KOLIKO BI RAT IZMEĐU IZRAELA I IRANA MOGAO DA NAM NARUŠI ZDRAVLJE? Lekari i toksikolozi otkrili da li mi živimo u zoni bezbednoj od nuklearnih posledica
Povod za razgovor bio je oružani sukob između Irana i Izraela, sa posebnim osvrtom na ciljanje nuklearnih postrojenja i moguće posledice po region i planetu.
U emisiji "Ni 5 ni 6" otvoreno se razgovaralo o posledicama nuklearnih napada, biološkim pretnjama, mogućnosti zagađenja životne sredine i stepenu informisanosti građana u svetlu aktuelnih svetskih sukoba. Povod za razgovor bio je oružani sukob između Irana i Izraela, sa posebnim osvrtom na ciljanje nuklearnih postrojenja i moguće posledice po region i planetu.
U emisiji su govorili Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za pitanja životne sredine i energetike, dr Radomir Kovačević, toksikolog, prof. dr Valentina Arsić Arsenijević, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i Saša Borojević, politički analitičar.
Dušan Vasiljević ocenio je da iako Iran ima samo jednu funkcionalnu nuklearnu elektranu u Bušeru, opasnosti od napada na druga postrojenja za obogaćivanje urana nisu ništa manje.
- Ukoliko se takvo postrojenje pogodi konvencionalnom raketom, iako ne dolazi do nuklearne eksplozije, dolazi do rasipanja materijala. Disperzija radioaktivnosti zavisi od visine na kojoj se materijal raspe, kao što se desilo u Černobilju - istakao je on.
Dodao je da je problem i u nedostatku podataka:
- Merenja možda postoje, ali se ne objavljuju. A to pojačava paranoju. Kao u slučaju Černobilja, prvi podaci nisu stigli iz Rusije, već iz severnih evropskih zemalja koje su registrovale povišene nivoe radijacije.
Arsić Arsenijević podsetila je na to koliko su građani informisani ili neinformisani o nevidljivim pretnjama.
- Mi živimo u bezbednoj zoni, ali pitanje je koliko znamo. Nekada smo u školama učili opštenarodnu odbranu. Znanje o jednostavnim mehanizmima zaštite, poput korišćenja sode bikarbone i vlažne krpe, može značiti veliku razliku - istakla je.
Dodala je da bi filtriranje vazduha, fizičke barijere, nošenje nosnih filtera, pa čak i zaštita od alergena, mogli pomoći i u situacijama sa zagađenjem.
- Ne znači da svakog dana treba hodati sa krpom na nosu, ali kada bi se objavile povišene koncentracije zračenja, ljudi bi morali znati kako da reaguju - rekla je.
Radomir Kovačević podsetio je da je fenomen radioaktivnosti među najtemeljnije proučenima, ali i da upravo zbog toga izaziva veliki strah.
- Najveći neprijatelj čoveka je neznanje. Sve je lek u određenoj dozi, a otrov u drugoj. Tako je i sa radioaktivnošću. Savremena ekologija mora da se bavi ambijentalnim monitoringom. Struktura vazduha mora da se prati, svaka materija identifikuje - objasnio je.
Kovačević je istakao da sve što je korisno može postati štetno ako se ne kontroliše, navodeći kao primer havarije sa sumpornom kiselinom i eksplozije metanskih jama u Srbiji.
Saša Borojević izneo je niz tvrdnji i upozorenja, govoreći o ekološkim, biološkim i geopolitičkim opasnostima. Ocenio je i da je sledeći rat biološki i naveo slučajeve misterioznih virusa u Iranu i nestanak 6.000 živih virusa iz Australije.
- Mi živimo u piku nasilja i globalne agresije, a bavimo se pogrešnim temama. Ljudi ne znaju od čega umiru pčele, od čega je zatrovana voda, zašto imamo plastiku u mozgu i spermatozoidima - poručio je.
Borojević je zaključio:
- Nuklearna bomba je prevaziđena, ali mi i dalje svakodnevno živimo pod uticajem zračenja. Sistem ne postoji. Treba da se vratimo prirodi, da čuvamo hranu, da se oslonimo na zeolit, da se informišemo, da budemo spremni.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj