalan život, saopštio je danas Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR).
Broj prisilno raseljenih, bilo da su interno rasljeni ili izbeglice, udvostručio se od 2015. godine, a UNHCR i druge humanitarne organizacije se bore sa ozbiljnim smanjivanjem finansijske podrške što globalno utiče na milione ljudi, piše u Godišnjem izveštaju UNHCR o globalnim trendovima.
Krajem aprila 2024. godine broj raseljenih iznosio oko 120 miliona do bi se krajem godine popeo na 123,2 miliona, ali je u prvih nekoliko meseci ove godine blago smanjen za oko jedan odsto, i to je bilo prvo takvo smanjenje u znatno više od deset godina. Ipak, krajem prošle godine na svakih 67 ljudi u svetu, jedna osoba je bila prisilno raseljena.
Među prisilno rasljene ubrajaju se ljudi koji su zbog konflikta interno raseljeni u sopstvenoj zemlji, i taj broj je krajem 2024. godine vrtoglavo porastao za 6,3 miliona ljudi na 73,5 miliona. Druga velika kategorija su izbeglice, koje su bile prinuđene da napuste svoju zemlju, i njih je krajem prošle godine bilo 42,7 miliona.
Glavni uzročnik prisilnog napuštanja domova ostaju veliki ratni sukobi, pa je tako samo u Sudan registrovano 14,3 miliona interno rasljenih i izbeglica. Sudan je tako na prvom mestu zamenio Siriju, sa 13,5 miliona, a slede Avganistan (10,3 miliona) i Ukrajina (8,8 miliona).
Suprotno uobičajenoj predrasudi u razvijenim zemljama, velika većina izbeglica, oko 67 odsto, ostaje u susednim zemljama, a 73 odsto izbegličke populacije našlo je utočište u zemljama sa niskim ili srednjim BDP. Oko 60 odsto prisilno raseljenih ne napusti svoju domovinu.
Tokom 2024. godine u svoju zemlju ili svojim kućama se vratilo ukupno 9,8 miliona rasljenih. Od toga 1,6 miliona izbeglica i 8,2 miliona interno raseljenih. Među povratnicima, čak 92 odsto je bilo iz četiri zemlje - Avganistana, Sirije, Južnog Sudana i Ukrajine.
Povratnici su se često našli suočeni sa neizvesnom budućnošću i nebezbednim političkim okruženjem. Zatekli su svoje zemlje zahvaćene siromaštvom, sa galopirajućom nezaposlenošću, lošim socijalnim sistemom i probleme sa nabavkom hrane. Povratnici u Demokratsku Republiku Kongu, Mjanmar ili Južni Sudan vratili su se u zemlje u kojima se i dalje sprovode kampanje proterivanja stanovništva. Mnoge interno raseljene osobe doživele su spiralu povratka kući i zatim novog bežanja. Ipak, prošle godine u treće zemlje je legalno preseljen najveći broj izbeglica u poslednjih 40 godina - 188.800, a gotovo 88.900 raseljenih steklo je državljanstvo zemlje domaćina ili pravo na stalni boravak.
U izveštaju se upozorava na gobalni trend smanjivanja finansijske podrške UNHCR i celoj humanitarnoj zajednici i ističe da je finansiranje pomoći raseljenim osobama širom sveta sada potrebnije nego ikada. ; "Bez dovoljne finansijske podrške, neće biti sredstava za pomoć u hrani i osnovnom smeštaju za raseljene. Usluge zaštite, uključujući i bezbedni smeštaj za žene i devojčice kojima preti nasilje, verovatno će biti ukinute. Zajednice koje su godinama velikodušno ugošćavale prinudno raseljenim licima, verovatno će ostati neophodne podrške", piše u izveštaju.
"I što je najvažnije, nada u povratak se neće ostvariti, ili taj povratak neće biti dostojanstven i praćen jačanjem adekvatnih usluga u zemljama porekla. Posledica je da ljudi koji se budu vratili, neće imati drugog izbora nego da ponovo napuste svoju zemlju", upozorio je UNHCR.
Kurir.rs/Beta
