IZRAEL NAPAO IRAN: Teheran pod bombama, ubijen komandant Revolucionarne garde, eksplozije oko nuklearnog reaktora

Stanovnike Teherana, Isfahana, Araka i Kermanšaha probudile su eksplozije koje su usledile nakon napada izraelskog ratnog vazduhoplovstva na lidere iranskog režima i objekte koji su povezani sa nuklearnim i raketnim programom.

Do sada, prema tim izvorima, izvedeno je nekoliko desetina napada na više lokacija širom Irana, uključujući i dve baze Republikanske garde u Teheranu.

Iranska državna televizija javlja da su u izraelskom napadu ubijena i najmanje četvorica najviših oficira Revolucionarne garde, uključujući i komandanta ove formacije, generala Hoseina Salamija.

Eksplozije odjekuju i oko nuklearnog kompleksa Natanc.

Izraelski mediji navode da su, paralelno sa vazdušnim udarima, Mosadovi komandosi izveli seriju sabotaža unutar Irana.

Ubijeni komandant i načenik iranskih snaga

Glavni komandant Korpusa čuvara islamske revolucije (IRGC) general Hosein Salami i načelnik štaba iranskih oružanih snaga general Mohamed Bageri, ubijeni su u sinoćnjim izraelskim napadima na Iran.

IRGC je u saopštenju potvrdio smrt generala Salamija o naveo da su IRGC i drugi ogranci oružanih snaga, zajedno sa snagama islamske Ume, spremni da daju "snažan odgovor izraelskom režimu", prenela je IRNA.

U napadima su takođe ubijeni nuklearni naučnik i predsednik Islamskog univerziteta Azad, Mohamed-Mehdi Tehranči, i nuklearni naučnik i bivši šef Organizacije za atomsku energiju Irana, Fereidun Abasi.

Novinska agencija Tasnim prenela je da je u napadima ubijen i komandant štaba Khatam al-Anbia, general Golamali Rašid.

IAEA: Iran izveo ”hladne probe” nuklearnog oružja

Izraelski napad je usledio pošto je Međunarodna agencija za atomsku energiju, krajem maja, objavila gomilu podataka iz kojih proizilazi da su Iranci 2003. godine izveli "hladnu probu" implozije, odnosno da su detonirali bombu čije je jezgro činio prirodni, a ne obogaćeni uranijum.

Istraživački centar Marivan, gde su probe navodno obavljene, bio je van domašaja međunarodnih inspekcija do 2020. godine, odnosno neposredno pošto je uništen objekat koji je Zapad opisao kao "kontrolni bunker".

Osim Marivana, IAEA traži pristup objektima u Lavisan Šijanu, Varaminu i Turkuz Abadu, smatrajući da ove četiri lokacije predstavljaju mrežu tajnog iranskog nuklearnog projekta na kojima se nalazi deo "neprijavljenog nuklearnog materijala".

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo je, još pre tri godine objavilo da je u svetlu "rastućih iranskih nastojanja da naprave nuklearno oružje", povećalo domet višenamenskog borbenog aviona F-35, koji sada može da napadne ciljeve u Iranu bez dolivanja goriva tokom leta. Istovremeno, u naoružanje je uvedena nova bomba teška 1.000 kilograma, koja ne ugrožava smanjeni radarski odraz ovog aviona.

Američki obaveštajci tvrde da je Iran, tokom maja, od kineskih proizvođača naručio raketno gorivo dovoljno za pokretanje oko 800 balističkih projektila, što je suštinski odmah protumačeno kao pokušaj Teherana da raketama obeshrabri bilo kakvu agresivnu akciju Izraela.

Američki predsednik Donald Tramp, koji je najmanje jednom do sada zaustavio "neminovni" napad Izraela, u nekoliko je navrata, poslednjih meseci, tvrdio da je na par koraka od dogovora sa Iranom, ali je njegov entuzijazam, početkom sedmice, naglo splasnuo.

Posle izvesnog zatišja, koje je usledilo posle izraelskih ofanziva na Hamas u Pojasu Gaze i Hezbolah i Libanu, te pada režima Bašira el Asada u Siriji, kada se činilo da se Bliski istok malo izmakao sa ivice sveopšteg sukoba, strasti su se ponovo rasplamsale.

Sam pomen takve mogućnosti doveo je do rasta cena nafte, pa se barel do početka napada prodavao za 67 dolara po barelu, odnosno po najvišoj ceni u poslednja dva meseca. Stručnjaci za energetiku tvrde da bi kakav ozbiljniji sukob cenu nafte doveo do nivoa od 120 dolara po barelu.

(Kurir.rs/RTS)