U JEDNOM SLUČAJU BI PROFITIRAO PUTIN Ovo su najgori i najbolji scenariji nakon izbijanja haosa na Bliskom istoku: Posledice bi mogli da osete SVI LJUDI NA SVETU

Sukob između Izraela i Irana trenutno je ograničen na te dve zemlje, ali sve češće se postavlja pitanje - šta ako se proširi? Odgovori bi mogli da imaju dalekosežne posledice, ne samo za region, nego i za ceo svet.

- Sukob ostaje ograničen na Izrael i Iran
- Diplomatski pritisak sprečava širenje sukoba
- Iran ne odgovara napadima na američke ciljeve
- Izraelski napadi uspešno uništavaju nuklearne ciljeve bez šireg regionalnog odgovora.

Najgori scenariji

- Iran napadne američke baze i ciljeve širom Bliskog istoka
- Amerika se direktno uključuje u rat
- Napadi na naftnu infrastrukturu u Persijskom zaljevu, uzrokujući globalni energetski šok
- Izrael ne uspe da uništi iranski nuklearni program i Iran ubrza razvoj oružja
- Iranski režim kolabira, ostavljajući vakuum nalik onima u Iraku ili Libiji.

Amerika bi mogla da bude uvučena u sukob

Iako Vašington uporno poriče direktnu umešanost, Iran očito veruje da su američke snage odobrile, ili barem prećutno podržale izraelske napade. Kao odgovor, Teheran bi mogao ciljati američke vojne baze u Iraku i Persijskom zaljevu, kampove specijalnih snaga ili diplomatska predstavništva.

Amerika je preventivno već evakuisala deo osoblja, ali u slučaju smrti američkog državljanina, npr. u Tel Avivu, američki predsednik Donald Tramp mogao da bude pod pritiskom da uzvrati.

Iako je Tramp svojim biračima obećao da neće pokretati nove ratove na Bliskom istoku, mnogi republikanci snažno podržavaju izraelsku vladu i njenu politiku prema Iranu. Uključivanje Amerike u rat značilo bi dramatičnu eskalaciju i dugotrajne posledice.

Moguće širenje sukoba na države Persijskog zaljeva

Ako Iran ne uspe da nanese ozbiljnu štetu izraelskim vojnim ciljevima, mogao bi preusmeriti napade na mekše mete, poput infrastrukture i energetskih postrojenja u zalivskim državama koje smatra odgovornima za izraelske uspehe. Slični napadi dogodili su se 2019. u Saudijskoj Arabiji i 2022. u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Iako su neki odnosi u regionu popravljeni, mnoge zemlje i dalje imaju američke vojne baze i, prema pisanju BBC-ja, diskretno su pomogle u obrani Izraela prošle godine. U slučaju napada na Zaliv, moguće je da bi i te države zatražile američku vojnu zaštitu.

Izrael možda ne uništi iranski nuklearni program

Jedna od ključnih nepoznanica je učinkovitost izraelskih vazdušnih udara. Ako Iran uspe da sačuva rezerve uranijuma obogaćenog do 60%, što je korak do nivoa potrebnog za oružje, i ako nuklearna postrojenja ostanu netaknuta, izraelska ofanziva mogla bi imati suprotan učinak, odnosno motivisala bi Teheran da ubrza razvoj oružja.

Stručnjaci procenjuju da je iransko znanje o nuklearnoj tehnologiji neuništivo. Ako novi vojni lideri u Teheranu budu manje oprezni od prethodnika, moglo bi doći do dugotrajne spirale udara i protivudara, strategije koju izraelski zvaničnici nazivaju "košnja trave".

Opasnost od globalnog energetskog šoka

Cena nafte već raste, a dodatni udar bi se mogao desiti ako Iran pokuša da zatvori Hormuškog moreuza, ključnu tačku za svetsko snabdevanje naftom. Istovremeno, Huti u Jemenu, poslednji preostali iranski saveznici u regionu, mogli bi da pojačaju napade na brodove u Crvenom moru.

Takav razvoj događaja pogoršao bi ionako ozbiljnu globalnu krizu troškova života. Cene energenata bi rasle, inflacija bi se povećala, a koristi bi imao i ruski predsednik Vladimir Putin,zbog viših prihoda od izvoza nafte za finansiranje rata u Ukrajini.

Kolaps režima u Iranu donosi nove rizike

Izraelski premijer Benjamin Netanyahu javno je poručio da njegova vojna operacija ima širi cilj - da ukloni režim u Teheranu. U obraćanju iranskom narodu rekao je da napadi "čiste put prema slobodi" i pozvao ih na otpor protiv "zlog i represivnog režima".

Ali, šta ako režim doista padne? Ko bi popunio politički vakuum? Mnogi se sećaju krvavih posledica koje su u Iraku i Libiji usledile nakon rušenja centralnih vlasti. Građanski rat, raspad institucija i jačanje ekstremizma mogli bi biti neželjeni, ali realni scenariji.

Sve zavisi od sledećih poteza

Sudbina regiona, pa i šire, uveliko zavisi od dva pitanja: kako i koliko snažno će Iran uzvratiti i hoće li Amerika uspeti da obuzda Izrael. Ishodi tih odluka mogli bi definisati budućnost Bliskog istoka u godinama koje dolaze.

Kurir.rs/Index