Beograd kao most: Gde bi Tramp i Si mogli da promene tok istorije
Tokom protekle četiri decenije, svet je svedočio možda i najuspešnijem razvojnom eksperimentu u istoriji čovečanstva – usponu Narodne Republike Kine. Ovaj put je započet reformom velikog otvaranja pod rukovodstvom Denga Šijaopinga krajem 1970-ih godina, od kada Kina beleži ekonomski rast bez presedana. Više stotina miliona ljudi je izvučeno iz siromaštva, zemlja je postala industrijska, trgovinska i tehnološka supersila, a kineski model razvoja postao je predmet proučavanja širom sveta. Možda je paradoksalno da je u svemu tome ključnu ulogu odigrala strateška odluka vlade Sjedinjenih Američkih Država, koje su, nakon pobede u Hladnom ratu, oblikovale novi svetski poredak s globalizacijom kao temeljnim principom. Podrška SAD uključivanju Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine bila je od istorijskog značaja, zasnovana na hipotezi da će razvoj tržišne ekonomije dovesti i do političke liberalizacije i približavanja Kine zapadnim modelima demokratije. Međutim, ta pretpostavka je zanemarila duboke korene kineske državnosti, kontinuitet političke misli i kulturološki kod civilizacije koja nikada nije napustila ideju kolektivnog napretka pod čvrstim rukovodstvom centralne vlasti.
Kina je, tako, ostala verna svom političkom modelu s vodećom ulogom Komunističke partije, istovremeno razvijajući nezavisnu spoljnu, ekonomsku i trgovinsku politiku. U poslednjoj deceniji, pogotovo sa dolaskom predsednika Sija Đinpinga, taj model je dodatno konsolidovan i prilagođen izazovima savremenog sveta. S druge strane, slabljenje relativne moći SAD u svetu koji se ubrzano kreće ka multipolarnosti, otvorilo je prostor za politički preokret u samoj Americi – oličen u fenomenu Donalda Trampa.
Tramp je od samog početka bio izraz svojevrsne pobune protiv establišmenta, i nailazio je na snažne otpore iz redova političke i medijske elite, kao i dela državnog aparata, često nazivanog “dubokom državom”. U sve tri predsedničke kampanje koje je vodio, suočavao se sa gotovo monolitnim protivljenjem uticajnih centara moći, ali je uspevao da pridobije podršku običnih Amerikanaca, onih koji su se osećali zapostavljeno u procesu globalizacije. Njegovo obećanje da će zaštititi američku ekonomiju od, kako je to formulisao, “nefer trgovinskih praksi”, bilo je jedno od ključnih obećanja u njegovoj poslednjoj izbornoj kampanji. Stoga, kada je po povratku u Belu kuću ove godine odlučio da uvede tarife na robu iz čitavog sveta, to nije bio običan hir, već ispunjenje demokratskog mandata dobijenog na izborima.
Kineski odgovor na taj potez bio je očekivano čvrst. Kao sila koja svoju snagu crpi iz hiljadugodišnjeg kontinuiteta, Kina je jasno stavila do znanja da neće prihvatiti uslove koji bi je doveli u podređen položaj. Ipak, obe strane su brzo uočile granice konfrontacije i nužnost pregovora. Trgovinski rat između dve najveće svetske ekonomije imao bi nesagledive posledice, ne samo po njih, već i po globalnu stabilnost. Stoga je poslednja runda ekonomsko-trgovinskih konsultacija između visokih američkih i kineskih delegacija u Londonu bila od ogromnog značaja.
Optimističan sam u pogledu ishoda ovih pregovora. Čini se da su preduslovi za sporazum tu – i da je sada na predsednicima Trampu i Siju da finalizuju dogovor. Verujem da će do njihovog prvog bilateralnog susreta u novom Trampovom mandatu doći pre kraja ove godine.
U vremenu velikih izazova – od tehnoloških revolucija do kriza međunarodnog poretka – svet više nego ikad zahteva razboritost i odgovornost lidera. Umesto konfrontacije, potrebni su nam harmonični odnosi zasnovani na uzajamnom poštovanju, ravnoteži interesa i multilateralnom pristupu rešavanju globalnih pitanja. U tom duhu, dogovor između Sjedinjenih Američkih Država i Kine ne bi bio samo trgovinski sporazum – već moćan signal nade za ostvarenje napretka čovečanstva u 21.veku.
Autor: Vuk Jeremić, predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), predsedavajući 67. zasedanja Generalne skupštine UN, bivši ministar inostranih poslova Srbije
Prilozi objavljeni u rubrici „Kolumne” odražavaju stavove autora, ne uvek i stavove KMG-a
Kineska medijska grupa
